|
Poslednja šansa dosadne televizije |
 |
 |
 |
|
Napisao Nikola Rodić, Fotografije: Dragutin Savić
|
|
Promena direktora bilo koje televizije uvek budi sumnje u umešanost politike u kadrovska rešenja. Blažo Popović je apslutni izuzetak jer je do nedavno bio portparol pokrajinskog DSS-a, a za direktora je imenovan u situaciji kad DS ima natpolovičnu većinu u pokrajinskom parlamentu i vlast u gotovo svim opštinama u pokrajini. Kako je to moguće?
Izbor Blaže Popovića za generalnog direktora Radio Televizije Vojvodine, takozvanog pokrajinskog medijskoj servisa, prošao je bez trzavica i javno suprotstavljenih mišljenja, što je redak slučaj. Moguće je da je to posledica najmanje dve stvari, od kojih je jedna dobra za Popovića, a druga baš i nije. Dakle, nemoguće je dokazati da Popović nije bio najbolji kandidat, što je pod jedan. A lako je dokazati da se RTV svima već toliko popela na vrh glave, da je apetit da se rešava taj problem pao na minimum, što je pod dva. I eto Blaže Popovića u vrućoj fotelji. Pri tome, sa tek nešto više od četrdeset godina, on je najmlađi direktor u istoriji RTV.
Dakle tako mlad, a već direktor?
Kažu da svaki novinar ima dva sna. Jedan je da dođe na čelo kuće u kojoj je počeo karijeru, a drugi je da napiše knjigu. Ja svoj san nisam ostvario, jer još nisam napisao nijednu knjigu. Poželeo sam da postanem direktor kad sam dobio priliku, ali to nisam sanjao. Shvatam da je prilika koju sam dobio dobra prilika da činim dobre stvari.
|
|
Opširnije...
|
|
|
Napisao M. Trbović
|
Do pre tri decenije Vojvodina nije imala nijedan tunel. Onda je dobila Mišeluk, kao sastavni deo mosta Slobode, a ako pokrajinske vlasti ispune plan, Vojvodina ne samo da će dobiti svoj drugi tunel, već će on sa svoja bezmalo tri kilometra biti bez premca u državi
Krajem marta, Fond za kapitalna ulaganja Vojvodine objavio je, po drugi put, tender za izradu studije opravdanosti i generalnog projekta za izgradnju puta Temišvar – Novi Sad – Ruma, tzv. Banatske magistrale.
Projekat izgradnje magistrale iz pravca Temišvara, preko srpsko-rumunskog prelaza Međa, Zrenjanina, Novog Sada i Rume, pa do autoputa Zagreb –Beograd, kao prioritet u naredne četiri godine, najavio je jesenas pokrajinski premijer Bojan Pajtić. U prisustvu vicepremijera Božidara Đelića, čelnici Izvršnog veća Vojvodine tada su ocenili da bi izgradnja tog državnog puta omogućila Vojvodini da se više uključi u evropsku mrežu puteva, a i da bi uticala na razvoj privrede i putne mreže. Taj poluautoput, naime, spojio bi Koridor 4, koji ide kroz Rumuniju i čuveni Koridor 10, koji prolazi kroz Srbiju.
Procena je da bi izgradnja puta u dužini od 165 kilometra, od čega je 125 kilometara na teritoriji Vojvodine, koštala bezmalo 300 miliona evra, ali je od pitanja „otkud novci“, maštu javnosti zagolicalo nešto drugo: trasa buduće magistrale kroz Frušku goru.
|
|
Opširnije...
|
|
Izgubismo 350 miliona dolara |
|
|
|
|
Napisao Živan Lazić, Foto: Dragutin Savić
|
|
Uredba prethodne srpske vlade zabranila da pre godinu dana izvozimo kukuruz po 300 dolara za tonu, pa smo ove jeseni i zime bili prinuđeni da „žuto zlato“ prodajemo za 95 dolara
Jesenas je u Srbiji sa 1,33 miliona hektara ubrano 6,1 milion tona kukuruza, što je sa uvećanim prelaznim zalihama od dva miliona tona značilo da je Srbija raspolagala sa oko 8,1 miliona tona ovog života važnog zrna. Kako su domaće potrebe, zavisno od stanja u stočarstvu, između četiri i pet, dok je za prelazne rezerve dovoljno izdvojiti 1 do 1,3 miliona tona, za izvoz je preostalo bar 1,8 miliona tona.
Srbija od 2006. godine i rekordnih 7,3 miliona tona konstantno ima višak od cirka dva miliona tona kukuruza. Istorijske oscilacije cena na svetskim agrarnim berzama za protekle dve i po godine, određivale su da ovaj stog može biti zlata vredan, ali i beznačajan izvoz, tek da se paorima plati „crkavica“. Sve je zavisilo od volje i sposobnosti političara da poljoprivrednu politiku vode u interesu proizvođača. Umeće je u tajmingu prodaje agrarnih viškova.
