| Od Nikolajevske porte do Granda |
 |
 |
 |
| Napisao Zoran Čičarević, Foto: Dokumentacija GRAND-a |
|
 Naša ciljna grupa je narod. Ne najniži slojevi naroda, nego široke narodne mase. – kaže Saša Sale Popović, direktor, urednik i vlasnik 50 odsto produkcije Grand, u medijima poznatiji kao „čovek osmeh“. - Želimo da takođe pogodimo ukus kulturne populacije, da privučemo one koji do sada nisu gledali Grand. Dobrom produkcijom, dobrom muzikom i kvalitetnim vizuelnim identitetom, želimo da skrenemo njihovu pažnju. Ali, to je sledeći korak, jer nažalost, Grand produkcija je trenutno, tek na zadovoljavajućem nivou.
- Fudbal je bio moja prva ljubav. Živeli smo u centru Novog Sada, a fudbalsko igralište mi je bilo u dvorištu. Sa četiri, pet godina već sam sasvim dobro pikao loptu. U devetoj, igrao sam za pionire Vojvodine. Ali, kada sam napunio deset godina, otac me je upisao u muzičku školu Isidor Bajić. Za mene je to bio šok. Nisam baš bio presrećan što sam morao da učim harmoniku. Dok su moji drugari igrali fudbal, ja sam svakodnevno satima vežbao. Život se iskomplikovao, stvari su se promenile iz korena. Dve škole, kajdanka, Bah... Bilo je teško! Svaki dan harmoniku na kolica, pa redom: obična škola, muzička škola, kući, pa vežbanje... – priseća se svojih prvih kontakata sa muzikom direktor i urednik Grand Produkcije, Saša Popović.  Ponudio im je Čačak. Bilo im je smešno. Kao deo redovnog repertoara, izvodili su devetu Betovenovu simfoniju, sve sa odgovarajućim kostimima. A Zahar: Čačak, Čačak... Nisu mogli da veruju kakvu im je glupost dao. Ali Zahar je Zahar, ploča je ploča, pa je Lira Show spremila šumadijski rokenrol, oj Moravo, oj. U hotelu Narvik u Kikindi, kada su raspalili Čačak, nastao je lom. Čačak su svirali i do pet puta tokom večeri. Publika se raspomamljivala. Imali su hit u rukama, snimili prvu ploču, promenili ime u Lepa Brena i Slatki greh. Sve ostalo je istorija. Čačak je prodat u tiražu od 400.000 primeraka. Lepa Brena i Slatki greh, za deset godina, prodali su više miliona ploča. Orkestar je nastupao na oko 2.500 koncerata, uvek pred više od 5.000 ljudi. Najveći koncert održali su u Bugarskoj pred 100.000 ljudi. Folk fenomen osamdesetih godina, raspao se kada se raspala Jugoslavija – 1991 godine. Na kambek nastupu u Tuzli, 2004. godine, nastup Lepe Brene i Slatkog greha, po kiši, pratilo je oko 20.000 ljudi. U međuvremenu, devedesetih, Sale Popović je koncerte zamenio diskografijom, komponovanje – marketingom i produkcijom. Postao je menadžer i televizijski voditelj. Televizijski zanat u ZAM-u učio je od Jovana Ristića – Rice, Rake Đokića, Vojkana Milenkovića, Stanka Crnobrnje, Miše Vukobratovića, od Minimaksa. ZAM je napustio da bi sa svojom starom koleginicom, danas kumom Lepom Brenom, 1998. godine, osnovao Grand Produkciju. U ZAM-u je turbofolk počeo da ga guši. Prvi Grand šou emitovan je decembra 1998, iz studija televizije Pink. Onda su se preselili u sopstveni studio u ulici Braće Stamenković koji je ubrzo, iz još uvek nepoznatih razloga, 1999. godine, izgoreo do temelja. Posle svega, podignut je studio u Avala filmu, gde su urađeni najgledaniji programi savremene srpske zabavne televizije. Ipak, za gledanost od famoznih tri miliona i monopol nad zabavom u Srbiji, trebalo je učiniti još dosta stvari. - Grand Produkcija se transformisala iz klasične diskografske u producentsku kuću. Bavimo se proizvodnjom televizijskih formata, diskografijom i štampom (Grand revija). Pravimo nove muzičke zvezde. Tu su i kratke zabavne forme kao što