| Hajka na šakala |
 |
 |
 |
| Napisao Srđan Janjušević, Foto: Ana Tot |
|
U lov se, na žalost novinara, ide vrlo rano. U svitanje. A ono na obali Dunava kod Banoštora podseća na finu jezu. Mirna, olovna voda i nebo boje koju ne viđate često, nepodnošljivom tišinom u čoveku bude sve ono skriveno u slojevima modernog života. I kao što to običaji nalažu, okupoljanje lovaca bilo je gde drugo, no na platou ispred mesne zajednice. Već četrnaest godina opština Beočin, Nacionalni park „Fruška gora“, te banoštorski i čerevićki lovci, poslednje subote u januaru organizuju najveći lovni događaj u Sremu - hajku na šakala i lisicu. Mada je tek svanulo, više od 250 lovaca iz svih krajeva Srbije potvrdilo je svoje učešće u ovogodišnjoj poteri. Toliku količinu ljudi u maslinastim odorama, a još naoružanih što puškama, što pljoskama, retko možete da vidite.
 Pera je haker, između ostalog stučnjak za internet i umrežavanje, tako da on problematiku razlaže na racionalnije kategorije: -Ovo ti je higijenski lov. Osnovni cilj je da se odstrani ono što je nepotrebno. Šakal je predator na vrhu lanca ishrane, on ovde nema prirodnog neprijatelja, te ako se značajnije razmnoži, ugrožava drugu korisnu divljač, a može da postane i pretnja lokalnim selima. Neko mora da ga reguliše, a to su lovci. Kako šakal izgleda ? Recimo kao kombinacija divljeg psa i lisice. Ofucan pas, eto- tako objašnjava Pera. Pod uspešnom lovačkom karijerom prvenstveno se podrazumeva rad na zaštiti divljači. Ljudi misle da je drugačije, ali ipak greše. Nekada je lovac bio onaj koji donosi hranu na sto, onaj koji je trgovao kožama i krznima. Danas je to onaj čovek koji organizovano radi na zaštiti prirodnih staništa. Ekologija nam je odavno poručila da nema privilegovanih vrsta. Svim vrstama preti istrebljenje unutar sopstvenih prirodnih staništa. Dok se penjemo, Đoka podseća ostale lovce da ostanu pribrani, da se kome slučajno ne bi omakao neki vepar, žirafa ili ne daj bože šumar. U šali se kaže, da se ovakvo kršenje discipline toleriše samo u slučajevima samoodbrane. Usput saznajemo da je šakal vrlo oprezan i da je mala verovatnoća da će se pokrenuti kada za njim hajči toliko lovaca. Uskoro shvatamo da je ova hajka neformalni lovački sajam i naravno druženje u prirodi. U tom kontekstu šakal je samo metafora, dovoljno opasan razlog za još jedno okupljanje, a možda i razvoj tog famoznog lovnog turizma. Nešto što bi Amerikanci krstili kao lov na divlje guske. Neki, međutim tvrde da su njihovi prijatelji ili prijatelji njihovih prijatelja, zaista videli opasnog predatora. Neko nam je ispričao da su pre nekoliko godina odsteljeni jedan ili dva komada. Drugi su ih demantovali, nevernici kažu da su odstreljeni zverovi u šumu došli iz zamrzivača, kako bi se opravdala manifestacija, neko je par komada držao na ledu i onako sremački ih po potrebi uvaljivao.  Iz velike sale mesne zajednice Čerević, ori se „Kad sam bio mlađan lovac ja“. Harmonija lovačke himne određuje pravac našeg kretanja. Na samom ulazu parkirana je lada niva. Na braniku nive, zija mrtva lisica, jedina lovina u ovogodišnjoj hajci. Kanda je i malo šugava, tako da se prisećamo Perinog ekspozea o higijenskom lovu. Dobar pogled, mirnu ruku i nešto sreće ove godine jedini je imao Zlatko Koran iz Erdevika, lovačkog udruženja „Srem“ iz Šida. Ukratko nam je preneo deo svog iskustva: - Bilo je to jako naporno. Trebalo se prvo malo popeti uz to brdo.. Nakon toga sam primetio da se tu nalazi neka staza koja je očigledno vodila u gustiš. Tu sam odlučio da se malo izdvojim. Zaključio sam da, ako bi lisica negde trebala da pobegne, da bi to baš trebalo da bude tamo – ladan ko špricer gosn Koren pravi uvertiru u svoju priču, te nastavlja: - Tu sam seo na jedan panj. Namestio sam sebi mesto. Znači, vino, naravno do sebe. Beli rizlig, malo tamo, malo vamo. Moram priznati da vrlo verovatno i rizling ima uticaja na mirniju ruku. No, nije prošlo ni petnaest minuta i naišla je lisica u punom trku. Znači bežala je od progona. Dobio sam je u gustišu prvim metkom. Bio je zaista dobar pogodak, našo sam je tačno između dva drveta. Ipak sam ja iskusan lovac. Vrlo dugo se bavim lovom, u lov idem od desete godine, a danas mi je četrdeset. Ove godine to mi je deveta lisica i jako mi je drago što se to desilo baš na ovoj hajci. Malo je bila šugava, ali ja sam jako zadovoljan. Od svojih lovačkih uspeha Koren ističe veprinu od 164 kg, kojeg je dobio na nekih 85 metara daljine. Pucao je s municijom pakovanom tri u red. Zver je dobila dve kugle direktno u čelo. I sam je svestan da ovo malo liči na lovačku priču, ali je zaista tako i bilo.
|
- Budite bez brige-, ono što je svojevremeno Taško Načić rekao Paji Vujisić: - Ova puška je zakočena- veselo su uzvikivali lovci dok su ulazili u autobus koji ih je prevezao do početne destinacije – Čerevića, tačnije Andrevlja, gde je nakon registracije i uplate kotizacije, počela druga faza pohoda na zverinje, a to je, neizbežan lovački doručak.
