|
Ništa, izgleda, u predlogu novog statuta AP Vojvodine, za deo javnosti bolno zabrinute za očuvanje teritorijalne celovitosti Srbije, nije toliko sporno, koliko član 17 Predloga statuta APV, čija je krajnja sudbina, uzgred, uprkos zvaničnim uveravanjima, iz dana u dan, čini se, sve neizvesnija
Dakle, taj član predviđa da Vojvodina može da osnuje svoju akademiju nauka i umetnosti: u praksi, time se zapravo samo ”legalizuje” postojanje Vojvođanske akademije nauka i umetnosti (VANU) čiji je rad obnovljen odlukom Skupštine Vojvodine iz oktobra 2003. godine.
Istine radi, ta odluka je i tada izazvala negodovanje dela javnosti, uglavnom iste one koja i danas na sva zvona upozorava da je, kada je o novom statutu reč, na delu podmukao plan stvaranja ”države u državi”. Građaninu Vladimiru K. iz Zrenjanina, recimo, ta je odluka vojvođanskih poslanika, koliko i ona kojom se ustanovljavaju vojvođanska zastava i grb, onomad nanela toliko boli da mu nije bilo druge nego da presavije tabak i o ustavnosti tih odluka zatraži merodavno mišljenje Ustavnog suda Srbije.
 Uoči najavljene skupštinske rasprave o statutu i predlogu zakona o nadležnostima Vojvodine, front protivnika usvajanja statuta u obliku u kojem je, s dvotrećinskom većinom, usvojen u Skupštini Vojvodine 14.oktobra prošle godine, dobio je, očekivano reklo bi se, podršku nacionalnih veličina, poput Srpske pravoslavne crkve i Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU).
U jednoj tački, barem oficijelno, te dve institucije podelile su zabrinutost opozicionih stranaka koje već nedeljama najavljuju apokalipsu, ukoliko statut Vojvodine dobije zeleno svetlo u Skupštini Srbije: pravo da Vojvodina ima svoju akademiju nauka i umetnosti.
U iznošenju ključnog argumenta posežu za Ustavom koji, kako navode, Vojvodini ne daje ingerencije da osniva svoju akademiju.
”Akademije su nacionalne tvorevine, nastale relativno davno, a Vojvodina nema za sada svoju naciju. Reč je o multinacionalnom društvu gde žive i manjine koje imaju svoje nacionalne akademije u matičnim zemljama. Uostalom, u nekim okolnim zemljama, recimo u Rumuniji, neke manjine imaju mnogo veći broj pripadnika nego u Vojvodini, pa opet postoji samo jedna, jedinstvena nacionalna akademija”, kaže akademik Zoran Kovačević, predsednik Ogranka SANU sa sedištem u Novom Sadu. Ogranak SANU, ističe, je i formiran baš zbog specifičnosti Vojvodine, kako bi i nacionalne manjine imale poseban prostor za razvoj i istraživanja svojih nauka i kultura.
Akademik Kovačević ukazuje na to da je VANU ”dobrim delom inicirana i zamišljena kao akademija nauka nacionalnih manjina” o čemu, kako kaže, svedoči sastav VANU-a - polovina članova je iz tog korpusa.
”Jedan njihov član je, uostalom, to dobro formulisao rekavši da će VANU biti manjinski ključ za akademsku bravu! I sada, oni govore o multikulturalnosti, multietničnosti i multikonfesionalnosti Vojvodine, a de facto VANU donosi podelu, u nju se primaju naučnici uglavnom iz manjinskih zajednica, a Ogranak SANU ostaje srpski! To smo im rekli i na početku, 2003, kada su osnivani. Zbog čega je to urađeno? Pa svi imaju šansu da budu članovi SANU. Ovako, već na samom startu pale su reči koje su stvorile antagonizam”, navodi predsednik Ogranka SANU.
Prvo i drugo rađanje VANU
| Nakon amina od SANU, na čijem je čelu tada bio akademik Pavle Simić, Skupština Vojvodine 20. juna 1979. godine usvaja Zakon o Vojvođanskoj akademiji nauka i umetnosti. Kao zadaci i ciljevi nove naučne institucije navedeni su : „da organizuje, razvija, podstiče i koordinira naučno i umetničko stvaralaštvo i primenu rezultata naučnih istraživanja, da učestvuje u utvrđivanju i ostvarivanju politike društvenog razvoja nauke i umetnosti”.
