| Kroz vodu do krsta - 33 metra leda |
 |
 |
 |
| Napisao Srđan Janjušević, otografija: Boris Njerš i oto Obrad Čurug |
|
U poslednjoj deceniji na nekoliko mesta su Srbiji, ali i u svetu, Bogojavljanje 19. januar, se simbolično obeležava takozvanim plivanjem za krst. 11 najhrabrijih skočilo je u ledenu Jegričku nešto pre podneva i ove godine Pred sam kraj velikog rituala prelaska, za koji bi se moglo reći da počinje svetim Nikolom, a završava svetim Jovanom, svekolika Pravoslavna crkva i vernici, 19. po ovom, iliti 6. januara po onom kalendaru slave veliki hrišćanski praznik – Bogojavljenje. Naime, od grupe dobrovoljnih iskušenja očekuje se da plivanjem u hladnoj vodi nekog prirodnog izvorišta dokažu svoju veru. Da bi stvar bila interesantnija, događaj je osmišljen kao trka. Na kraju ledene i mokre staze nalazi se krst, a vernik koji ga se prvi dokopa, smatra se pobednikom. Osim rejtinga u lokalnoj zajednici, njemu pripada i pošten deo milosti božje za narednu godinu. Na taj dan se pravoslavci međusobno, ali i sav drugi narod Božji, pozdravljaju drevnim pozdravom „Bog se javi – Zaista se Bog javi”. Isposnik sveti Jovan Zlatousti, svojevremeno, između ostalog je o ovom prazniku rekao sledeće:
 - Video sam Duha gde silazi kao golub sa neba i ostade na Njemu. I ja ga ne znadoh, ali Onaj koji me posla da krštavam vodom, on mi reče: „Na koga vidiš da silazi Duh i ostaje na njemu, to je Onaj koji krštava Duhom Svetim. I ja sam video i zasvedočio da je on Sin Božji. Ovaj praznik naziva se i Prosvećenje, jer je Hrist svojim krštenjem u Jordanu učinio svetom ne samo vodu u ovoj reci, nego i svu vodu uopšte, tako da se ovom prilikom u pravoslavnim hramovima pojačano radi na proizvodnji bogojavljanske vodice, koja opet ima svoja čudotvorna dejstva. No, to je već druga priča... U slavu Svetog trojstva, pravoslavlja, ali i svekolike personifikacije elementa vode i ove godine se u žabaljskom parku prirode Jegrička (treća kategorija, pod zaštitom države) plivalo za krst. Udruženje „19. januar“ postoji sedam godina i svih sedam godina organizuje ledeni plivački sprint. U Srbiji su jedino Beograđani ovaj ritual upriličili pre ekipe iz Žablja. Zimsko plivanje na otvorenom, u početku se organizovalo na Tisi. Međutim, zbog ozbiljnosti tog vodotoka, koji se između ostalog manifestuje debljinom ledene kore, kao i zbog udaljenosti prvobitne lokacije, manifestecija se u poslednje vreme organizuje na Jegrički – najdužoj vojvođanskoj reci.  Za iskušenje se plivači prijavljuju sami - na dobrovoljnoj bazi. Ove godine prijavilo se dvadesetak odvažnih delija. Međutim, samo oni koji su prošli strogu psihofizičku selekciju će izaći na crtu s hladoćom i samim sobom. Ove godine nastupila je selekcija od 11 plivača. Bilo je i negativnog uticaja više sile, tako da je prava šteta što je grip onesposobio celu ekipu iz Čuruga:- Svi takmičari mesec dana unazad imaju tretman spremanja. Znači bojleri se gase i počinje proces čeličenja. Mesec dana pre hepeninga, momci se tuširaju hladnom vodom. Voda kojom se oni tuširaju u procesu priprema je temperature 12 stepeni. Danas je Jegrička temerature 2 stepena. Činjenica da je temperatura vazduha tek prešla u plus, nikako im ne ide u prilog. Plivačima najviše odgovara kada je temperatura vazduha blago u minusu. Tada oni iz hladnijeg ulaze u toplije, što je nekako prijatnije za organizam – kaže nam predsednik „19. Januara“, gospodin Petar Latinkić. Niko od njih ovde nije pod pritiskom i svaki može da odustane od takmičenja kada god to zaželi. Cilj je da oni sve to rade dragovoljno, a ovogodišnjih jedanestorica su: Đuro Trninić (1983), Uglješa Jarčević (1984), Novak Dunđerski (1987), Matić Darko (1987), Vladimir Krstić (1978), Milorad Golić (1988), Pijić Marko (1989), Gligoriji Zlokolica (1987), Zoran Tešin (1989), Todor Kamazi (1989) i Davor Ilić (1988). - Oni kad izađu iz vode budu modri, ali to nema veze, jer je tu duh jači od tela. Ja sam njih pitao da li bi oni mogli da plivaju nekim drugim danom. Kažu, nema šanse!!! Može da im se da neograničeno bogatstvo, ali oni su tokom cele godine spremni samo za ovaj dan - kaže Petar Latinkić. Dan pre trke na krstovdan svi takmičari potpisali su polisu u Dunav osiguranju, da bi potom u Kovilju dobili blagoslov monaštva manastira i vladike Porfirija. Na krstovdana se podrazumeva post za takmičare, ali i za organizatore, jer još stari običaj kaže da, ko se krstom krsti, taj na krstovdan posti - što je običaj i tradicija koji se u Žablju poštuju. Na samo Bogojavljanje momci su se pričestili u Srpskoj crkvi u Žablju, tako da je blagoslov dobijen i od žabaljskog sveštenstva. Kako bi se izbegle