| Lekovi za skraćivanje biografija |
 |
 |
 |
| Napisao Živan Lazić, Foto: iStock |
|
Sasvim sigurno imate bar jednog rođaka ili komšinicu koja ima punu fioku lekova. Za nedajbože. To da li im je istekao rok, po pravilu malo ko gleda. A lekovi kojima je istekao rok trajanja ne leče, već ubijaju. Sada postoji rešenje u Novom Sadu. Nadamo se uskoro i u drugim gradovima Do pre pola godine građani nisu mogli odložiti neupotrebljive medikamente na ekološki adekvatan način, jer u nas nije bilo organizovanog sakupljanja lekova. Stoga su se stari medikamenti, ako nije bilo prilike da se ustupe obolelom komšiji, bacali u kanalizaciju ili u komunalni otpad. U oba slučaja, oligohlorna i oligofosforna jedinjenja, česta u ampulama, na kraju završavaju u vodi odnosno zemljištu i zagađuju ih. Istraživanja u SAD, gde je ovaj problem dugo bio izražen, pokazuju da su u pojedinim jezerima gotovo sve životinjske vrste mutirale - upravo usled prevelike količine nataloženih starih lekova. 
I sasvim mala promena sastava pilule ponekad može bitno promeniti svojstva leka, a i minimalna količina ovog otpada može znatno pokvariti kvalitet vode u koju dospe. Stoga se u svetu razvijaju strategije upravljanja farmaceutskim otpadom, pa je i u Srbiji prošle godine donet odgovarajući pravilnik kojim se proizvođači i korisnici, koji godišnje lageruju više od 200 kilograma lekova, obavezuju da sačine plan upravljanja otpadom, dok oni koji raspolažu manjim količinama medikamenata moraju imati evidenciju otpada. Međutim, kućne apoteke kod nas još su prepuštene savesti građana i sposobnostima zaposlenih u državnim drogerijskim ustanovama, premda je ostavljena i mogućnost da se prikupljanjem, skladištenjem i transportom farmakootpada bave i specijalizovane privatne firme. Prvi rezultati su uočljivi. Sredinom jula ”Apoteka” Novi Sad otvorila je transfer stanicu i tako je grad na Dunavu, prvi u Srbiji, počeo da upravlja i medikamentima iz kućnih apoteka. Dušan Milošević, direktor ”Apoteke”, pojašnjava da je grad obezbedio prostor, dok je ustanova sopstvenim sredstvima nabavila propisane kontejnere za svaku od 35 apoteka na teritoriji grada, kontrolnu opremu u stanici, namensku burad za dalje čuvanje i specijalizovano vozilo. Ističe da su kontejneri u koje se stavljaju neupotrebljivi lekovi u delu za građane, te da vraćeni desterilisani lekovi nikako ne mogu doći u dodir sa sterilisanim na rafovima apoteka. Kontejneri se zaključavaju i posebno obučeni radnici ih svakih deset dana pečate i namenskim vozilima odnose do transfer stanice. Tamo ih specijalista farmakolog-toksikolog sortira, klasifikuje, slaže zajedno sa primarnom ambalažom u specijalnu burad i piše karakterizaciju za svako bure. Potom se lekovi namenskim vozilom odnose na gradsku deponiju, gde se, ograđeni posebnom žicom u reciklažnoj hali, čuvaju pod stalnim video-nadzorom. Doskoro je “Apoteka” otpad slala u obližnje selo Kovilj, pa sada u podrumima stare kuće čami oko 25 tona spakovanog, ali nedovoljno precizno klasifikovanog otpada. Šta će dalje biti sa otpadom - odlučiće država. U Srbiji ne postoji spalionica ovakvog otpada, te se on beskrajno lageruje, a tek povremeno, prvenstveno iz ovdašnjih farmaceutskih kompanija, izvozi u Mađarsku, Austriju, Švajacarsku i Nemačku. Tamošnje spalionice sagorevaju pojedine segmente lekova. U Evropi nema države koja uništava svaki tip leka, što znači da se pojedini neupotrebljivi medikamenti izvoze dalje i iz najrazvijenijih zemalja. Lale akciju vode uz geslo: ”I ja čuvam Dunav, i ja čuvam Novi Sad”. Prvi rezultati pokazuju pomak: dok je ranije 82 odsto žitelja stare lekove po navici automatski odlagalo u komunalno đubrište, sada to čini samo 55 odsto, dok oko 25 odsto stanovnika glavnog grada Vojvodine stare lekove odlaže u kontejnere po apotekama. Sagovornik VM ističe da je reč o neprofitnom poslu, što može biti prepreka za uključivanje privatnih apoteka u ceo lanac. Ipak, očekuje se da preduzetnici iznađu mogućnost zarade, ceneći da je tako nešto moguće, pre svega u celini posla koji bi obuhvatao i izvoz otpada. Cena izvoza i uništavanja farmakootpada je, zavisno od količine i vrste lekova, od 1,5 do 6,5 evra po kilogramu. Pre donošenja Pravilnika o farmakološkom otpadu ni u bolnicama nisu imali formulisanu proceduru upravljanja prestarelim lekovima. Tako su u Novom Sadu ampule odvajali iz primarne ambalaže i njima punili običnu limenu burad, koju su potom začepljivali debljim slojem betona. Burad se i danas čuvaju. Zapravo, proteklih četrdesetak sezona samo je sporadično organizovan izvoz bolničkog otpada i onog u skladištima apoteka, pa se procenjuje da u Srbiji sada ima oko 280 tona starih odloženih medikamenata. Koliko ih ima u kućnim zalihama, niko i ne pokušava da sračuna. Po ilegalnom prometu lekova na pijacama i preko interneta procenjuje se da ih ima znatno više nego što se ranije pretpostavljalo, ali na pijačnim tezgama nisu samo medikamenti iz naših zaliha, već i iz uvoza. Ceni se da godišnje u Srbiji u kućnim zalihama ostane oko 35 tona lekova, koji za najviše dve sezone postaju neupotrebljivi. Ipak, gro starih lekova do nas je dospeo 90-tih godina iz donacija, kada su nam iz sveta slali lekove pri kraju upotrebnog roka, a naša zdrvastvena služba nije uspela pravovremeno i optimalno da ih distribuira. Koliko je problem aktuelan u Srbiji potvrđuju i stalna interesovanja drugih gradova da svoj otpad presele u Novi Sad. Međutim, kapaciteti novosadske deponije su ograničeni, a i državna strategija upravljanja otpadom predviđa regionalno čuvanje otpada. Suština je, ipak, da se započne sa kontinuiranim spaljivanjem kako se potencijalno opasni prestareli lekovi ne bi nepotrebno gomilali. Dilemu mora razrešiti država - hoće li graditi spalionicu u Srbiji, čemu naginje aktuelni ministar ekologije Oliver Dulić, ili će se osloniti na izvoz, kako je preferirao bivši ministar zdravlja Tomica Milosavljević.
|
