Tri meseca nakon što je Skupština Vojvodina utvrdila Predlog statuta AP Vojvodine i uputila ga u Skupštinu Srbije, konačno je usledilo zva­nično objašnjenje zbog čega se taj akt još nije našao na dnev­nom redu nacionalnog parlamen­ta. Predsednica Skuštine Srbije najavila je da će se davanje saglasnosti na Predlog statuta pred poslanicima naći nakon 1. marta, kada počinje redovno zasedanje parlamenta „jer je i statut upućen u redovnoj proceduri“. Da li je ovo jedini razlog za zastoj u proceduri usvajanja statuta ili je, kako se spekuliše, nešto drugo u pitanju?
Jedini razlog zbog čega se Predlog statuta APV još nije našao pred republičkim poslanicima je upravo taj koji je dala predsednica Parlamenta Slavica Đukić Dejanović. Razna tumačenja u javnosti da se s tim odugovlači zbog, navodnog, neslaganja unutar vladajuće koalicije i skupštinske većine, do tobože sukoba u DS, prosto nisu tačna. Niti postoji neslaganje u koaliciji, tim pre jer stranke koje čine većinu u Skupštini Vojvodine čine većinu i u Skupštini Srbije, niti u DS, jer u našoj stranci o tom pitanju, dakle o statutu APV postoji jasan i jedinstven stav. Uostalom, čitav posao izrade statuta obavljen je je u koordinaciji stranaka koje čine većinu u obe skupštine kao i samom DS.

Ali, zbog čega je moralo da prođe toliko vremena da bi jav­nost dobila zvanično obra­zloženje? Time je, čini se, samo dato dovoljno  prostora za generisanje svakojakih spekulacija na tu temu?
Kad je Predlog statuta utvrđen u Skupštini Vojvodine, 14. oktobra prošle godine, u Skupštini Srbije imali smo mesec dana blokade rada. Zatim je usledilo usvajanje budžeta za narednu godinu, pa zakona o putnim ispravama, nakon čega je okončano redovno zasedanje Parlamenta. U međuvremenu je bilo fizički ne­moguće uglaviti statut u dnevni red. E sad, to što je u delu javnosti pitanje usvajanja statuta dimenzioniran kao problem, posledica je toga što pojedine stranke statut vide kao poslednju temu, za kakvu-takvu političku promociju. Smatram da je od toga, kada će biti data salgasnost na Predlog statuta u Skupštini Srbije, mnogo važnije da tim aktom, kao i pratećim zakonom koji će jasno razgraničiti nadležnosti Pokrajine i Republike, bude zaokružen pravni sistem u skladu sa Ustavom, a čime zvanično decentralizacija počinje da živi u Srbiji.

Očito ne delite mišljenje kolega iz koalicije da je Skupština Srbije bila dužna da statut odobri do kraja 2008. godine, što je bio rok za usklađivanje svih zakona sa novim Ustavom?
Ustavni zakon predviđa da Predlog statuta bude u proceduri do kraja 2008. godine, što je njegovim utvđivanjem u vojvođanskoj skupštini i učinjeno. Postoje isto tako i pravna tumačenja da to što nije i usvojen do kraja prošle godine nije u suprotnosti sa Ustavom.
Zakon o nadležnostima koji bi trebalo da bude usvojen zajedno sa statutom izazvao je određene kontroverze, pa su se čak pojavila tumačenja da njegovo usvajanje traži izvesnu korekciju u tekstu Predloga zakona?
Tako nešto je jednostavno nemo­guće. Skupština Srbije će ili dati saglasnost na Predlog statuta ili neće. Ako ne bude dala, u šta sumnjam da može da se dogodi, onda nema ni zakona. U tom slučaju, čitav posao se vraća u Skupštinu Vojvodine, koja bi onda morala da izradi novi predlog statuta. Ali, ponavljam, ovaj drugi scenario uopšte nije realan.
Na koga je predsednik PIV Bojan Pajtić ciljao kada je re­kao da pojedini ministri blo­kiraju finiširanje zakona o nadle­žno­stima Vojvodine? Da li je u pitanju namerna opstrukcija ili ti ministri,hm, jednostavno ne stižu da taj posao obave?
Verujem je u pitanju ovo drugo. Koliko znam, izrada tog zakona je pri kraju i ne postoje ni formalni ni bilo koji drugi razlozi da on uskoro ne bude usvojen.

