close

Vojvođanski magazin

Vojvodjanski magazin izlazi jednom mesečno,
1. u mesecu.

Glavni i odgovorni urednik
Ilija Tucić


Marketing
Biljana Stamenković
e-mail: biljana@vm.rs
061 17 33 575

Redakcija
Martin Candir, Tibor Arva, Saša Jovanović,
Milan Trbović, Živan Lazić, Jovan Njegović
Drndak, Dragan Batinić, Marina Luković,
Ivana Sunajko, Atila Kovač, Srđan Janjušević
Nikola Nikšić, Jelena Jovanović, Dragan
Stojanović, Jovana Zdjelarević, Branka Jajić,
Pavle Milivojev, Duška Bajić, Srđan Đurić,
Mia Kuzmanović, Tomo Rakočević, Dragutin
Savić, Stanka Janičić Stepanov

 

Stari nameštaj
Draško Ređep

Grafičko uređenje
Dragan Stanković

Izdavač
d.o.o. Fabrika slova
Petrovaradin, Mažuranićeva 10a
021 500 656
e-mail: redakcija@vm.rs

Direktor
Aleksandra Borđoški

Distribucija
Press International, Novi Sad

Štampa
Rotografika, Subotica

Magazin info

vm-ilija

Na kioscima

  • web-vm77-komplet Page 01

    Miss Srbije Milica Vukliš

    ...
  • web-vm77-komplet Page 09

    Intervju: Živica Tucić

    ...
  • web-vm77-komplet Page 16

    Paraglajding - leti, leti...

    ...
  • web-vm77-komplet Page 26

    Feketić - Humani u višnjiku

    ...
  • web-vm77-komplet Page 30

    Poljoprivreda - lanac po lanac

    ...
  • web-vm77-komplet Page 38

    Jermenska crkva - al' niste morali

    ...
  • web-vm77-komplet Page 45

    Naši u svetu: anglista iz Plavne

    ...
  • web-vm77-komplet Page 48

    Škola jezika: jedan, dva, harom, neđ

    ...
  • web-vm77-komplet Page 52

    Salašarsko pozorište: glumci "za poneti"

    ...

Julski broj

  • web-vm77-komplet Page 01

    Miss Srbije Milica Vukliš

  • web-vm77-komplet Page 09

    Intervju: Živica Tucić

  • web-vm77-komplet Page 16

    Paraglajding - leti, leti...

  • web-vm77-komplet Page 26

    Feketić - Humani u višnjiku

  • web-vm77-komplet Page 30

    Poljoprivreda - lanac po lanac

  • web-vm77-komplet Page 38

    Jermenska crkva - al' niste morali

  • web-vm77-komplet Page 45

    Naši u svetu: anglista iz Plavne

  • web-vm77-komplet Page 48

    Škola jezika: jedan, dva, harom, neđ

  • web-vm77-komplet Page 52

    Salašarsko pozorište: glumci "za poneti"

Pogledajte i ovo

Čador modre boje

Nje više nema – to je bio zvukBranko RadičevićA Kornelije Kovač i Đorđe Balašević to čine...
Full Story >>
Bođani - Mater vetru
Ocena korisnika: / 1
Ja bih to bolje! -> <- Svaka čast, majstore! 
Napisao Ilija Tucić, Foto: Čila David   

bodj1

Na samom ulasku u selo nalazi se manastir kojem ceo kraj duguje slavu. Poplave su Bođance selile tamo-amo po ataru, al’ se oni nisu dali. Oduvek imaju Dunav, Beravu, plodnu zemlju, a odnedavno – i granični prelaz. Granici se, doduše, ne raduju, al’ šta je – tu je

