| Kad kopate, kopajte... |
 |
 |
 |
| Napisao M. Trbović |
 Krajem marta, Fond za kapitalna ulaganja Vojvodine objavio je, po drugi put, tender za izradu studije opravdanosti i generalnog projekta za izgradnju puta Temišvar – Novi Sad – Ruma, tzv. Banatske magistrale. Projekat izgradnje magistrale iz pravca Temišvara, preko srpsko-rumunskog prelaza Međa, Zrenjanina, Novog Sada i Rume, pa do autoputa Zagreb –Beograd, kao prioritet u naredne četiri godine, najavio je jesenas pokrajinski premijer Bojan Pajtić. U prisustvu vicepremijera Božidara Đelića, čelnici Izvršnog veća Vojvodine tada su ocenili da bi izgradnja tog državnog puta omogućila Vojvodini da se više uključi u evropsku mrežu puteva, a i da bi uticala na razvoj privrede i putne mreže. Taj poluautoput, naime, spojio bi Koridor 4, koji ide kroz Rumuniju i čuveni Koridor 10, koji prolazi kroz Srbiju. Procena je da bi izgradnja puta u dužini od 165 kilometra, od čega je 125 kilometara na teritoriji Vojvodine, koštala bezmalo 300 miliona evra, ali je od pitanja „otkud novci“, maštu javnosti zagolicalo nešto drugo: trasa buduće magistrale kroz Frušku goru. Previđeno je, naime, da umesto preko Fruške gore buduća magistrala prolazi - kroz drugu po visini vojvođansku planinu! Ideja i nije tako nova, štaviše u prostornom planu Nacionalnog parka Fruška gora, donetom pre četiri godine, predviđena je upravo mogućnost izgradnje tunela, na potesu između Paragova i Iriga. Ipak, osim toga, nijedan drugi dokument u vezi sa tim ne postoji, ili barem direktoru Nacionalnog parka Fruška gora, Konstantinu Plužareviću, nije poznato da postoji. - Tunel je ucrtan u prostorni plan Fruške gore, ali koliko nam je poznato, to je sve što je do sada urađeno ili bar Nacionalni park zvanično nije obaveštavan. Za takve radove potrebno je dosta dozvola i planiranja i mogu proći još godine do gradnje-kaže Plužarević. Prilikom prezentacije buduće magistrale, u septembru u Banovini, rečeno je da će tunel biti dugačak 2.900 metara i da će za njegovo prokopavanje biti potrebno oko godinu i po dana. Procena je da bi samo izgradnja tunela koštala između 40 i 45 miliona evra. Pokrajinski zvaničnici očekuju da se magistrala, s obzirom na njen značaj, finansira iz Nacionalnog investicionog plana. Za izgradnju tunela, međutim, novac je spreman da da i Novi Sad. Gradonačelnik Igor Pavličić, kaže da će grad sasvim sigurno učestovati u finansiranju, ali još nije utvrđeno u kom obimu. - Naš je interes da se ovaj projekat realizuje, jer ćemo tako razviti grad. Ipak, činjenica je da je ovo pokrajinski kapitalni projekat, a ne gradski, ali to je situacija ista kao sa železničkim mostom: on se nalazi na koridoru 10, ali je ipak važan za grad i stoga i mi učestvujemo u njemu - kaže Pavličić. Prema njegovim rečima, Novi Sad očekuje solidan deo kolača od privatizacije NIS-a, a među prioritetima koji bi bili finansirani od tih para smestio se i tunel kroz Frušku goru.  I dok ne bude poznato ko je na tenderu dobio izradu studije izvodljivosti i generalnog projekta, pozabavimo se već postojećim projektom, doduše nezvaničnim, koji je pre nekoliko godina, za svoj groš, izradio građevinski inžinjer u penziji, Bogdan Đurđević. Krenuvši od premise da je u saobraćajnom i ekološkom smislu najkritičniji deo puta preko Fruške gore, bez dileme, potez od Iriškog venca do iza Iriga, u dužini oko 10 kilometara, Đurđeviću se učinilo da je za rešenje tog problema idealno rešenje izgradnja tunela. Gde bi, po njegovoj zamisli, bio izgrađen tunel? Iz pravca Novog Sada, na kraju Paragova, sa desne strane, put bi počeo da se penje u dužini od 1,5 km do visine smera uspona na Venac, koji bi bio presečen i nakon kilometra, stiglo bi se do severnog ulaza u tunel. Tunel bi se nalazio 150 metara niže od prelaza preko Venca, ali ne direktno ispod njega, već nešto zapadnije od sanatorijuma. U Đurđevićevom projektu se navodi da na čitavoj deonici novog puta - od Paragova do ispod Iriga - ne bi bilo uspona većeg od četiri procenta, pa bi ušteda na gorivu zbog prelaska Fruške gore na koti koja je 150 metara niža od sadašnje, bila tolika da bi se troškovi izgradnje tunela kao i nove trase isplatili za najviše 16 godina. Zbog smanjenog emitovanja izduvnih gasova ekološka korist od nove trase bila bi nemerljiva - dodaje. Ekolozi, ipak sumnjičavo vrte glavom, upozoravajući na moguće posledice ovakvog zamašnog projekta po životnu sredinu. U pokrajinskoj vladi, međutim, smatraju da bi upravo izgradnjom tunela Nacionalni park Fruška gora time postao zaštićeniji od zagađenja, pa bi time i turizam dobio značajniju ulogu. Kada je reč o količini izduvnih gasova, pobornici izgradnje tunela podastiru podatak da dnevno preko Iriškog venca pređe i do 9000 vozila! U projektu inžinjera Đurđevića ucrtana su ventilaciona okna koja bi gasove usmeravala u više slojeve atmosfere. S druge strane, zahvaljujući tunelu, neuporedivo brže bi se savladavala Fruška gora, jer bi se kroz tunel vozilo i do 80 km/h - umesto što se sadašnjih osam kilometara preko Iriškog venca prelazi sa optimalnih 30 km/h - što bi se značajno odrazilo na nivo emitovanja štetnih gasova. Tunel bi značajno skratio vreme putovanja, a time bi se put preko Fruške učinio i bezbednijim. Da li uspon iznosi 5 ili 8%, za teretno vozilo znači da li će od Venca do Iriga preći za 10 ili 16, pa i 20 minuta. Zimski uslovi vožnje su poseban problem na usponima većim od 5-6%, a naročito na visini prevoja na Vencu (450 metara). Vrlo često je do visina od 300 i 350 metara kiša ili susnežica, a pri vrhu Venca, gde su i najveći usponi, već zna da bude sneg. A da li je Fruška gora uopšte pogodna za tunelogradnju? Po oceni stručnjaka – jeste. Dipl.ing. geolog. Jovica Brzak, navodi da se do približno polovine tunela mogu očekivati flišne stene. . U drugoj polovini tunela, tj. od sredine do izlaznog portala, verovatno je serpentinit, koji takođe nije nepovoljan da se kroz njega gradi tunel. Onima koje ništa od navedenog nije oduševilo, možda će značiti sledeći benefit od izgradnje tunela i nove magistrale: razdaljina između Novog Sada i aerodroma „Nikola Tesla” bila bi smanjena za polovinu i iznosila bi svega - 49 kilometara. |
