Italijansku koloniju u Inđiji osnovala su 24 talijanska tesara, bez kojih inženjer Žeželj ne bi uspeo da sazida most od prenapregnutog betona, prvi u Evropi i jedan od prva tri takva na svetu. Njihovi potomci danas čuvaju svoju malu italijansku zajednicu
 

Članovi kluba Trentini nel Inđija, imaju stalni kontakt sa italijanskim investitorima. Talijani iz Inđije uvek su prisutni kada se radi neki biznis sa maticom, makar samo protokolarno. A matica to jest Italija, posebno je zaiteresovana za Inđiju, jer se tamo radi brzo, a svi znamo da je vreme novac. Italijani su zainteresovani za Srbiju. Iako Fiat u Torinu šalje ljude na prinudne godišnje odmore zbog sveprisutne globalne ekonomske krize, u Kragujevcu bi trebalo da je sve OK. Za Vojvodinu je bitnije što je, par godina pre nego što je priča o Fiatu i Zastavi počela, još jedna italijanska firma pokazala interesovanje za poslovanje na ovim prostorima. U novembru prošle godine, Evropska agencija za rekonstrukciju, potpisala je ugovor o projektovanju novog Žeželjevog mosta sa italijanskom firmom Italfer. Na tenderskom nadmetanju, Italijani su dobili posao u Novom Sadu među sedam zainteresovanih stranaka. Procenjuje se da će izgradnja koštati 40 miliona evra, a za pare ćemo se zadužiti kod Evropske banke za obnovu i razvoj te Evropske investicione banke.
Ali, ko su ti Talijani i šta oni traže u Sremu i Inđiji? Otkud oni? Na ove prostore - u nadnacionalnom smislu to se sada zove region , Italijani su se doselili još 1882. godine iz pokrajine Tirol. Pod Austrougaskom, naselili su bosansko selo Štivor, nadomak Prnjavora, negde kod Banja Luke. Između 1958. i 1962, Italijani su se iz Štivora doselili u Inđiju. Njih nije doneo talas kolonizacije posle Drugog svetskog rata, kada su komunističke vlasti naselile Vojvodinu prvoborcima i sirotinjom iz Hrvatske, Bosne, Makedonije i s juga Srbije. Talijane nije doselio Tito, nego Žeželj,  inženjer, a ne general. Talijani su došli kada se u Novom Sadu gradio Žeželjev most, kojeg više nema. Bio je to jedan od prva tri mosta od prenapregnutog betona na svetu, a kako kod izlivanja betona ceo posao završavaju tesari, a ostalo je sve suva fizikalija, posao je privukao Italijane iz Bosne, koji su bili i ostali izuzetni majstori tesari.
Udarnička brigada od 24 prekaljena majstora Talijanca, tri godine je doprinosila da se betonira Žeželjeva vizija dve kolovozne trake i dva koloseka koji vise na dva divovska luka. Majstori Talijani u Inđiji su kupili zemlju na kojoj su sazidali kuće i začeli, hvala Bogu, mnogočlane porodice. Imanja su kupovali uglavnom pored pruge, kako bi bili što bliži železničkoj stanici i vozu koji ih je svakoga dana, tokom tri godine, transportovao na gradilište. Italijanska zajednica u Inđiji, listom je naseljena u ulicama Starca Vujadina i Save Kovačevića u nekih tridesetak kuća.

- Prošle godine smo slavili 125 godina od dolaska na prostore  bivše Jugoslavije. Majstori koji su se doselili u Inđiju, kao članovi udarničke brigade, kakvih je bilo mnogo krajem pedesetih godina, prvo su radili jedan manji most u Zenici. Nakon Drugog svetskog rata, u vreme obnove razorene zemlje, radilo se po direktivama i naređenjima. Kad su italijanski majstori završili posao u Zenici, upućeni su na gradilište u Batrovcima, gde su zidali nadvožnjak preko autoputa Bratstva i Jedinstva. Nakon toga, angažovani su na izlivanju lukova Žeželjevog mosta – kaže Pero Andreata, predsednik kluba Trentino nel Inđija, inače savetnik vlade Autonomne provincije di Trento za jugoistočnu Evropu, i dabome, sin čoveka koji je predvodio radnu brigadu od 24 odvažna građavinca - ljuta Žeželjevca.
Dve generacije u XIX veku doseljenih Italijana rođene su Bosni i još tri u Srbiji i drugim delovima ex-YU. U Sremu su Talijani uživali veliki respekt. Čak i u socijalizmu, po tradiciji duboko religiozni Italijani, bez problema su praktikovali verski život, iako su komunisti bili tradicionalno gadljivi prema veri - opijumu za narod. U centru Inđije oduvek postoji rimokatolička crkva, sa redovnim službama i redovnom dopunskom nastavom iz veronauke.
Tokom 1996. godine, neposredno nakon rata u Bosni i Hercegovini, delegacija Italijana, na čelu sa predsednikom udruženja i savetnikom provincije di Trento stigla je u Štivor. Inostrana delegacija konstatovala je katastrofalne uslove u kojima su živeli tamošnji bosanski Italijani. Pokrenuta je inicijativa da se u svim italijanskim zajednicama na području ex-YU organizuju klubovi. Osnivači su se okupili u Štivoru, mestu odakle su se i raselili u druge krajeve bivše Jugoslavije. Bilo je 1.200 ljudi na osnivačkoj skupštini; odlučeno je da se oforme četiri kluba, koja će preko inđijske veze biti u kontaktu za matičnim udruženjem u Italiji - Trentini nel mondo. Ta organizacija objedinjuje 145 klubova iz celog sveta.
- I nas je pogodio raspad Jugoslavije. Kada su se naši pradedovi doselili bila je to jedinstvena zemlja; kad se raspala Jugoslavija, pokidale su se i veze sa familijama iz drugih delova zemlje. Posle osnivačkog skupa u Štivoru, sve je postalo lakše, a tada je nastao i klub Trentini del Inđija – objašnjava Andreata.  
Trentini nel Inđija pokriva Srbiju i najbrojniji je klub. Talijanski klubovi deluju u Budisavi, Novom Sadu, Beočinu, Čereviću, Beogradu i  Pančevu. Trentini nel Inđija je najaktivniji klub u zemlji. Aktivnosti su bazirane na kursu talijanskog jezika. Trentini su u partnerskom odnosu s Opštinom Inđija, koja im je obezbedila prostorije. U večernjim časovima, svi zainteresovani građani mogu da pohađaju kurseve talijanskog jezika. Nastava se odvija u više grupa, već četvrtu godinu.
- Udruženje i klub za svaku Novu godinu deli paketiće deci sa posebnim potrebama. Već četrnaest godina učestvujemo na fudbalskom turniru u Italiji. Jednom godišnje, u Inđiji, Novom Sadu i u Beogradu organizujemo nedelju italijanskog fima; u Kulturnom centru u Inđiji osnovali smo klub ljubitelja italijanskog  filma – kaže Pero Andreata.
Većina mladih Italijana iz Inđije odlazi na rad u Italiju. Njima je to lako,  jer svi imaju italijansko državljanstvo i, naravno, tradicionalno su odlični građevinci, tako da za njih uvek ima dovoljno posla. Drugi način da se preko Jadranskog mora zaradi neki dinar jesu sezonski radovi branja voća. Mladež iz Inđije, uz komšije Italijane, koristi priliku da se pokaže na odlično plaćenim sezonskim poslovima. n