Staro je pravilo da ono što se nije pojavilo u medijima – nije se ni dogodilo. Kod nas bi se ovo dalo prepraviti u prvi aksiom svakog geografskog vodiča: ono što nije uz put, to i ne postoji. Recimo: da l’ ste čuli za jezero Provala, za reku Berava, za Mali Bač? Ajd u pivo da niste, a i ako jeste, ne znate gde su! A za Begeč i Bačko Gradište znate čak i ako zadnjih godina iz kuće niste izašli nigde sem na glasanje. Pa kad su uz put! E to je usud Bođana. Nalaze se na možda malo jače od sat vožnje od Novog Sada. Na pola litre benzina od Bačke Palanke i isto toliko do Odžaka. Oko sela su Dunav, Bač, čuveni manastir i još svašta nešto. Al’ džabe – kad nisu uz put. Do 2006. godine u Bođanima se okretao autobus. Onda je izgrađen put koji je selo spojio sa Plavnom, pa je ono postalo tranzitno. Bio je to velik događaj. Sve do tada morali ste ići ”baš” u Bođane. Za naše ljude, kojima istraživanje bli­že i dalje oko­line ne spada u omiljenu lektiru, ovo je bio pretežak zadatak.  Za nas nije. Uputismo se baš tamo.
bodj2 Samo selo je u viševekovnoj senci istoimenog manastira. Doduše, ne bez razloga. Ako samo malo zagrebete po istoriji umetnosti, shvatićete da bi ovdašnji manastir morao biti neizostavno mesto svake đačke ekskurzije u Srbiji. Da su kojim slučajem negde u Italiji, Bođani bi imali status Ravene ili Padove. Kod nas, ovakvih kakvi jesmo, mit o Bođanima još uvek funkcioniše samo u krugu istinskih vernika i, kako to obično kažemo, „stručne jav­nosti”. Legenda pamti, a mi prepričavamo, da je sve počelo tako što je izvesni Bogdan, trgovac iz Dalmacije, na jednom od svojih putovanja do Pešte naglo oslepeo i tako bolan, na povratku kući, umio se na česmi negde kraj Dunava u Bačkoj. Voda je bila blagotvorna i čovek nenadano progleda. Srpski velmoža Dmitar Jakšić, po molbi Bogdanovoj, isposluje mu dozvolu od ugarskog kralja Matije Korvina da na tom mestu izgradi manastir 1478. godine. Manastir po Bogdanu dobi ime Bođani. Povest manastira Bođani kod Bača i Crkve Vavedenja Presvete Bogorodice bila je tragična budući da je dva puta nestajao u ognju ratova, da bi opet nicao iz pepela. Neko je rekao da je bođanska svetinja za savremenike veoma značajna, jer Evropa ovaj hram prepoznaje kao deo same sebe. Ovde su srpski umetnici iz Vojvodine, svega tridesetak godina posle velike seobe pod Arsenijem III Čarnijevićem, počeli proces raskidanja s tradicionalnim umetničkim nasleđem vizantijskih slikara zografa. Živopis manastira Bođana 1737. majstor Žefarović slika po ugledu na evropski barok i najavljuje rođenje nove slikarske epohe u Srba. „Bođanski živopis izveo je slikar od mašte i temperamenta, koji teži novom, ličnom i ekspresivnom. Crkva u Bođanima jeste jedno od mesta gde se rodilo naše moderno slikarstvo”, ocenio je akademik Dejan Medaković.  Manastir je dvaput rušen i obnavljan. U novije vreme, u manastiru su boravile monahinje, a zatim su ga opsluživali monasi iz manastira Kovilj. Konačno, pre pet godina, u Bođanima je uspostavljeno sadašnje bratstvo sa igumanom Panaretom na čelu. Monah Zaharije s ponosom nas je sproveo kroz temeljno rekonstruisano manastirsko zdanje, koje je danas, u svakom smislu, ponos ovog dela Bačke. Ali... na ovom mestu namerno ćemo zastati. Em što nećemo da „ukrademo priču“ samom selu, emo što manastir zaslužuje da odvojimo bar frtalj vikenda kako bismo ga posetili.