Demantovali ste podeljenost unutar DS oko statuta, pa ipak, upada u oči da je  Bojan Pajtić  kao ažurne apostrofirao samo ministre DS iz Vojvodine?
On je samo naveo da su tri ministra DS iz Vojvodine taj posao obavili u najkraćem roku. Treba imati na umu da deo svojih nadležnosti na Vojvodinu ne prenose sva ministarstva. Izvesno je da ostala ministarstva koja vode predstavnici DS svoj posao privode kraju ili su ga u međuvremenu već okončali, poput Ministarstva nauke.
Da li to znači da je u resoru nauke komplikovaniji posao oko prenosa nadležnosti od, recimo, prostornog planiranja i ekologije, koju vodi Oliver Dulić?
Dulić, kao i ostala dvojica ministara Svetozar Čiplić i Saša Dragin, taj su posao obavili najbrže upravo zato što su iz Vojvodine, smatrajući to svojom obavezom.

Imajući u vidu da je sam predsednik DS Boris Tadić više puta podržao što brže usvajanje statuta, zar ostali ministri posao na izradi zakona nisu razumeli kao „radnu obavezu“?  
Taj posao najčešće ne zavisi samo od ministra nego i od ljudi koji rade u ministarstvu, pa čak i kad ministar to jako želi, ne znači da taj posao i može da bude obavljen brzo. Sa ministrima iz redova DS nema problema, a uveren sam i sa ministrima iz ostalih stranaka.

A da li je možda Pajtić zapravo mislio na ministre iz drugih stranaka?
Sasvim moguće. Znate, to što smo u istoj koaliciji ne mora da znači da i druge stranke taj posao moraju da shvate ozbiljno kao mi.
Kako stvari trenutno stoje, predlog statuta u Skupštini Srbije podržaće najverovatnije sa­mo stranke iz parlamentarne većine. Koliko je dobro da jedan takav akt, koji načinje temu regionalizacije, ne dobije širu podršku u Parlamentu?
Slažem se da to neće biti dobra poruka. Ali činjenica je da u Skupštini Srbije Predlog statuta neće podržati sve stranke koje su ga podržale u vojvođanskom parlamentu. Strankama koje na temi statuta pokušavaju da skupe jeftine političke poene, poput SRS, SNS, DSS i NS koje plašeći građane Srbije navodnim separatizmom  pokušavaju da podignu svoj i ovako nizak rejting, koji je naročito nizak u Vojvodini, pridružio se, na nažalost, i LDP. Najava da ta stranka neće glasati za statut veoma nas je iznenadila tim pre, jer je jedini pokrajinski poslanik te stranke Miša Vrebalov glasao za statut. Ali, to je njihova legitimna odluka. Ta stranka na poslednjim pokrajinskim izborima nije prešla cenzus, a nakon takvog poteza mogli bi da budu dodatno kažnjeni od građana, baš kao što su već kažnjeni DSS i SRS.
Jer, kada u martu bude završen posao oko usvajanja statuta, Vojvodina dobija sve instrumente potrebne da svoj ubrzani razvoj u poslednjih nekoliko godina i dodatno ubrza i da, i pored globalne krize, omogući da vlast bude još efikasnija u otvaranju novih radnih mesta i dovođenju investicija.
Da li su tačne glasine da zbog stava LDP Vrebalov napušta tu stranku i prelazi u redove DS?
U toku su razgovori sa nekoliko poslanika iz poslaničkog kluba Za evropsku Vojvodinu koji su u taj klub ušli kao predstavnici drugih stranaka ili grupa građana koji su u međuvremenu izrazili želju da postanu naši članovi.
Statut Vojvodine predviđa i osnivanje novih institucija, te formiranje pokrajinskih upravnih okruga zbog čega se u javnosti uveliko priča da će, i pored svekolike krize,  doći čak do drastičnog uvećanja zaposlenih u pokrajinskoj administra­ciji?  
Niti se o tome razmišlja, niti za tim postoji potreba. Želim da naglasim da je pokrajinska administacija verovatno jedina u zemlji koja je poslednjih godina smanjivala broj zaposlenih. Naše opredeljenje je da se zbog uvećanog broja nadležnosti ne uvećava broj zaposlenih koji bi obavljali te poslove, a to će se postići dobro definisanom reorganizacijom i preraspodelom poslova unutar administracije. Prenošenje nadležnosti na AP Vojvodinu ne sme i neće biti dodatni trošak za građane pokrajine. Što se tiče  osnivanja pokrajinskih upravnih okruga, naš cilj je da građani i građanke Vojvodine, bez obzira da li žive u Čoki, Riđici ili u Šidu, u svakom sedištu okruga mogu da se, ne samo informišu o svemu što ih zanima, već i da tu obave posao. Time što će vlast biti bliža građanima, ona će biti i efikasnija, a to je ono što građani jedino treba da osete. U tim okruzima radiće postojeći zaposleni u administraciji i na taj način neće biti povećanja troškova.
Da li je definisanje granica tih okruga rezultat kompromisa ili čak ustupaka političkim partnerima?
U politici je mnogo toga rezultat kompromisa, ali kad je ovome reč moram da kažem da nikakav ustupak bilo kojem našem partneru nije načinjen. Jedini princip kojim smo se rukovodili pri definisanju granica okruga bio je da obezbedimo da okruzi budu prilagođeni realnim potrebama građana na terenu.

