|
Čak polovina otkrivenih slučajeva trgovine ljudima u Srbiji odnosi se na Vojvodinu. Žrtve su i žene i muškarci. Nad njima se vrši seksualna i radna eksploatacija, trguje se njihovim organima, prinuđeni su na prosjačenje i maloletničke brakove, a trguje se i decom, radi usvojenja
Trgovina ljudima ili trafiking danas je u samom vrhu najprofitabilnijih grana organizovanog kriminala – uz pranje novca i trgovinu drogom i oružjem. Broj žrtava trafikinga je velik, a zabrinjavajuća je i činjenica da se procenat identifikovanih žrtava na svetskom nivou kreće od 1 do 10 odsto. Žrtve često nasedaju na priče o radu u inostranstvu (konobarisanje, mankenstvo, čuvanje dece...). Međutim, kada stignu u inostranstvo, uglavnom završe na ulici, bave se prostitucijom i prosjačenjem, a neretko bivaju izložene fizičkoj i psihičkoj torturi.
- Žrtva trafikinga može biti svako. Međutim, postoje određene društveno-ekonomske prilike koje pogoduju razvoju ove kriminalne aktivnosti: siromaštvo, visoka stopa nezaposlenosti, oružani sukobi i prisilna migracija samo su neke od njih. Sa druge strane, ličnost žrtve, okruženje u kojem je odrasla, život u disfunkcionalnoj porodici, zlostavljanje i zanemarivanje - određenu osobu stavljaju u položaj povećanog rizika – objašnjava Čila Stojanović iz nevladine organizacije ”Novosadski humanitarni centar”, koja se bavi ovom temom.
Srbija je i zemlja porekla, i tranzita, ali i krajnja destinacija za žrtve trgovine ljudima. Podaci kažu da većinu žrtava čine žene, ali to mogu biti i muškarci, budući da se žrtve koriste i za radnu eksploataciju, trgovinu organima, prosjačenje i slična krivična dela, prisiljavaju su na stupanje u maloletničke brakove; a trguje se i decom, radi usvojenja.
Kada policija posumnja da je neko žrtva trgovine, prvo se obraća vladinoj Agenciji za koordinaciju i zaštitu žrtava trgovine ljudima. Ukoliko se utvrdi da je osoba žrtva trgovine ljudima, nudi joj se mogućnost da ode u sklonište. Prema podacima ove agencije, 2009. godine bilo je identifikovano 127 žrtava trafikinga, a 2010. godine evidentirano je 89 ovakvih slučajeva. Od tog broja, polovina je u Vojvodini. Prema podacima UNCHR-a, tokom 2010. godine u Novom Sadu identifikovane su 32 žrtve trgovine ljudima, a prošle godine, zaključno sa avgustom, bilo ih je 26.
Smeštaj za žrtve i preko potrebna psihološka i pravna pomoć ostaju bolne tačke, a radi se na poboljšanju saradnje između vladinog i nevladinog sektora.
Prihvatilište za žene žrtve trgovine ljudima, prvo u Srbiji iza kog stoji ustanova iz sistema socijalne zaštite – Centar za socijalni rad, otvoreno je u oktobru prošle godine u Novom Sadu. Do sada su se žrtvama trafikinga bavile nevladine organizacije „Astra” i „Atin” u Beogradu. „Astra” ima SOS liniju na koju se mogu javiti žrtve trafikinga ili osobe koje imaju informacije o trgovini ljudima, a „Atina” ima sklonište.
Prihvatilište se nalazi pri novosadskom Centru za socijalni rad, u kome je deo prostora adaptiran za smeštaj žrtava. Deo je projekta „Zaštita i integracija žrtava trgovine ljudima u AP Vojvodini”, koji ”Novosadski humanitarni centar” i Centar za socijalni rad Novog Sada realizuju u partnerskoj saradnji.
- Primarno zbrinjavanje žrtve velik je problem jer su smeštajni kapaciteti mali. Kada policija otkrije da je neko žrtva, postavlja se pitanje šta dalje raditi. I u toj fazi je ključno imati smeštaj, gde će se zlostavljane osobe osećati sigurno, gde će dobiti adekvatnu pomoć i podršku. Kada se žrtva trafikinga osnaži dovoljno da se vrati u društvo, mi smo tu da joj pomognemo da se uključi u normalne tokove života, da pružimo psihološku i psihoterapijsku podršku i pomoć u ekonomskom zbrinjavanju - kaže Čila Stojanović.
Kako dodaje, proces socijalnog uključivanja veoma je važan, jer ukoliko se ne sprovede na pravi način, žrtva dolazi u situaciju koja ju je zapravo učinila žrtvom. Često nije preporučljivo da se osoba vrati u sredinu iz koje je potekla, već joj se savetuje da iznova gradi svoj život.
U aprilu prošle godine premijerno je prikazan film ”Sestre”, koji govori o sudbini devojaka žrtava trgovine ljudima. Sniman je na osnovu istinitih događaja, a radi sigurnosti žrtava promenjena su imena, tačna mesta događanja i pojedini detalji radnje. Autori su izjavili da ovim filmom žele da utiču na javnost kako bi se problemu trgovine ljudima posvetilo više pažnje. Film se može u celini pogledati na internet servisu youtube.com, a ne preporučuje se mlađima od 13 godina. n
|