Inače, ceo ovaj kraj zanimljiv je i zbog toga što i doslovno predstavlja presek onoga što je karakterisalo Vojvodinu. Pre svega, tu je krunska činjenica da je 54 odsto teritorije Bačke još krajem 17. veka bilo pod vodom! Upravo u tom sudaru s vodenom stihijom formirao se današnji izgled sela Bođani. Naime, zabeleženo je da se u leto 1696. godine u blizinu manastira doselilo osam porodica. Već 1711. usledila je velika poplava koja ih je naterala da se presele na vinogradske parloge. To novo naselje jeste zametak današnjih Bođana. U međuvremenu selo su pogodile još četiri velike poplave, od kojih je poslednja bila ona iz 16. juna 1965. godine. Svaka poplava uticala je na izgled naselja, ostavljajući pustoš za sobom. Dosetka prema kojoj su sudbinu Vojvodine odredile samo dve stvari – kanalizacija i kolonizacija, nigde valjda nije tako očigledna kao u Bođanima. Pred vodom se neprekidno sklanjalo. Činilo se to i u ratovima, od onih turskih do najnovijih. Ipak, voda je oduvek bila najveći izazov. Od Dunava, Berave i obližnjih kanala, ovdašnjim ljudima stizalo je svašta lepo. Al’ brate, umelo je i da pripreti. Kao onaj gost u kafani, koji vas najpre satima uveseljava a onda mu, pred fajront, padne mrak na oči pa krene da razbija sve oko sebe.
bodj3 Upravo je blizina Dunava povod za još jednu ovdašnju zanimljivost. Selo se, rekosmo, nalazi nedaleko od Bača, blizu Palanke i Odžaka, relativno blizu Novog Sada i Sombora. Ipak, grad na koji su Bođani oduvek bili najviše upućeni, jeste – Vukovar. Do njega se skelom stiže za dvadesetak minuta. Bođancima je to bila najbliža pijaca. U tamošnjem „Kombinatu“ radilo je mnoštvo ljudi iz ovog kraja. Naravno, u vreme dok je bog hodao po zemlji. Užas devedesetih učinio je da se većina ovih niti iskida. Skela funkcioniše i dalje, al’ se danas s obe strane obale nalazi pogranični prelaz. Šta da se radi! Ljudi su ljudi, rat je rat...
Do pre pola veka Bođanaca je bilo dva puta više nego danas. Selo je kao od šale brojalo preko 2.500 stanovnika. Danas ih je tek malo više od hiljadu. Kao i uvek, najbolji pokazatelj je škola. U prva četiri razreda upisano je 40 đaka. Koliko juče, kažu nam meštani, toliko ih je bilo samo u prvom razredu. Al’ život je učinio svoje. Od lokalne privrede nije ostalo ni „p“, do posla je teško doći i ko god je imao kakvu priliku da ode, otišao je. Najbolji pokazatelj ove situacije jeste nedavna afera u kojoj je oko 200 ljudi iz opština Bač i Odžaci platilo 350 i 400  evra za dobijanje radnih dozvola u Italiji. Izvesni Mauricio obećao im je posao na devet meseci. Tražio je vodoinstalatere, električare, zavarivače, mesare i radnike za poslove u poljoprivredi. Rekao im je da će satnica biti od sedam do 12 evra, zavisno od posla. Kraj priče pogađate. Na kraju nije bilo ništa ni od posla, ni od Italije, ni od Mauricija. Naravno, ni od onih para koje su dali posrednicima za sređivanje radnih dozvola. Umesto zarade, otišlo je i to malo sirotinje. Među ojađenima je bilo i Bođanaca. Šta će ljudi! A sve im je izgledalo baš kao stvarno.
bodj4 E zato se Spomenka i Rade što ga zovu Braca, drže principa da je njihovo samo ono što imaju u kući i u štali. Sve drugo, a naročito ono što „visi na grani“, uopšte ih ne zanima. Krenuli su od nule. Bez dinara kredita al’ i bez dana godišnjeg odmora za 23 godine. Stvorili su dom, napunili štale sa 50 grla stoke, okućili sinove. A, hvala bogu, trojica ih je. Nije bilo lako. Braca Rackov se svojevremeno na Poljoprivrednom sajmu trkao sa najmodernijom električnom muzilicom. Bila je to prava atrakcija. Čudo tehnike iz Virovitice protiv Brace iz Bođana. Pogađate ko je pobedio? Namuzo domaćin tri litra mleka za deset minuta. Inžinjeri se hvataju za glavu. Bracin štrc je i veći i češći. Jeste da ga je uhvatio artritis u desnom palcu – al’ vredelo je. Sinovi polako preuzimaju posao, a on sve češće zaviruje u crvena slova u kalendaru. Kažu u selu da nema venčanja, slave il’ krštenja na kojem on nije bio najglasniji. Prestaje da peva samo dok igra. A igra često.
