Eliminacione borbe za dv­a­deset i treću belu olimpijadu u Mokrinu su u toku. Favoriti su Zombi, Dik, Stamburije, Krilo, Bibi. Vlasnici još stotinak guskova boraca veruju u svoje štićenike i kažu da su Zombi i društvo – favoriti na papiru. Najbolji dokaz za njihovu teoriju je prošlogodišnji šampion u apsolutnoj kategoriji Acika, koji je ispao već na početku kvalifikacija, jer je totalno van forme, što može da znači da će i drugi razbijači dobiti batine kao Acika. Velika su očekivanja vlasnika i trenera guskova koji će se boriti u tri kategorije: mladi (ti su na prošloj olimpijadi još bili u jajetu), dvogoci i seniori. Finalne borbe, sa nekoliko hiljada navijača biće održane 22. februara.
Dok traju eliminacione borbe, u Mokrinu rastu tenzije. Kao i njihovi pernati favoriti, najgrlatiji su vlasnici. Ulog je velik, jer će vlasnik guska pobednika, u sledećih godinu dana, u Mokrinu, uživati veći respekt nego olimpijski plivač Čavić. Guskovi i dalje svakodnevno treniraju, više šetajući se kilometrima na suvom nego u vodi, jer je poslednjih dana bilo leda. Organizatori očekuju fer borbe, kao i prethodnih godina. A to, što se priča da su nekada pred meč guskove hranili kukuruzom koji je prenoćio potopljen u čuvenom mokrinskom vinu, kažu da je običan senzacionalizam za žutu štampu.

Publika i vlasnici pernatih boraca vladaće se i ove godine po uputstvima i pravilima, ali nije bilo tako oduvek - tvrdi čika Nikola Janić ,poznavalac mokrinskih prilika i neprilika:
- Dešavalo se da gazda gusku ispod krila priveže metalne šrafove da može da udari ko čekićem, ili zihericu da bode ko bricom. A najpoznatiji slučaj nesportskog ponašanja zabeležen je, kada se jedan Mokrinčanin dosetio i od rođaka, gastarbajtera u Švajcarskoj, naručio specijalna sočiva, koja umanjuju protivnika. Ugradio ih je svom gusku i ovaj je u prvim sekundama pobeđivao svoje rivale, jer mu se protivnik činio sićušan, kao gušče. Nije gubio vreme u odmeravanju snaga, već bi “bezobraznom klincu” zalepio takvu šamarčinu, da je ovaj odmah odustajao od daljeg nadmetanja.
Ima onih koji tvrde da je čika Nikola sve to izmislio, podstaknut od novinara, zbog senzacije, a on tvrdi da je istina, samo neće da kaže ko je to radio, da ne bi blamirao ljude. Kako bilo da bilo, to zanimljivo zvuči čak i ako je obična novinarska – ”guska”. Među tim novinarskim ”guskama”, su tvrdnje da su guskove neki od njihovih trenera i vlasnika jačali i razdraživali dopingom kupovanim u veterinarskim apotekama, da su ih poneki vlasnici trenirali stavljajući ih u zamrzivač na po pola sata – da očvrsnu.
Šta je istina od svega što se priča nije ni bitno, ali je nepobitno da su u Mokrinu, povodom borbe guskova, uvek povišene tenzije. Zbog jednog guska umalo nije došlo i do sudskog spora. Slobodan Galešev Bodač, višestruki pobednik na oba mokrinska svetska prvenstva u tucanju uskršnjim jajima i borbi guskova, optužio je, pre petnaestak godina, svog prijatelja Svetozara Ladičorbića Letka, takođe višestrukog šampiona u obe kategorije, da je osakatio njegovog borca. Bodač je tvrdio da je Letko njegovom gusku odsekao polni organ i tako mu smanjio nagon za parenje i borbenu moć. A Letko je objašnjavao da su guske Bodačevom mužjaku odgrizle pomenuti deo tela. Angažovani su i veštaci. Jedan ugledni kikindski zubar potvrdio je da je to teorijski moguće, jer guske imaju oštro nazubljen kljun.
Zoran Malenčić Malenica, veterinarski tehničar, radiestezista i novinar mokrinski, nije isključio mogućnost da i guske, iako to nije dokazano, upražnjavaju oralni seks, a u ljubavnom žaru dešavaju se i nezgode. Pritisnut takvim naučnim teorijama Bodač je odustao od sudske tužbe. Letko je finansirao vansudsko poravnanje i pomirenje u kafani, u čemu su učestvovali i navijači iz oba tabora, rukovodstvo “Belog pereta” i naravno novinari.
Borbe guskova u Mokrinu upražnjavaju se već dva veka, a od pre dvadesetak godina ustanovljena su zvanična pravila Udruženja guščara “Belo pere”. Guskovi se tuku od Nove godine do kraja februara, odvajkada. Za borbe je iskorišten prirodni nagon guskova (tako Mokrinčani zovu gusku muškog pola), koji u vreme parenja, kad guske nose jaja i uskoro treba da se nasade, štite porodicu. Ptice to inače rade i bez zvaničnog takmičenja, a dušebrižnici iz društava za zaštitu životinja bi trebalo da znaju da borbe, iako izgledaju surovo, nemaju posledice po takmičare, jer su to ustvari tuče perjanim jastucima. Borbe se završavaju kad gusak koji je slabiji okrene pobedniku rep i odgega u svoj harem.
Pravila su jednostavna. Borbe se održavaju na polovini puta između dvorišta ”belih gladijatora”, jer oni ustvari čuvaju porodicu i svoju teritoriju, a u pratnji borca idu obično tri ženke iz njegovog harema, koje ga bodre. Uz gakanje po tri guske ljubavnice iza leđa, guskovi se mlate krilima i nasrću grudima jedan na drugog. Dužina borbe nije ograničena. Traje dok jedan gusak ne odustane. Do sada najduža zvanična borba trajala je sedamnaest i po minuta. Predsednik udruženja “Belo pere” Duško Kovačić i njegovi saradnici vode računa da sve bude regularno i demantuju glasine o dopingu i sličnim smicalicama.
Koliko guskovi borci znače njihovim vlasnicima govori i podatak da je cena jednog dobrog pernatog fajtera ista kao i cena dobre suprasne krmače, ali najbolji guskovi ulični borci, obično, nisu za prodaju. U Mokrinu su svi spremni za 22. februar, dan velikog obračuna. Posetioci ne bi trebalo da o borcima govore da su gusani jer to vređa i njih i vlasnike. Gusak zvuči dostojanstvenije, a ispravno je i po Mokrinčanima i po Vuku Karadžiću. n