Momčilo Moma Nikolić, bivši član famoznog orkestra Osam tambu­raša Janike Balaža, prvi je ovdašnji čovek, Vojvođanin i Rom, čije je ime uklesano u američki „Hall of fame“. U Kući slavnih njegovo ime je na spisku na kome su Elvis, Sačmo, Dizi Gilespi, Sinatra... Nikolić je krenuo u Ameriku 1973. godine sa Janikinim orkestrom na veliku turneju, kada su Ameri i naši iz rasejanja „pošizeli“ za tamburom i svircima. Momčilo je posle prihvatio poziv sa Dukein univerziteta u Pitsburgu da na Katedri za tamburicu bude gostujući profesor. Tako se Nikolić zatekao preko bare, pa već dve i po decenije uživa status američkog „residenta“.

- Ulazak u „Kuću slavnih“ u oblasti muzike za mene je bio jako veliki momenat. Kao građanina Novog Sada, Vojvodine i Srbije, čitavog života sa velikim ponosom pronosio sam širom sveta ne samo romsku, već kompletno svu muziku sa prostora sa kojih sam potekao. Volim što su Amerikanci prepoznali i osetili da prezentiram kulturu svog naroda na način dostojan ovog priznanja - veli Moma Nikolić.
Sa belim pa­nama šeširom, oki­će­nim crnom vrpcom, Moma liči na tipove iz  „Kazablanke“. Iako je „iz odavdi“, iz Silbaša, Momčilo Moma Nikolić je već dugo tamo. Ne, u „Kazablanci“, već u Los Anđelesu. Dobro ga pamte posetioci tradicionalnih novogodišnjih konce­rata Radeta Šerbedžije, sa kojim druguje decenijama. Oni mlađi, što vole „i Exit i Guču na vojvođanski način“, koji su bili u prilici da prošle godine „otidnu“ na Svetski festival tamburaške muzike upriličen u Deronjama, prepoznali su u Momi, maskotu ovog festivala. Drugi, oduvek skloni kafanskom dertu i „sićanom žičanom vezu“, znaju ga kao najmlađeg člana legendarnih „Osam tamburaša“ sa Petrovaradina, ništa manje čuvenog, Janike Balaža.
U ultra popularnu eksjugo­slo­ven­sku bandu sviraca i čuvara voj­vođanske tambure i ritma, Moma je upao kao dečak, sa svega sedamnaest godina. Moma je sin prominentnog crnog Steve iz Silbaša, kojem je Zvonko Bogdan posvetio legendarni hit „Jedan stari kontrabas», a sazreo je, dakle, uz Jani-bačija, u njegovom orkestru. Krajem pedesetih prošlog veka, Nikolić junior „dovatio“ se gitare i - kradomice, da ga niko ne vidi - počeo da vežba, kao samouk, u svojoj sedmoj godini. U vreme kada se crna bratija uredno slušala preko radio Luxemburga i sa po koje longplejke  i Momčilo je osnovao bend, sa simboličnim nazivom „Crne Lale“ koje su „prašile“ po igrankama i u domovima kulture onog vremena. Postizao je Moma i da se usavršava te je, sa diplomom srednje Muzičke škole, pozvan od strane čuvenog koncert majstora i osnivača prvog profesionalnog tamburaškog orkestra u nas, čika Save Vukosavljeva da se pridruži Velikom tamburaškom orkestru Ra­dio televizije Novi Sad.
Vezan porodično i na svaki drugi način, sa Janikom nije prestajao da druguje od detinjstva. Kult kafanske muzike bio je u to vreme do te mere negovan da su svirci „ispraćali ljude i po saranama“, kaže Nikolić - kako u gradu tako i po selima. Izu­zetnu ekspanziju i pravu svetsku afir­ma­ciju, vojvođanske tambure i Balaža sa orkestrom, omogućilo je njihovo pojavljivanje u kultnom filmu Saše Pe­trovića „Skupljači perja“, sa fa­tal­nom Oliverom Katarinom u glav­noj roli, nakon čega će uslediti angažo­vanje Janike i Osam tambura­ša na Petrovaradinskoj terasi, a potom i Momino priključivanje u kla­pu, koje pada na proleće 1970. godine.
Na istorijske zabave do u kasne sate uz Janiku, Momu i ostale virtuoze, na Tvrđavu su dolazili svi: od lokalnih političara i uglednih ljudi, preko svetskih državnika poput engleske kraljice Elizabete, iranskog šaha Reze Pahlavija, svrstanih i nesvrstanih političara sa kojima je Drug Stari voleo da posedi uz tompus i konjak, pa do holivudskih top vedeta onog vremena Ričarda Bartona, Lize Tejlor, Katrin Denev... Neki su znali da se opuste preko svake mere u kafanskom štimungu, pa je Bert Lankaster, kako se seća Nikolić, mrtav ladan ukasao na konju u Varadinov restoran na Tvrđavi.
Moma je u Americi doživeo da se druži sa „creme de la creme“ filmskih zvezda. Njegovo društvo na žurkama bili su Vanesa Redgrejev, Karl Malden, Tom i Kejti Kruz, Tom Henks. Među brojnim zvezdama i zvezdicama sa kojima je imao priliku da se viđa po Holivudu, virtuozu Momi u najfriškijem sećanju ostala je epizoda sa mezimicom brazilske nacije, top modelom i ekskluzivnom manekenkom kuće „Victoria’s se­cret“, multimilionerkom Žizel Bund­šen i njenim, sada već bivšim mom­kom, oskarovcem Leonardom di Kaprijom, sa kojima se sreo na žurci jednog sudije Vrhovnog suda.
- Holivudske žurke imaju određenu etikeciju koja ovde kod nas, u našoj, novosadskoj varoši, nikad ne bi prošla. Jedno od tih pravila je da se tamo kao svi pravite da se znate tristo leta i kao svi se svima javljate i bog zna kako, lepo divanite... Zatekao sam se kraj Žizel, dok Leonardo nije bio u prostoriji. I zamolim ja Žizel da napravimo štos kad se Leonardo bude vraćao, da nas on zatekne zagrljene, čisto da ga malo zezamo. Njoj se to dopalo, jer je jedna sjajna, šarmantna i spontana osoba. Kad je Leonardo hrupio u sobu, imao je šta da vidi: ja mu stisno dragu, pa ne puštam! Svi su umrli od smeha, pogotovu što je di Kaprio, zbog moje konstitucije i pojave, mislio da sam kakav telohranitelj!  Izvadio sam se svetski, zasviravši odmah na tamburi, za koju je Leonardo mislio da je mandolina, kao u onom filmu o „Mandolini kapetana Korelija“.  n