Ma ima u Bođanima svega. Ko će to znati ako neće Dušanka Nastić. Njeni su odavde od 18. veka. Stigli su čak i Solunci da budu. Preciznošću sekretara Me­sne zajednice diktira: bodj5 „Ulice su nam sve asfaltirane, osim dela Vovjođanske, a ona je na redu sledeće godine. Od privatizacije Poljoprivrednog preduzeća „La­budnjača Vajska“, u kojem je mnogo ljudi bilo zaposleno, u selu se sve teže živi. Postoje dve poljoprivredne zadruge. Sledeće godine gradiće nam se pijaca. Selo nema kanalizaciju, ali je vodovod u dobrom stanju.  Prošle godine kroz selo su postavljene cevi za plin i obuhvatile su celo mesto osim naselja Berava, koje se nalazi oko tri kilometra od centra. Naselje je imalo kudeljaru koja je prestala da radi posle velike poplave 1965. godine. U selu je nekoliko mladih poljoprivrednika koji se bave povrtarstvom. Uglavnom obrađuju plastenike s paprikom i paradajzom, a sve je modernije i uzgajanje jagoda. Pored sela je veliki pašnjak od 43 hektara, ali je, nažalost, na njemu sve manje stoke. Poljoprivrednicima a i svima ostalima puno znači put kojim su povezani sa Plavnom, izgrađen 2006. godine. Imamo ambulantu, apoteku, poštu, Udruženje pčelara. Posebno smo ponosni na organizaciju Crveni krst, koja je najuspešnija u Vojvodini, a tu je i naš fudbalski klub „Slavija“ osnovan daleke 1922. godine. Imamo šahiste, lovce...“ Lepo smo rekli. Jeste da su ga poplave premeštale tamo-amo po ataru, al’ ovo je jedno lepo, ozbiljno selo.
Nego, pomenusmo lovce. Da im se ne bismo zamerili, moramo dodati još rečenicu-dve. Uostalom, ko će se pametan zamerati lovcima? Tim pre ako stvarno zaslužuju da budu spomenuti. Momak za sve u Lovačkom društvu „Fazan“ Drago Vujinović nije ni saslušao do kraja naša pitanja, a već je zazveckao ključevima. Otvara nam vrata sale koja je, baš onako, prava lovačka. Ubila se za gulaše i paprikaše. Odmah pored je priručna klanica. Tek toliko da sve bude po propisu. Planova je još puno. Ipak, Drago je najponosniji na mladiće koje smo zatekli kako pripremaju drva za zimu. Kažu da neće biti jaka, al’ da ne zafali. Društvo ima 56 lovaca i 18 omladinaca u podmlatku koji jedva čekaju da okače pušku o rame. Ako bi se pribrojali i svi oni „povremeni“, ispalo bi da selo od hiljadu stanovnika ima 100 lovaca! Malo li je?
bodj6 A Franja Tot ne lovi. On sakuplja sekire i čekiće. Nakupio je i uredno poslagao, onako baš kao u muzeju, 320 sekira i 340 čekića. Doduše bez držaljice, jer bi mu one odnele previše prostora. Tim pre što Franja planira da proširi postavku. Kad ne vozi bager, luta po selu i traga za gvozdenjacima koji ga, ni sam ne zna zašto, toliko uveseljavaju. U selu kažu „pošten čovek“. To je možda i najveća titula koja se ovde može steći.
Ni njega, baš kao ni Bođane, život nije mazio. Al’ sve su izdržali. Baš kako i dolikuje. Uostalom, ko to reče: „Od Opova do Bođana, još je dobrih Vojvođana – mater vetru, dok je nama nas!“ n

 

Vojvodjanska geografija

  • Ako je verovati jednom ministru (?!) većina nas će još ovaj broj čitati udobno uvaljena u fotelju ili ljuljašku, a nakon toga, krevet, čajevi, maske, briga - grip. Svinjski. Tako je to kad smo ukinuli 29. Novembar, a znalo se šta se tada radi sa svi­njama. U svakom slučaju mir ovih letnjih meseci bliži se kraju. Sreća pa i epidemije imaju svoj kraj. Nadajmo se ne i početak.
    Opširnije...
  •  


    Sećate li se čuvene rečenice „Meni nije važno da li crni čovek svira za belim klavirom ili beli čovek za crnim klavirom, ja samo hoću da slušam muziku i kličnem, bravo maestro“. I možda zato i nije važno da li će Novi Sad biti glavni grad Vojvodine ili neće. I nije važno hoće li statut Vojvodine ikada biti usvojen ako je muzika koju slušamo takva da možemo da uživamo i vičemo „bravo maestro“.

    Opširnije...

  • Bez komentara
    Opširnije...