eventualne neprijatnosti sve delije prolaze i kroz lekarski pregled koji podrazumeva EKG, merenje krvnog pritiska, pregled srca, pluća kao i pregled opšteg stanja. To su uglavnom momci koji plivaju već par godina, tako da oni već imaju određeno iskustvo. Oni koji plivaju prvi put dobijaju uputstvo kako bi sve to trebalo što bezbednije da izvedu. Osim naizmeničnog tuširanja hladnom i toplom vodom, veče pred skok nema pića i cirageta. Takođe, podrazumeva se da na led izađu odmorni i naspavani. Ekipa žabaljskog doma zdravlja, na licu mesta, predvođena je dr Milanom Tranovcem: - Ne moraju da ulaze u reku. Ja bih preporučio svima da se tuširaju hladnom i toplom vodom – kaže doktor. Pokazalo se da je grč krvnih sudova koji nastaje kod naglih promena temperature, veoma zdrav i kvalitetan za održavanje krvnih sudova. Kaže se da nije čovek star koliko ima godina - već kakvi su mu krvni sudovi. U zidu krvnog suda se razvijaju mišići. Tako postaju vitalniji i sprečavaju eventulano nastajanje tromba. U venskom sistemu - širenje krvnih sudova, sa mogućnošću stvaranja proširenih vena, hemoroida i slično. Kod arterijskih krvnih sudova sprečavaju pojavu naslaga u krvnim sudovima, produžuju vek. Samim tim se imuni sistem reakcijom tih stresnih mehanizama poboljšava, odgovor organizma je zdraviji. Rusi, bre u Sibiru imaju saune.... Izađe iz saune, pa se uvaljaju u sneg posle toga, a oni važe za dugovečnu naciju – kaže doktor. Ako se situacija baš iskomplikuje, tu je i spasilac, iskusni ronilac Slavko Karanović. Na obali Jegričke sve je spremno. Žabaljski kamenorezac, poznat pod umetničkim imenom - Slobo Čakija, je veče pre, motorkom u ledu isekao bazen dužine 33 metra, koji simbolizuje Hristove godine na raspeću. Meštani su se iskupili da bi uz kuvano vino, pivo ili možda nešto kratko, podržali mladost u jačanju duha. Patriotska i duhovna muzika nasmejala je i zubato sunce. Ali, setimo se šta je Petar Latinkić rekao, što viša temperatura vazduha, uslovi za plivanje su teži. Dok plivači samo delimično razbijaju post domaćim proizvodima, u kućici sportsko-ribolovačkog društva, da bi trka mogla da počne, očekuju se samo još lokalni sveštenici koji će nakon što masi podele bogojavljansku vodicu, doneti krst, posvetiti Jegričku i iskušenike. - Vrlo je bitno da se trka odradi pre podneva. Nije toliko važno da to bude neko tačno vreme. Ali je vrlo bitno da to bude pre dvanaest sati – jer tako kažu crkveni kanoni, tako nalažu običaji pravoslavni. To smo mi dobili izveštaj, od naše braće Grka i od Rusa, to bi tako trebalo da bude, a mi se toga pridržavamo – kaže Latinkić. Svi momci koji se takmiče su pobednici. Međutim, u udruženju „19. Januar“ trude se da blago istaknu deliju koji se zaista prvi dokopa krsta. Svaki učenik dobija krst od zlata s finom gravurom, poklon darodavaca, s tim da je pobednički krst nešto veći i teži. To bi bilo u materijalnom smislu. Što se tiče duhovnosti – pobednika će da prati sreća u nastupajućoj godini. Svi takmičari su ponosni na svoje učešće u svetom bogojavljanskom ritualu. Svi podjednako, ali jedan možda malo više. Novak Dunđerski rođen ja baš na Bogojavljanje, tako da će proslavu svog dvadesetdrugog rođendana započeti ledenom kupkom: - Ovo mi je već treći put da plivam. Motivacija je adrenalin, ali i zdravlje familije i dece. Pre tri godine, prijatelj i ja smo se uključili u plivanje za krst. Počeli samo na Tisi, i ja sam odmah na prvom plivanju i pobedio. Neverovatan je osećaj kada se nakon skoka izađe iz vode. To je osećaj koji je rečima nemoguće opisati. Dan pre skoka kreće nervoza koja kulminira neposredno pre trke, kaže Novak, ali kada izađe iz vode i kada vidi sve te ljude koji aplaudiraju, i kada zna da su svi izašli zdravi - srcu bude drago: - Nije mi bito da pobedim, ali ove godine plivam za svoju sestričinu.  -Ovo je vera u Boga i tradicija – kaže – ne može se opisati, hladno je i strašno. Ali osećam se mnogo bolje nego pre i fizički i duhovno. Plivanje za časni krst je završeno – zaključio je predsednik udruženja „19.januar“ gospodin Petar Latinkić i nastavio: -Kao što ste i sami videli, okolnosti su bile surove. Led je pukao. Međutim momci su sve to odradili kako valja, pobednik je evo tu pored mene. Nema drhtanja, kao što vidite, dečko je potpuno ispravan. Jedino što mogu da kažem da su naša deca – prirodno bogatstvo opštine Žabalj. Evo, pogledajte momka. Drugi deo manifestacije bio je svečarskog karaktera. U restoranu „Vojvodina“ se uz jagnjeći parikaš i još ponešto, pristupilo kolektivnom razbijanju posta i hvatanju zaleta za nadolazećeg svetog Jovana, kada je veliki Srpski ritual prelaza i svečano okončan.
|