Sa sedištem u zgradi Platoneuma, VANU krajem te godine dobija prvog predsednika - Bogoljuba Stankovića, za sekretara je imenovan Milan Čanak. Prvih deset godina postojanja VANU obeležena je dobrom saradnjom sa Maticom srpskom, kao i odlična saradnja sa SANU čiji akademici rade na brojnim projektima u VANU tih godina, o čemu svedoči monografija o VANU publikovana povodom njene desetogodišnjice. Godine 1980. VANU se prihvatila i dugoročnog projekta na izradi Enciklopedije Vojvodine, ali je krajem te decenije taj projekat prekinut uz ocenu da je ”preambiciozno zamišljen”
Prva VANU imala je i plodnu međunarodnu naučnu saradnju u okviru sporazuma i protokola koje je potpisivao ondašnji Savet akademija nauka i umetnosti – sarađivala je sa akademijama SAD, SSSR, Kine, Poljske, Čehoslovačke, DR Nemačke, Mađarske, Bugarske, Austrije, Velike Britanije, Italije, Grčke i SR Nemačke.
Među članovima tadašnje VANU bili su Milan Konjović, Vasko Popa, Bogoljub Stanković, Rudolf Bruči, Milan Čanak, Aleksandar Fira, Stevan Goldman, Aleksandar Tišma, Bogdan Brukner, Olga Hadžić, Zoran Kovačević, Čedomir Popov, Bela Ribar, Pavle Ugrinov, Tibor Varadi...
Usvajanjem Zakona o Srpskoj akademiji nauka i umetnosti 1992. prestali da važe raniji Zakon o Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, Zakon o Vojvođanskoj akademiji nauka i umetnosti i, naravno, Zakon o Akademiji nauka SAP Kosova.
Nakon ukidanja VANU njeni članovi, njih 32, primljeni su u Srpsku akademiju nauka i umetnosti, a u Novom Sadu je formiran Ogranak SANU čije je sedište u zgradi Platoneuma. Rad VANU obnovljen je Odlukom o Vojvođanskoj akademiji nauka i umetnosti koju je Skupština Vojvodine usvojila 23. oktobra 2003. godine.
Za prvog predsednika VANU izabran je Julijan Tamaš, koji se 2007. upustio u političke vode osnivanjem nekakvog Vojvođanskog otvorenog kruga sa ambicijom da upravo VOK bude stožer okupljanja proautonomističkih organizacija u jednistven predizborni front. Inače, Akademik Tamaš digao je popriličnu prašinu u javnosti izjavom da će se nakon kosovskog otvoriti i ”vojvođansko pitanje”, uz tvrdnju da mu je to poznato iz ”diplomatskih i naučnih krugova”, za šta u Strazburu postoje pripremljeni dosijei. Usledilo je ograđivanje VANU od te izjave s napomenom da je u pitanju Tamašev lični stav.
Dužnost predsednika VANU prošle godine preuzeo je Endre Pap. VANU danas ima tri redovna i 14 dopisnih članova, kao i jednog počasnog člana. Rad akademije finansira se ”iz pokrajinskog budžeta (300.000 evra u 2007. godini), obavljanjem poslova iz delatnosti Akademije, iz fondacija, fondova i donacija, kao i iz drugih izvora u skladu sa zakonom”. Nadzor nad korišćenjem sredstava obezbeđenih iz budžeta AP Vojvodine vrši Izvršno veće AP Vojvodine, a nad korišćenjem sredstava iz ostalih izvora nadzor vrši Skupština Akademije.
|
Akademik Endre Pap, drugi predsednik VANU od njenog reosnivanja, s druge strane, odbacuje tezu po kojoj je institucija na čijem je čelu ”akademija nauka nacionalnih manjina”. ”Naravno da nije. Prilikom izbora rukovodimo se naučnim i umetničkim rezultatima, a na nacionalnu pripadnost članova nismo obraćali pažnju. Akademik Pap, međutim, nije uveren da je u aktuelnoj raspravi o novom statutu VANU najveći trn u oku. ”Mi smo mala karika u sadašnjoj priči. Glavni problem je statut i položaj Vojvodine – neki žele da srežu statut, da bi Vojvodina bila ograničena u svim delatnostima koje on predviđa” ocenjuje akademik Pap.
