| Carstvo 1000 jelena |
 |
 |
 |
| Napisao Sofija Pualić-Špero, Foto: J. Lakatoš i arhiva |
 Pošto se u području Bačkog Monoštora i Apatinskog rita (koje se proteže od mađarske granice, odnosno Karapandže do Bogojevačkog mosta) nalazi više od 80 odsto ukupnog lovno- trofejnog fonda divljači i 50 odsto jelenske divljači na području Srbije (računa se preko 1000 jelena), sasvim je razumljivo da je baš ovo područje izabrano za oazu u kojoj će se formirati gater-laboratorija u prirodi. Tu se ukrštanjem pokušavaju dobiti najbolje odlike jelena. Ovakav gater je jedinstven na celom Balkanu, a nešto slično postoji samo u Mađarskoj. - Nekoliko je razloga što je šumsko gazdinstvo „Sombor“ (isključivo sopstvenim prihodom) podiglo ovaj gater. Reč je o netipičnim lovištima u kojima tradicija ima dubokog traga. Mentalitet očuvanja , uzgoja divljači i održivog lova je izrazit kod šumara, ali i stanovništva, koji vide dalje od običnog lova, želeći da svi zajedno sačuvaju divljač i za buduće generacije- kaže Čeda Pelkić, referent lovstva u Bačkom Monoštoru, smatrajući da su upravo to neki od razloga što država lovišta u Monoštoru i Apatinu treba posebno da tretira.  Danas u Bački Monoštor dolaze Nemci, Austrijanci, Francuzi i Englezi. Ove godine ih je bilo 130 i već su najavili dolazak iduće godine. Odstrel je održiv. Lovi se samo onoliko koliko je propisano lovačkim osnovama, a godišnje je to od 30 do 35 jelena. Ove godine odstreljena su tri jelena koji svojim rogovima nose zlatnu medalju. Pored tri zlatne, dodeljeno je i 10 srebrnih i 15 bronzanih medalja. Iskusni Pelkić smatra da u srpskom lovstvu nije pitanje uzgoja jelenske divljači gde je već ima, već je problem u područjima koja imaju prirodne uslove za jelensku divljač, ali nje više tamo nema. - Ima puno delova Srbije koji imaju izvanredne karakteristike za uzgoj i opstanak jelenske divljači. Nažalost, jelena je sve manje, a ne čine se napori da se uzgoj jelena uzme kao poseban zadatak. U Specijalnom rezervatu prirode „Gornje Podunavlje“ čine se napori da populacija plemenite divljači, među kojima je jelen alfa i omega, ne samo opstane, već da se širi- kaže Pelkić. Da lovstvo nisu samo lovci i devize, već i fond koji je od prirode dobijen i u prirodi treba da se neguje, šumarima je na ovom području posve jasno. - Za sve je potrebno vreme, čak decenije. Naš gater je na dobrom putu, ali više primene nauke je i ovde neophodno. Za to su, pak, potrebna velika sredstva- navodi Pelkić, dok Stevo Doboš, čuvar u gateru koji brine o ishrani jelenske divljači, istovara seno, kukuruz, zob. Prirodna hrana, dakako. Jeleni se pare sa košutama krajem avgusta i počekom septembra, a u februaru im otpadaju rogovi. Rogovi su njihova dika i glavno oružje za osvajanje. O tome šumari vode računa. Košute u gaterima se u odvojenim prostorima obeležavaju, prati se parenje, uočavaju i beleže karakteristike potomstva. Ništa tu nije veštačko, od hrane do parenja. Samo se pokušava od najboljih parova dobiti još kvalitetnije potomstvo. Verujemo da će tako i biti, jer u Bačkom Monoštoru o svemu brine ekipa operativaca šumara, na čelu sa inžinjerom šumarstva Čedom Pelkićem, koji ne bez razloga navodi njihova imena, jer su svi ko jedan u službi i brizi oko jelenske divljači, najefikasnija ekipa u Srbiji. Tek tu su: Josip Đipanov, Antun Marjanović, Josip Rože, Stipan Šuvak, Antun Vinko, Ivan Blažev, Zoran Andrašev, Pavle Knežević i mladi inžinjer Srđan Peruača. n Sofija Pualić-Špero Foto: J. Lakatoš i arhivaošto se u području Bačkog Monoštora i Apatinskog rita (koje se proteže od mađarske granice, odnosno Karapandže do Bogojevačkog mosta) nalazi više od 80 odsto ukupnog lovno- trofejnog fonda divljači i 50 odsto jelenske divljači na području Srbije (računa se preko 1000 jelena), sasvim je razumljivo da je