Kako stvari stoje, u trenutku zaključenja ovog broja našeg lista, rebalans budžeta Republike Srbije na čije se usvajanje čeka, potpuno ignoriše Ustavnu obavezu o odnosu budžeta Republike i Pokrajine. Da podsetimo, reč je o tome da budžet Vojvodine, kako Ustav kaže, treba da bude ne manji od 7 odsto republičkog budžeta. Rebalansom je međutim predviđeno da se svi budžeti u državi smanje, ali pokrajinski malo više tako da neće težiti garantovanih 7 procenata. Ako se to i dogodi, gle čuda, pokrajina će podneti malo veći teret krize od republike. Evo i kako to konkretno izgleda.

Originalni ovogodišnji budžet Voj­vo­dine je proračunat na 59,8 milijardi, uz inflaciju od 10 odsto, čak 19 odsto manje spram prošlogodišnje 64 milijarde. Međutum, kada se uđe dublje u priču, vidi se da bi, prema predlogu Vlade Srbije, Vojvodina posle rebalansa raspolagala sa tek 46 milijardi dinara, od kojih su 25 transferisana sredstva za plate zaposlenih u prosveti i kulturi, na čiju kreaciju Vojvodina nema nikakav uticaj.
Kako je došlo do umanjenja?
Tako što je Srbija 200 miliona evra od prodaje NIS i 43 od prodaje drugih firmi sa teritorije Vojvodine, koja i inače pripadaju Pokrajini, prebacila na račun u Novi Sad. Ali, mada je prethodnih godina privatizacioni prihod trošen preko budžeta, ove sezone MMF Srbiji pozajmljuje tri milijarde evra, ali uslovljava poštovanjem budžetskih pravila, prema kojima se privatizacioni prihod tretira kao kapitalan transfer i ne može se trošiti budžetski. Time je u pokrajinskoj kasi kreiran potencijalni deficit od čak 23 milijarde evra. Stoga se, pojašnjava Ištvan Pastor, pokrajinski sekretar za privredu, Vojvodina bori za pravo da svoj novac utroši na razvojne projekte.
Time je sabijen proračun Vojvodine i tako bi sa 21 milijardom slobodnog budžetskog novca trebalo finansirati rad uprave, ali i programe četiri vojvođanska fonda i razvojnih sadržaja pojedinih sekretarijata. Sagovornik VM smatra da je to, u suštini, nemoguće! Sa 21 milijardom, fondovi ne bi mogli raspisivati razvojne konkurse, niti bi u sekretarijatu mogli podsticati programe iz svog delokruga rada. Čak bi firme koje su prethodnih godina obavile i finansirale dosta poslova, kao partneri pokrajinske vlade, došle u situaciju da čekaju na svoje pare. Ukratko, na Banovinu bi se skoro mogao staviti katanac... Što je najgore, ovakva situacija bi se ponavljala iz godine u godinu. Tek sada se vidi koliko je bilo bolje rešenje proceniti koji izvori generišu sedam odsto državnog budžeta i pravo ubiranja ovih prihoda prepustiti Pokrajini. Ovako „Lale“ moljakaju za svoje, ustavom zagaratnovano, pravo!
Sa generalnijeg, ustavno-prav­nog, aspekta, valja poći od 800 miliona državnih rashoda i videti da Vojvodini pripada 56 milijardi, 10 više nego što je nameračila ministarka Dijana Dragutinović. Razlika nije ni velika ni mala, tim pre što se pokrajinski novci često udružuju sa novcima inokreditora.
Šta gubi Vojvodina redukcijom bu­­džeta?
Teško je proceniti, ali svakim danom svetska kriza odvlači (su)investitore, deficiti se uvećavaju, do kraja godine sigurno nam sledi još jedan, verovatno i dva, rebalansa. Izvesno je da će šest petlji za autoput Hrogoš-Novi Sad biti previše i za dve sezone, ako se budu i gradile obe 10-kilometarske deonice. Teško da će daleko odmaći program Kamenica 2 ili izgradnja Urgento-hirurškog bloka u Novom Sadu, a još izvesnije je da će se usporiti revitalizacija trasa i saobraćaja na prugama, premda su opštine u Somborskom, Južnobanatskom i Potiskom kraju itekako spremne da to sufinansiraju. Sve je manje novca za podsticanje modernizacije tehnologija, podrške otvaranju radnih mesta, osavremenjivanju školske nastave...
Šta je u osnovi ovoga što mnogi doživljavaju možda ne toliko sirovo kao poratno čupanje brkova, ali je podjednako surovo i perfidno?
Odsustvo bilo kakvog preciznog podatka o udelu Vojvođana u punjenju državnog buđeta. Pastor pojašnjava da iz Republike u Novi Sad ne stižu nikakvi podaci o naplati poreza po osnovu PDV, carina ili akciza, „jer bi se videlo da 28 odsto stanovnika iz Panonije puni između 40 i 45 odsto državnog budžeta, u boljim agrarnim sezonama i preko 52 odsto“.