su Kursadžije i Grand kabare. Budućnost Grand produkcije je dobra televizijska forma kroz humorističke i zabavne programe. Zanima nas samo vrhunski rejting, jer samo to garantuje vrhunski marketing koji može da pruži vrhunske uslove rada – kaže Popović. - Do 2003. godine, gro tržišta produkcije Grand bila je dijaspora. Oko 60 odsto svih nosača zvuka (MC, CD, VHS) kupovali su gastarbajteri, 30 odsto odlazilo je u Bosnu i samo 10 odsto prodavalo se u Srbiji. Naravno i piraterija je činila svoje kao i mentalitet i duh vremena: pošto je u dijasporu i Bosnu išlo oko 90 odsto tiraža, muzika je bila projektovana da zadovolji ukus gastarbajtera i publike u Bosni, zbog čega je zanemarena Srbija- priča Sale o prvoj, diskografskoj fazi Granda. - A kako dijaspora i Bosna imaju slične muzičke prohteve, muzika se oslanjala na turcizme, islamizme, u kombinaciji sa densom, pa je od 1998. do 2003, Grand bio meta opravdanih kritika apropo gajenja turbofolk kulture. Tako je išlo do 2003. Evropa je masovno premrežena brzim internetom, pa su se veliki Grandovi tiraži u dijaspori istopili. U to vreme pojavio se Idol, koji je označio novu eru Grand Produkcije, baziranu na rijeliti muzičkom šou programu Zvezde granda. Do 2003, pevači su dolazili sa već gotovim albumima – objašnjava Popović. - Kao diskografska kuća, tada nismo imali uticaj na izbor pesama, tekstove, aranžmane, ili samu produkciju snimaka, što je slučaj kada su Zvezde granda u pitanju. Sada smo prisutni u celom procesu. Promenili smo idelogiju. U stvari kultivisali smo muziku. Tako su se pojavili Tanja Savić, Darko Filipović, Mali Steva, Slavica Ćukteraš... Novi pristup pozitivno se odrazio na tiraže. Grand se na srpsko tržište vratio sa albumom Tanje Savić, uz prodati tiraž od 100.000 cd-a i 40.000 kaseta, od čega je 90 odsto plasirano u Srbiji. Kiosci su oterali pirate. Grand je imao samo 120 prodajnih mesta, a kada su diskovi ponuđeni na trafikama, na 15.000 prodajnih mesta, došlo je do eksplozije tržišta. Uz ovakvu politiku prodaje, diskovi su pojeftinili sa 560 na 250 dinara, pa se piraterija više ne isplati. Nakon prvog albuma Tanje Savić (Tako mlada), izašli su Dara Bubamara (Polje Jagoda), Saša Matić (Ruzmarin), Viki (Crno na belo), Seka (Crno Zlatno). Svi ovi albumi su se prodavali u tiražima od 50.000 do 100.000 primeraka.- Sale Popović tvrdi da to više nije turbo folk. Prema njegovom mišljenju, turbofolk je davno izumro, a sada nastaje nova srpska muzika, za koju se može reći da je pop-folk, ili folk-pop. Tu je muziku ustanovila Ceca, a na kraju sve se sklopilo u jedno. Grand Produkcija svakodnevno radi na stvaranju novog srpskog brenda.
|
Nema spora da je najuspešnija privatna televizijska produkcija, poslednjih desetak godina - Grand Produkcija Saše Popovića i Lepe Brene. Za samo deset godina, kuća je uspela da pokrene uništeno tržište nosača neopopfolk zvuka. Tokom prošle godine, njihovi televizijski formati pokrili su više od trećine liste top 15. Uz Televiziju Pink, Grand produkcija je sinonim za zabavno muzičko humoristički program na maternjem jeziku, za ljude koji to tako vole. Impresivno deluje podatak, da je finalno veče Zvezde granda, 2007. godine, gledalo više od tri miliona ljudi. Ukupni mesečni rejting redovno prebacuje 60 odsto populacije. Osim konglomerata koji prate produkciju Zvezde Granda (Narod pita, Izbacivanje, Kabare, Šampioni...), tu su i nezaobilazne Kursadžije sa svojim, neki bi rekli benignim, interetničkim humorom. I brojke i dela, dovoljno govore o grandioznosti projekta.
