Pobednik vojvođanskog turnira u ragbiju je Lisburn Rugby, iz Severne Irske, a slede domaće ekipe: Pobednik, Kraljevski beogradski ragbi klub, Ragbi reprezentacija Srbije, Vojvodina, Dinamo

Internacionalni ragbi turnir u organizaciji RK Vojvodina igra se već pet godina, s tim što se poslednje tri, igra kao Memorijal Luka Marin, u čast prerano preminulom članu novosadskog kluba. Ovogodišnji Memorijal, okupio je pet klubova iz Srbije i jedan iz Severne Irske, koji su se sukobili na terenu fudbalskog kluba Veternik u Veterniku. Iz inostranstva posetio nas je Lisburn Rugby, a od domaćih ekipa svoje umeće pokazali su reprezentacija Srbije, Kraljevski beogradski ragbi klub, Pobednik (BG), Dinamo (PA) i domaćin Vojvodina (NS). I ovogodišnji turnir poslužio je u učvršćivanju Srpsko–irskog ragbi prijateljstva:
- Retki su turniri u istočnoj Evropi na kojima se okupi 150 ragbista. Ragbi je sport, ragbi je način života i veliko druženje. U Veterniku su se našli najbolji srpski klubovi. Sve ekipe su pokazale visok nivo igre, tako da smo mi kao organizatori i kao domaćini i više nego zadovoljnji. Iz godine u godinu imamo kvalitetniji turnir, a ulagaćemo velike napore da takav trend održimo  –  kaže nam Goran Porobić, predsednik RK Vojvodina, koji je odmah nakon turnira otputovao za Luksemburg, kako bi upotpunio svoju edukaciju u kontekstu trenera naše mlade ragbi reperezentacije; kaže najviše se nauči iz iskustava drugih. Akumulirana iskustva odmah se prenose na najmlađe, kroz akciju školski ragbi, preko koje RK Vojvodina već izvesno vreme polulariše ovu igru, među osnovcima u pokrajini.
Žustro i neizvesno bilo je do samog kraja turnira tog 4. maja, kada se igralo finale. U finišu su se sastali Lisburn i Pobednik, s tim što su gosti bili uspešniji i odneli pobedu rezultatom 18:13 (konačni redosled: Lisburn Rugby, Pobednik, BKRK, Ragbi reprezentacija Srbije, Vojvodina, Dinamo).
Prirodno je da su Irci geografskim faktorom bili u prednosti nad domaćom ekipom - ipak se na Ostrvu ragbi po pravilu trenira od četvrte godine - i tako poslednjih 150 godina. Lisburn kao grad sa manje od 40.000 stanovnika ima više ragbi klubova, a samo Lisburn Rugby ima četiri seniorske selekcije. U Novom Sadu gostovala je i trijumfovala kombinacija I i II seniorske ekipe ovog amaterskog kluba.
Prelazni pehar Memorijala Luka Marin otišao je u Severnu Irsku, a novčana nagrada od 1.000 evra vrlo verovatno u kasu nekog od novosadskih ugostitelja, jer baš je za ragbi karakteristično da se sav rivalitet i adrenalin sa terena, uveče pretvara u nezaboravna druženja:
- Turnir u Novom Sadu za ekipu Lisburna nije bio samo još jedan turnir, kojih je u vek i po dugoj tradiciji bilo dosta. Prijatno smo iznenađeni kvalitetom koji su pružile vaše ekipe, da budem iskren, zaista smo očekivali slabiji ragbi. Finale je zaista bilo oštro, svi smo bili već na ivici nerava. I sve ostalo bilo je zaista fantastično. Novi Sad je veći i lepši nego što smo očekivali, devojke su prelepe, a pivo je i više nego u redu. Domaćin nam je ovako kratak boravak u vašoj lepoj zemlji, ljubaznošću i prisnošću učinio nezaboravnim. Ipak, svi smo mi članovi globalne ragbi porodice – kaže Colin Watson, predsednik Irskog kluba.
A da li će Lale uzvratiti ragbi posetu ? Momci bi neizmerno voleli da gostuju kod Iraca, ali uvek se spotičemo o taj ekonomski determinizam. Trošak ekipe  iz Lisburna, za gostovanje na našem turniru, ekvivalentan je godišnjem budžetu RK Vojvodina. Veze srpskog i vojvođanskog ragbija sa Ostrvom,  višestruke su. Pre nekoliko godina gosti Memorijala bili su i članovi ragbi kluba Policije Severne Irske, sa sve gajdaškim orkestrom u pratnji.
Inače, Srbi u kontakt sa ragbijem dolaze za vreme Prvog  svetskog rata. Kako legenda kaže, zajedno sa našim trupama, preko Albanije do Grčke, stiglo je i nešto golobrade dečurlije,  koja su spas od nadolazećeg neprijatelja našla u vojnim zbegovima. Kako bi se mališani oporavili od krvave golgote, vlada Kraljevine Srbije i Srpsko potporno društvo, jednu od ovih grupa sa Krfa poslala je u Škotsku, tačnije Edinburg.
Na britanskom otočju, domaćin im  beše škola George Heriots, u kojoj se kao i u svim ostalim školama igrao ragbi, kao jedna od varijanti fudbala. Tih dvadesetak dečaka iz cele Srbije, uzrasta od 13 do 18 godina, nije ostalo imuno na novu igru , te vrlo brzo počinju da igraju zajedno sa domaćinima. Naravno, pokazalo se da su vrlo talentovani, tako da su skoro svi do kraja boravka (1919.), igrali za školske ekipe. Kao najbolji od igrača sa Balkana spominje se izvesni Toma Tomić iz Leskovca, koji je izborio mesto u prvoj školskoj ekipi. Momci iz ove grupe navodno su bili i prva nezvanična srpska ragbi reprezentacija, koja je 11. aprila 1918. godine u Edinburgu, pred 10.000 gledalaca, odigrala utakmicu protiv selekcije Britanskih dominiona, a legenda kaže da su pobedili rezultatom 8:3.
Znači, prapočetci domaćeg ragbija istorijski su vezani za sam izvor ovog sporta. Prva prava ragbi lopta u Srbiju stiže 1921. godine. Kod nas klica ragbija kreće upravo iz Vovjodine. Još 1954. godine, osnovan je prvi  klub, Dinamo iz Pančeva. Novosadska Voj­vodina, jedan je od najmlađih klubova u zemlji, osnovana je 2001. Ni moderan srpski ragbi nije raskinuo svoje veze sa britanskim ostrvima.  Irac, Marty Lusty, prekaljeni borac sa međunarodnim iskustvom, osnova je stručnog štaba novosadske ekipe.
Kako je guma za zube jedan od specifičnih delova ragbi opreme,  tako je jasno koliko siloviti mogu bitu sudari na terenu. Ipak, da nije tako strašno, kao što na prvi pogled izgleda, ovaj sport širom je otvoren i za nežniji pol. Srpska ženska ragbi reprezentacija broji 14 članica: iz Pančeva, Kruševca i Beograda, i upravo se vratila sa prvenstva Evrope iz Odenze (Danska), gde se vešto, hrabro i ponosno suprotstavila znatno iskusnijim ekipama. Na žalost, novosadska Vojvodina još uvek nema žensku sekciju, ali kako nam kažu iz uprave, nemaju „ama baš ništa protiv” da i Sose malko poguraju.