Mnogi tvrde da je predsednik vojvođanskih demokrata, uz Bojana Pajtića jedan od najmoćnijih ljudi pokrajine i čovek od najvećeg poverenja predsednika Srbije i DS-a Borisa Tadića, mada ima tek 34 godine. Uprkos tome malo je onih koji mogu da kažu da su ga videli ljutog i namrgođenog. Neki novi tip političara, izgleda…

Nakon izbora krenuli ste silovito u rekompoziciju skupštinskih većina po lokalnim parlamentima u Vojvodini s krajnjim ciljem da preuzmete vlast u svakoj vojvođanskoj lokalnoj samoupravi. Šta  građani dobijaju ti­me što biste uspostavili „jedno­bojnu“ vertikalu vlasti?
Cilj vojvođanskog DS je da u ovom mandatu poboljša životni standard građana, da pored ostalog kvalitet zdravstvenih usluga dovede do standarda na nivou EU.... Osim u Odžacima i Vrbasu, a i tamo će do kraja meseca doći do promena, lokalni odbornici i građani su prepoznali da je za ostvarenje gorepomenutih ciljeva u njihovom interesu da većina u lokalu bude identična onoj koja upravlja Pokrajinom i državom, jer je to jedini način da projekti od vitalnog značaja za njihovu sredinu budu i realizovani. Podsetiću da je prethodnom, u pojedinom sredinama bilo slučajeva da su lokalni čelnici bojkotovali više nivoe vlasti i tako onemogućavali da njihove sredine i konkurišu i dobijaju sredstva za realizaciju projekata. Takav slučaj smo imali u Kikindi i Šidu, a posledice su trpeli samo građani i građanke tih sredina. U Šid je, recimo, u prethodne dve godine stiglo samo 30 miliona dinara iz Fonda za kapitalna ulaganja, a u susedni Irig – čak deset puta više novaca.
Većina vaših prethodnika na ovom mestu dogurala je i do visokih državnih, ali i do viših stranačkih funkcija? Kakve su vaše političke ambicije?
Moja trenutna ambicija je da  DS u Vojvodini u naredne tri i po godine, ne samo očuva organizaciju i svoje pozicije, već i da iskoristimo tu poziciju da od Vojvodine napravimo modernu evropsku regiju, sa uslovima života koji priliči standardima regiona koji nam služe kao uzor, poput Štajerske ili Baden Virtemberga. Mi to po svemu zaslužujemo i ako u tome uspemo, moja najveća ambicija biće ostvarena.
Kada pozicija DS bude čvrsta, a Vojvodina postane moderni evropski region, tek tada ću razmišljati o daljim ambicijama.
Prilično je čudno što, iako oba­vljate visoku stranačku funkciju, nikako da dođete i na neku javnu funkciju?
Prema ranijem dogovoru u stranci, preuzeću od Dragoslava Petrovića mesto šefa poslaničke grupe ZEV u Skupštini Vojvodine i to bi trebalo da se ozvaniči vrlo uskoro.
Niste zadovoljni njegovim radom ili...?
Ne, nije to u pitanju već je, kao što rekoh, o tome ranije postignut dogovor. Petrović je predsednik Političkog saveta PO DS  i zbog svog iskustva i kvaliteta jedan od naših najznačajnijih članova, a uz to jedan od mojih najbližih saradnika.