Statistika kaže da u Vojvodini na tri porođaja dolazi jedan abortus, a svake godine povećava se broj žena koje se odlučuju za materinstvo u zrelim godinama, nesvesne brojnih rizika “odložene” trudnoće

Mnogi faktori današnjeg užur­banog života utiču na to da parovi stvaranje potomstva odlažu „za neke srećnije dane”. Nekada se u akušerstvu koristio termin starija prvorotka. To su bile žene koje su prvu bebu donosile na svet nakon tridesete. Danas se taj termin više ne koristi, a sa stanovišta savremene medicine poznim materinstvom smatra se ono koje nastaje posle 35. godine. Ovaj trend aktuelan je već više od 20 godina, te žene prvo dete rađaju u proseku sa 29 godina. Razlozi zbog kojih se žene odlučuju da kasnije osnivaju porodicu su brojni. Jedan od njih je svakako finansijski problem. Nepovoljna materijalna situacija, nezaposlenost, prevelika angažovanost na poslu i nerešeno stambeno pitanje samo su neki od razloga. Osim toga, „trk” za karijerom odlaže zasnivanje porodice, rađanje dece i brigu o njima. Međutim, trebalo bi pomenuti i shvatanje da je daleko lagodnije živeti opuštenim samačkim životom bez obaveza, što sociolozi tretiraju kao fenomen mlade generacije.   – Naše žene su savremene, ne razmišljaju o svom biološkom časovniku i želju za rađanjem sve češće osećaju u zrelim godinama. Tada nastupaju problemi jer nema više one snage jajnika koja je nekada postojala. Granica za rađanje prvog deteta jeste 35 godina – izjavila je za VM načelnica Zavoda za humanu reprodukciju Klinike za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Vojvodine prof. dr Vesna Kopitović.
Ma koliko zvučalo neverovatno, žena se rađa sa svim jajašcima koje će ikada imati, i kako stari žena - stare i jajne ćelije. Dok ih je gotovo milion po rođenju, broj jajašca je smanjen na oko 300.000 već do početka puberteta, zbog prirodnih atrofija. Naša sagovornica dodaje da mnoge žene ne kontrolišu svoje zdravlje redovno i na vreme, pa se dešava da se obrate lekaru tek kada shvate da ne mogu da zatrudne. U tom slučaju dijagnostikovanje neplodnosti često veoma dugo traje. Kada krene lečenje, ispostavi se da je žena već u kasnijim reproduktivnim godinama, te se šanse za začeće smanjuju. Broj parova koji ne mogu da dobiju potomke svakog dana je u porastu. Prema podacima Kliničkog centra Vojvodine, procenat steriliteta u Pokrajini iznosi 16-17 odsto, a pre 20 godina iznosio je oko 11 odsto.
Kako nam objašnjava šefica odeljenja za planiranje porodice Klinike za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Vojvodi­ne, prof. dr Aleksandra Kapa­madžija, brojni su razlozi steriliteta. Rano se po­činje se sa seksualnim životom - skoro polovina srednjoškolske omla­dine je seksualno aktivna, uz nedovoljnu upotrebu za­štite, što povlači rizik od abortusa i dobija­nja seksualno prenosivih infekcija. Tako se povećava rizik da abortus ili seksualno prenosive infekcije ostave negativne posledice na reproduktivnu sposobnost kako žene, tako i muškarca. Možda biste pomislili da današnja “izopačena” moda i često pokazivanje “golih stomaka” te nošenje tanga gaćica negativno utiču na reproduktivno zdravlje devojaka i žena, međutim, iako Kapamadžija kao lekar ne podržava današnju modu, smatra da se ona ne može okriviti za upale jajnika ili sterilitet. Način života, izloženost stresnim situacijama, napornom radu, pušenje, alkohol, lekovi, opijati i drugo negativno utiču na oplodnu moć muskarca i žene. Kapamadžija je dodala da ne postoje tačni podaci o godišnjem broju urađenih abortusa u Vojvodini, jer ne postoji dovoljno dobra evidencija i prijavljivanje. Međutim, podaci  Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” pokazuju da je broj prijavljenih abortusa u Vojvodini tokom 2008. godine iznosio 5.344 (16.701 porođaja) i ima tendenciju sma­njivanja u odnosu na prethodne godine.
