Mirko Kaldaraš, čiji su glavni životni pokretači volja i želja za radom, odrastao je u kući bez struje i vode, učio i izvodio hemijske eksperimente uz svetlost sveće i sedam hiljada dinara socijalne pomoći...  Sada je natprosečni student Prirodno- -matematičkog fakulteta u Novom Sadu

Njegovo ime je Mirko Kaldaraš, ima 21 godinu i jedan je od najboljih  studenata na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu, sa prosečnom ocenom 9,70. Mirko je Rom, rođen je i odrastao u Vršcu, u kući bez struje i vode. Tako je bilo sve do njegove osamnaeste godine kad mu je Vlada Vojvodine poklonila novi dom, pa je Mirku i njegovoj majci postalo lakše, iako su im tada porodična primanja bila svega sedam hiljada dinara socijalne pomoći. Odrastao je u teškim uslovima. Međutim, ni to što je učio uz sveću nije ga zaustavilo da ostvari svoj san i upiše prirodno-matematički fakultet, odsek za hemiju. U međuvremenu mu je otac umro, a Mirko je na sebe preuzeo brigu o bolesnoj majci i vođenju domaćinstva. Socijalna pomoć od sedam hiljada dinara i šest hiljada Mirkove stipendije nisu bili dovoljni da pokriju troškove studiranja u Novom Sadu i lečenje njegove majke koja boluje od cereblarne paralize.
- Kad je predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajtić poklonio mojoj porodici kuću, dobio sam i laptop na poklon. Bio sam oduševljen i zaista mi je mnogo značio taj dar. Međutim, računar sam morao da prodam kad sam upisao fakultet, jer nisam imao novca. Prošle godine sam dobio stipendiju u iznosu od 6.000 dinara ali i to ne sti‍že redovno. Troškovi studiranja su veoma veliki. Jedna knjiga košta 9.000 dinara, a da ne pričamo o plaćanju ispita, mantila, rukavica... Teško je, zaista – iskren je Mirko.
Mirku smeštaj u domu i hranu u menzi plaća Kancelarija za inkluziju Roma, što njemu mnogo znači. Kako kaže, bar o tome ne mora da brine. Podsećanja radi, Ministarstvo prosvete i nauke, zajedno sa 58 najsiromašnijih opština u Srbiji, od decembra prošle godine podr‍žava projekat podrške za razvoj obrazovne inkluzije Roma. Cilj  projekta ”Obrazovna inkluzija Roma” jeste  da se omogući kvalitetno obrazovanje za svu decu romske nacionalnosti te da se stvori okruženje u kojem će se deca redovno upisivati u školu, gde će dobiti kvalitetno obrazovanje u skladu sa njihovim potrebama i sposobnostima i steći adekvatna zvanja. Projekat će se sprovoditi do kraja 2012. godine.
A kako je sve počelo, priča nam Mirko. Carstvo formula i jedinjenja otkrio je u osnovnoj školi i logično je bilo, kako kaže, da će jednog dana to i studirati. Kao srednjoškolac leta je provodio u Istraživačkoj stanici Petnica u blizini Valjeva i boravak tamo zaista mu je mnogo pomogao. Kako priča, u Petnici je imao priliku da nauči nešto što na fakultetu još nije učio, a radio je i na najsavremenijoj opremi. Dok nam je pričao o tim istraživačkim danima, s osmehom na licu, shvatili smo šta znači ljubav prema znanju i nauci i volja za usavršavanjem. Njegove želje, međutim, mnogi nisu razumeli.  
- Bio sam u drugom razredu srednje škole. Tada sam već bio u Petnici i znalo se u Vršcu za mene i moj rad. Imao sam iscepan mantil za vežbe i morao sam da kupim nov. Otišao sam u Centar za socijalni rad da zatražim pomoć. Znate šta su mi rekli: ”Srednja škola nije obavezna. Ako nemaš novca, nemoj da je pohađaš!”
Nisam mogao da verujem. I tad sam odlučio da više ne tražim pomoć ni od koga – priznao nam je Mirko i dodao da mantil košta oko 3.000 dinara. Nakon što je prodao svoj laptop prošle godine, neko vreme nije imao računar pa je seminarske radove pisao u svesci. Međutim, nedavno mu je kolega poklonio laptop, što je Mirka oduševilo. Kako kaže, sad može nesmetano da radi i piše.
Ovaj talentovan i vredan student sprema se na veliko međunarodno takmičenje iz hemije koje će se održati u Bugarskoj. Takmičenje je na proleće, u aprilu, a već sada se zna da će tema rada biti iz organske hemije. Organizacija studenata prirodnih nauka ove godine organizuje 39. “Primatijadu”, u Bugarskoj, a predsedava Savez studenata Hemijskog fakulteta iz Beograda. Organizatori su odlučili da Mirku pokriju troškove učešća, a on je bio oduševljen tim gestom.
- Hemijski fakultet u Novom Sadu finansirao bi samo polovinu troškova, a sada ne moram da razmišljam o finansijama. Osigurano mi je učešće. Daću sve od sebe da svoj fakultet predstavim na pravi način – obećao je na kraju razgovora. Mirko je redak primer momka koji hoće da uči i želi da radi, bez obzira na sve poteškoće s kojima se svakodnevno suočava. Nije obeshrabren i bezvoljan kao većina njegovih vršnjaka. Nije mu lako, no njegov primer mogao bi da ohrabri mlade ljude i pouči da se voljom i upornošću može postići mnogo toga. Samo ne treba odustajati. Nikad.