U poslednjoj deceniji  na nekoliko mesta su Srbiji, ali i u svetu, Bogojavljanje 19. januar, se simbolično obeležava takozvanim plivanjem za krst. 11 najhrabrijih skočilo je u ledenu Jegričku nešto pre podneva i ove godine

Pred sam kraj velikog rituala prelaska, za koji bi se moglo reći da počinje svetim Nikolom, a završava svetim Jovanom, svekolika Pravoslavna crkva i vernici, 19. po ovom, iliti 6. januara po onom kalendaru slave veliki hrišćanski praznik – Bogojavljenje. Naime, od grupe dobrovoljnih iskušenja očekuje se da plivanjem u hladnoj vodi nekog prirodnog izvorišta dokažu svoju veru. Da bi stvar bila interesantnija, događaj je osmišljen kao trka. Na kraju ledene i mokre staze nalazi se krst, a vernik koji ga se prvi dokopa, smatra se pobednikom. Osim rejtinga u lokalnoj zajednici, njemu pripada i pošten deo milosti božje za narednu godinu. Na taj dan se pravoslavci međusobno, ali i sav drugi narod Božji,  pozdravljaju drevnim pozdravom „Bog se javi – Zaista se Bog javi”. Isposnik sveti Jovan Zlatousti, svojevremeno, između ostalog je o ovom prazniku rekao sledeće:
- Hoću da praznujem, ljubljeni, i oran sam da svetkujem. Jer je sveto Bogojavljenje pečat praznika i vrata svetkovine...

Već deset godina traje sudski spor Subotice i kafića Papillon čijem vlasniku grad, prema proceni sudskog tumača, za vrednost enterijera treba da isplati 3,3 miliona evra. S obzirom na broj kvadratnih metara Papillon je daleko skuplji čak i od NIS-a

Burna istorija subotičkog kafea Papillon duga je tačno dve decenije i za sada, kao nožem, podeljena na dva vremenski podjednaka, a toliko različita dela. Prva decenija je doba procvata, opšteg divljenja i priznanja. Dugogodišnji san subotičkog džez veterana Dragutina Karla Letića ostvario se 1989, posle gotovo tri godine danonoćnog rada. Po njegovoj ideji  i nacrtima Karla Đembera, majstori drvovajari braća Geza i Lenard Skala i Franjo Radić radili su gotovo čitave tri godine, svakodnevno od osam do deset uveče. Detalji su se brusili sve do perfekcionizma, koji je vidljiv u svakom delu kafea. Napravljen je kafić sa enterijerom koji se nema sa čime uporediti. Kada se tome doda maštovit i za ono vreme neuporediv izbor koktela koji su činili okosnicu ekskluzivne ponude pića i znalački i do perfekcionizma izabrana muzika koja je činila zvučnu podlogu ovog mesta, svima je bilo jasno da je rođeno novo kultno mesto za izlazak Subotičana i njihovih gostiju.                                                                                                 

Tačno pre petnaest godina, opštin­skom odlukom na predlog Zavoda za zaštitu spomenika kulture enterijer kafea Papillon, u subotičkoj ulici Dimitrija Tucovića 11, u zaštićenom starom gradskom jezgru, i sam je zaštićen kao nepokretno kulturno dobro.                                                                                                          
 -  Osnovna stilska karakteristika ovog enterijera je eklektika sa elementima neorenesanse i neobaroka u stilu postsecesije, sa primesama belgijske škole “artnuove”,”jugend” stila i mađarske varijante secesije, a primenjeni motivi usaglašeni su oblikovno, konstruktivni i majstorski izvedeni do savršenstva, pisao je tada u obrazloženju ove inicijative subotički arhitekta Antun Rudinski.

Eliminacione borbe za dv­a­deset i treću belu olimpijadu u Mokrinu su u toku. Favoriti su Zombi, Dik, Stamburije, Krilo, Bibi. Vlasnici još stotinak guskova boraca veruju u svoje štićenike i kažu da su Zombi i društvo – favoriti na papiru. Najbolji dokaz za njihovu teoriju je prošlogodišnji šampion u apsolutnoj kategoriji Acika, koji je ispao već na početku kvalifikacija, jer je totalno van forme, što može da znači da će i drugi razbijači dobiti batine kao Acika. Velika su očekivanja vlasnika i trenera guskova koji će se boriti u tri kategorije: mladi (ti su na prošloj olimpijadi još bili u jajetu), dvogoci i seniori. Finalne borbe, sa nekoliko hiljada navijača biće održane 22. februara.
Dok traju eliminacione borbe, u Mokrinu rastu tenzije. Kao i njihovi pernati favoriti, najgrlatiji su vlasnici. Ulog je velik, jer će vlasnik guska pobednika, u sledećih godinu dana, u Mokrinu, uživati veći respekt nego olimpijski plivač Čavić. Guskovi i dalje svakodnevno treniraju, više šetajući se kilometrima na suvom nego u vodi, jer je poslednjih dana bilo leda. Organizatori očekuju fer borbe, kao i prethodnih godina. A to, što se priča da su nekada pred meč guskove hranili kukuruzom koji je prenoćio potopljen u čuvenom mokrinskom vinu, kažu da je običan senzacionalizam za žutu štampu.

Momčilo Moma Nikolić, bivši član famoznog orkestra Osam tambu­raša Janike Balaža, prvi je ovdašnji čovek, Vojvođanin i Rom, čije je ime uklesano u američki „Hall of fame“. U Kući slavnih njegovo ime je na spisku na kome su Elvis, Sačmo, Dizi Gilespi, Sinatra... Nikolić je krenuo u Ameriku 1973. godine sa Janikinim orkestrom na veliku turneju, kada su Ameri i naši iz rasejanja „pošizeli“ za tamburom i svircima. Momčilo je posle prihvatio poziv sa Dukein univerziteta u Pitsburgu da na Katedri za tamburicu bude gostujući profesor. Tako se Nikolić zatekao preko bare, pa već dve i po decenije uživa status američkog „residenta“.