Statistički podaci govore da je većina trudnoća do 35. godine normalna i zdrava, sa zdravorođenom decom. Sa druge strane, istraživanja su pokazala da trudnoća u kasnim tridesetim i početkom četrdesetih nosi određene rizike koji nisu uobičajeni kod mlađih trudnica: češći su spontani pobačaji kao i genetske anomalije ploda. Na primer, začepljenje jajovoda može biti rezultat nekih pređašnjih infekcija, te postoji velika mogućnost vanmaternične tru­dno­će. Što je žena starija, veće su šanse da njen plod bude “nekva­li­te­tan”.
- Već od 30. godine broj ovulacija i zrelih jaj­nih ćelija sposob­nih za pravljenje beba kod žena opada, sa godinama se sve više smanjuje procenat ovulacija, a nakon 35. godine sve je veća mogućnost da žena ima “oštećeno” dete, sa hromozomopatijama  kao što je Daunov sindrom i drugo - navela je dr Kapamadžija.
S godinama se trudnoća te­že iznosi jer je organizam stariji, a učestale su i bol­esti ili poremećaji koji je prate, kao na primer povišen krvni pritisak i dijabetes. Kao što je već navedeno, i ženama i muškarcima plodnost tokom godina opada, ali je poznato da muškarci mogu začeti decu tokom celog života, bez obzira na starost. Mogu da ostvare potomstvo i sa 60 i više godina.
- Muškarci imaju mali pad spermatozoida u ejakulatu u odnosu na godine. Međutim, sredina u kojoj žive, stres, način ishrane, pušenje, alkohol i drugo – uništavaju spermatozoide. Pogotovo na našim pro­storima, na kojima se osete posle­dice rata i zračenja. Međutim, kod muškaraca ne dolazi do smanjenja reproduktivnog potencijala kao kod žena i mnogo su reproduktivno vitalniji od njih – objasnila je dr Kopitović i dodala sa su najbolje godine za rađanje prvog deteta one od 20. do 30. To su, kaže, optimalne godine. Od 30. do 35. bi bilo poželjno da se rodi, a posle 35. godine „ako baš moraš” – upozorila je ona.
Ukoliko žene nakon 35. godine žele da rode, a ne mogu prirodnim putem da začnu duže od šest meseci, trebalo bi da se konsultuju sa lekarom i ginekologom. Godinama je najveći problem bio dijagnostikovati sterilitet, kaže dr Kopitović. Prema podacima koje smo dobili u novosadskom porodilištu „Betanija”, potrebno je minimum pet godina da bi se otkrilo da partner ili partnerka ima određene probleme sa reproduktivnim zdravljem. Osim toga, ranije je problem češće bio u ženi. Danas je podjednako čest kod oba pola. „Betanija” je jedino mesto u Srbiji i regionu na kojem se od novembra 2006. godine sprovodi metoda jednodnevne dijagnostike steriliteta koja se zove „One stop fertility clinic”, a koja se zasniva na principu “dođeš-uradiš-odeš”. Kako nam objašnjava dr Kopitović, dijagnoza neplodnosti se brzo uradi, za svega nekoliko sati, i ništa se ne plaća ukoliko pacijenti imaju uput koji se može dobiti bilo gde u Srbiji. Ukoliko ipak dođu bez uputa, ovaj postupak košta od 20 do 25 hiljada dinara. Radi se analiza koja obuhvata pet testova i par obavezno dolazi zajedno. Ovaj metod je poznat i uveliko se primenjuje u Belgiji, gde su se naši stručnjaci obučavali, a svrha brze dijagnostike je, naravno, što pre započinjanje terapije.
– Cilj nam je da, ako uspemo, obučimo ginekologe širom Vojvodine da ovaj metod sprovode u ambulantama, kako bi se rasteretila Klinika – istakla je dr Kopitović.
Naše sagovornice se slažu oko toga da je nedostatak edukacije o reproduktivnom zdravlju jedan od glavnih uzročnika ovakve situacije. Njihov savet je da žene koriste savremene i efikasne metode kontracepcije, koje će zaštititi njihovo reproduktivno zdravlje sve dok ne budu želele da zatrudne, a, ako je ikako moguće, da prvo dete rode pre 30 godine. Osim toga, savetuju da se redovno ide na zdravstvene preglede kako bi se na vreme sprečile moguće komplikacije. Prkos prirodi neretko donosi neugodno iskustvo, stoga  - bolje sprečiti na vreme nego lečiti! n