U trenutku nastanka ovog teksta i dalje je trajalo usaglašavanje teksta nacrta zakona o nadležnostima Vojvodine između pokrajinskih sekretara i njihovih kolega u Vladi Srbije. U jednoj od radnih verzija tog nacrta, u koji je VM imao uvid, u poglavlju 16 (Nauka i tehnološki razvoj),mogućnost formiranja regionalne akademije nauka i umetnosti - ipak nije predviđena. Pesimistički deo vojvođanske javnosti, a pesimisti su zapravo ”samo dobro obavešteni optimisti”, ubeđen je da je nepominjanje VANU u zakonu koji operacionalizuje odredbe vojvođanskog statuta, rezultat političkog kompromisa kako bi bila obezbeđena većina za usvajanje i zakona i statuta. Naime, oglašavanja SPC o vojvođanskom statutu, toliko je imalo efekta da je čak pokolebao i neke članice vladajuće koalicije koje su do juče do daske podržavale ono ”što traže Vojvođani”.
Jedan od autora Predloga statuta APV Tamaš Korhec, pokrajinski sekretar za upravu, propise i nacionalne manjine, međutim, kaže da ne postoji ni zakonski ni ustavni osnov za osporavanje prava Pokrajini da osnuje VANU.
- To je više političko pitanje, pošto nema pravnih argumenta koji bi osporili tu odredbu statuta, navodi Korhec. A što se tiče mogućnosti da osnivanje VANU ne bude definisano nacrtom zakona o nadležnostima, on kaže da to i ne treba da bude materija tog zakona.
– Ne treba da se neka pokrajinska ustanova formira zakonom, već aktima Pokrajine. Kao što ni Skupština ili Vlada Pokrajine nisu predmet ovog zakona, to ne treba da budu ni VANU, pa ni druge ustanove koje osniva Pokrajina, izričit je pokrajinski sekretar za upravu, propise i nacionalne manjine.
Iako vojvođanski statut ne previđa ništa od ovoga – ni osnivanje vojske, ni sopstvene policije, ni tajne službe, pa ni uvođenje sopstvene monete, za dizanje halabuke o stvaranju ”države u državi” protivnicima, da se razumemo, ne statuta nego vojvođanske autonomije, osnivanje VANU sasvim je dovoljan ”argument” za potvrđivanje te ”teze”.
A čime se to, zaboga, bavi VANU? Evo, među aktuelnim projektima su: redovni godišnji Međunarodni simpozijum o inteligentnim sistemima, Duhovni resursi Vojvodine, Istraživanje istine o stradanju naroda Vojvodine 1941-1948, Vodoprivredni bilans Vojvodine, Slepilo i slabovidost i značaj hirurgije katarakte za smanjenje izlečivog slepila u Vojvodini, Rana detekcija karcinoma debelog creva u različitim etničkim grupama Vojvodine, Višejezičnost i multikulturalizam u Vojvodini, „Male” književne i kulturne tradicije u Vojvodini i svetu, Matematički modeli za donošenje odluka pod neodređenim uslovima...
Šta je onda sporno u postojanju VANU, osim same jeretične pomisli da u Srbiji može da postoji još jedna akademija nauka i umetnosti? Možda je najprihvatljiviji odgovor stigao od najgorljivijeg branioca predloga novog vojvođanskog statuta – predsednika pokrajinske vlade i potpredsednika DS, Bojana Pajtića: ”Čini mi se da je ovde problem, zapravo, kako se ona zove. Da se ona zove Vojvođansko naučno umetničko društvo, niko ne bi imao ništa protiv toga.
Braneći ideju o ugrađivanju VANU u novi statut, Pajtić predočava da je u pitanju regionalna akademija kakvih je na desetine po Evropi, gde pride postoji i nekoliko stotina privatnh akademija nauka, hiljade strukovnih akademija...
- Akademija nauka i umetnosti ne samo da ne može biti atribut državnosti, nego Predlog statuta Vojvodine vrlo jasno kaže da je VANU institucija isključivo od pokrajinskog značaja. Dakle, institucija koja se bavi naukom, koja se bavi umetnošću na teritoriji Pokrajine, ona je regionalna i nema nikakve druge pretenzije- dao je sve od sebe vojvođanski premijer da razuveri građane Srbije koji strahuju od daljeg rasparčavanja domovine. n
|