baš ovo područje izabrano za oazu u kojoj će se formirati gater-laboratorija u prirodi. Tu se ukrštanjem pokušavaju dobiti najbolje odlike jelena. Ovakav gater je jedinstven na celom Balkanu, a nešto slično postoji samo u Mađarskoj. - Nekoliko je razloga što je šumsko gazdinstvo „Sombor“ (isključivo sopstvenim prihodom) podiglo ovaj gater. Reč je o netipičnim lovištima u kojima tradicija ima dubokog traga. Mentalitet očuvanja , uzgoja divljači i održivog lova je izrazit kod šumara, ali i stanovništva, koji vide dalje od običnog lova, želeći da svi zajedno sačuvaju divljač i za buduće generacije- kaže Čeda Pelkić, referent lovstva u Bačkom Monoštoru, smatrajući da su upravo to neki od razloga što država lovišta u Monoštoru i Apatinu treba posebno da tretira. Nije čudo - jer baš ovde su pre 150 godina bila čuvena lovišta. Habsburgovci od 1870. godine, potom Karađorđevići i najzad Tito, znali su da je najbogatije područje visokoprofitnom plemenitom jelenskom divljači, baš područje sadašnjeg Specijalnog rezervata prirode „Gornje Podunavlje“ i susedni Kopački rit u Hrvatskoj, koji su nekad činili jednu prirodnu celinu, koja je svojevremeno bila Austrougarska, posle Jugoslavija, a sada u dve države. Stariji šumari iz Monoštora i Apatina pominju Tikveš, u Hrvatskoj, gde je Karađorđević napravio svoju lovačku vilu, čak i kapelu, gde se molio pre lova, ali Tito nikad nije odseo u njoj, već je dao da se napravi nova, na kojoj je krov bio u staklu, kako bi iz udobnosti svog doma mogao da posmatra ptice. Danas u Bački Monoštor dolaze Nemci, Austrijanci, Francuzi i Englezi. Ove godine ih je bilo 130 i već su najavili dolazak iduće godine. Odstrel je održiv. Lovi se samo onoliko koliko je propisano lovačkim osnovama, a godišnje je to od 30 do 35 jelena. Ove godine odstreljena su tri jelena koji svojim rogovima nose zlatnu medalju. Pored tri zlatne, dodeljeno je i 10 srebrnih i 15 bronzanih medalja. Iskusni Pelkić smatra da u srpskom lovstvu nije pitanje uzgoja jelenske divljači gde je već ima, već je problem u područjima koja imaju prirodne uslove za jelensku divljač, ali nje više tamo nema. - Ima puno delova Srbije koji imaju izvanredne karakteristike za uzgoj i opstanak jelenske divljači. Nažalost, jelena je sve manje, a ne čine se napori da se uzgoj jelena uzme kao poseban zadatak. U Specijalnom rezervatu prirode „Gornje Podunavlje“ čine se napori da populacija plemenite divljači, među kojima je jelen alfa i omega, ne samo opstane, već da se širi- kaže Pelkić. Da lovstvo nisu samo lovci i devize, već i fond koji je od prirode dobijen i u prirodi treba da se neguje, šumarima je na ovom području posve jasno. - Za sve je potrebno vreme, čak decenije. Naš gater je na dobrom putu, ali više primene nauke je i ovde neophodno. Za to su, pak, potrebna velika sredstva- navodi Pelkić, dok Stevo Doboš, čuvar u gateru koji brine o ishrani jelenske divljači, istovara seno, kukuruz, zob. Prirodna hrana, dakako. Jeleni se pare sa košutama krajem avgusta i počekom septembra, a u februaru im otpadaju rogovi. Rogovi su njihova dika i glavno oružje za osvajanje. O tome šumari vode računa. Košute u gaterima se u odvojenim prostorima obeležavaju, prati se parenje, uočavaju i beleže karakteristike potomstva. Ništa tu nije veštačko, od hrane do parenja. Samo se pokušava od najboljih parova dobiti još kvalitetnije potomstvo. Verujemo da će tako i biti, jer u Bačkom Monoštoru o svemu brine ekipa operativaca šumara, na čelu sa inžinjerom šumarstva Čedom Pelkićem, koji ne bez razloga navodi njihova imena, jer su svi ko jedan u službi i brizi oko jelenske divljači, najefikasnija ekipa u Srbiji. Tek tu su: Josip Đipanov, Antun Marjanović, Josip Rože, Stipan Šuvak, Antun Vinko, Ivan Blažev, Zoran Andrašev, Pavle Knežević i mladi inžinjer Srđan Peruača. n |