Podsetimo, nezabeležena vrućina širom Evrope u proleće i leto 2007. godine je ustalasala berze, pa su cene svih ratarskih useva uzletele na istorijske visine i održale se do maja prošle godine, kada je izvesnost odlične pšenice i najava rodne kukuruzne žetve preko noći prepolovila, potom dodatno snizila, cene. Vrednost kukuruza od novembra 2007. do aprila 2008. godine, varirala je između 280 i 315 dolara za tonu, da bi trenutno iznosila 136 dolara na berzi u Parizu, ali tek 98 - 99 dolara na dunavskim lukama.
|
|
Opširnije...
|
|
Napisao Ilija Tucić, Foto: Milivoj Vučanović
|
Onomad je ovde bilo Panonsko more iz kojeg su virila samo dva ostrva: Fruška Gora i Vršačke planine. Bilo je to jedino vojvođansko kopno. Danas, kada su i svi drugi izašli na obalu, Gudurički vrh je sa 641 metar, najviša tačka u Vojvodini. To je dom za 120 vrsta ptica i još puno toga što tek čeka da bude otkriveno
Tekst pred nama nastaje zbog najmanje tri razloga. Prvo, da bi nešto bilo smatrano planinom, mora da bude više od 500 metara. Recimo, Iriški Venac je visok 441 metar, što znači, nek se duri kolko hoće, al to je samo brdo. Stvar je izvadio tek Crveni čot sa svojih 539 metara. Zato Gudurički vrh, na Vršačkim planinama doseže do 641. metra. To je dakle, ubedljivo najviša tačka u Vojvodini. Ne samo da imamo najviši vrh na našoj, skoro pa jedinoj planini, već je u njegovom podnožju smešten i po mnogima, najmisteriozniji grad na tlu Panonske ravnice. Grad koji ima neverovatnu sudbinu da se nalazi na čvorištu velikih puteva koji vode prema 14 kilometara dalekoj Rumuniji, pa Beogradu i Novom Sadu. A opet – nekako ga svi smatraju dalekim, čak pomalo zaturenim. Znam recimo desetine Novosađana koji bolje poznaju Kranjsku Goru, Istru ili Peštu, nego Vršac. Nije malo onih koji u njemu nikada nisu ni bili. A šteta. Jer pisati o Vršcu, znači zapravo pisati o bilo čemu. Nema naime, možda i bukvalno ničeg u Vojvodini, o čemu biste govorili, a da vas trag odmah ili tek malo kasnije ne odvede put Vršca. Ne verujete? Pređimo na jedno blic razuveravanje. Ako ćemo o istoriji, banatski vladika Teodor Nestorović poveo je krajem 16. veka tako velik ustanak protiv Turaka, da su ovi u znak odmazde rešili da spale mošti Svetog Save na Vračaru, jer se njegov lik nalazio na zastavama ustanika. Sveti Teodor je danas neka vrsta gradskog sveca i zaštitnika. Katolici će vam opet, rado pričati o katedrali Svetog Gerharda iz 1728. godine, u kojoj se nalaze jedne od najvećih orgulja u Evropi. Ako ćemo o privredi, jeste li znali da je 1875. godine Vršačko vinogorje bilo najveće na svetu? Vrščani su još tada imali 10.000 hektara vinograda, gajili 257 sorti vinove loze, pravili 120 vrsta vina koje su čuvali u 1073 gradska vinska podruma! Na početku puta za manastir Mesić nalazi se i danas veliki vinski podrum ”Helvetia” koji je 1880. sagradio i opremio švajcarski trgovac vinom, Bernhard Štaub. Car Franc Jozef je, specijalno, Vrščanima porez naplaćivao u vinu. Znao čovek šta je dobro. Dakle, braćo Francuzi, karte na sto! Da vidimo ko je od nas jači. Druge nećemo ni pominjati. Onda treba znati da Vršac ima biblioteku stariju od 200 godina, pa pozorište iz 1865. godine. Dezert za kraj. Vršac ima poslastičarnicu iz 1870. godine! Ima i Steriju, i Vaska Popu, i Paju Jovanovića... Danas naravno, ima Hemofarm, halu Milenijum, delove grada koji liče na evropske metropole. Ima i 22 nacije. Jel bilo dosta? Može li se dakle o ičemu pričati bez Vršca?
|
|
Opširnije...
|
|
Napisao Sofija Pualić-Špero, Foto: J. Lakatoš i arhiva
|
U šumi „Štrbac“ kraj Bačkog Monoštora nalazi se gater ili jednostavnije rečeno laboratorija u prirodi, u kojoj se ukrštanjem pokušavaju dobiti jeleni sa najboljim karakteristikama. U ovom jelenskom raju živi polovina svih jelena koji postoje u Srbiji
Pošto se u području Bačkog Monoštora i Apatinskog rita (koje se proteže od mađarske granice, odnosno Karapandže do Bogojevačkog mosta) nalazi više od 80 odsto ukupnog lovno- trofejnog fonda divljači i 50 odsto jelenske divljači na području Srbije (računa se preko 1000 jelena), sasvim je razumljivo da je baš ovo područje izabrano za oazu u kojoj će se formirati gater-laboratorija u prirodi. Tu se ukrštanjem pokušavaju dobiti najbolje odlike jelena. Ovakav gater je jedinstven na celom Balkanu, a nešto slično postoji samo u Mađarskoj.
- Nekoliko je razloga što je šumsko gazdinstvo „Sombor“ (isključivo sopstvenim prihodom) podiglo ovaj gater. Reč je o netipičnim lovištima u kojima tradicija ima dubokog traga. Mentalitet očuvanja , uzgoja divljači i održivog lova je izrazit kod šumara, ali i stanovništva, koji vide dalje od običnog lova, želeći da svi zajedno sačuvaju divljač i za buduće generacije- kaže Čeda Pelkić, referent lovstva u Bačkom Monoštoru, smatrajući da su upravo to neki od razloga što država lovišta u Monoštoru i Apatinu treba posebno da tretira.
|
|
Opširnije...
|
|
|
Bački Petrovac dobija Akva park...
Kikinda nije makar šta...
Sve vere pod jednim krovom...
Slagalica: zvezda, pik, duga, duga...
Labuđa ljubav...
