Novosađani, ali i ne samo oni, malo – malo, pa se požale na rad Zavoda za hitnu medicinsku pomoć. Problemi koji okupiraju ljude koji traže hitnu medicinsku pomoć uglavnom su isti – da li će, ukoliko pozovu broj 94, služba hitne pomoći poslati urgentnu ekipu, ili će ih samo ljubazno ”otkačiti” uz karakterističan odgovor – izvinite, trenutno nemamo slobodno vozilo. Popijte ”taj i taj” lek i ako vam se stanje ne popravi, javite se ponovo. – To svakako nije nešto što želimo da čujemo u trenutku kada nam je pomoć preko potrebna, ali u takvim situacijama nemamo mnogo izbora nego da poslušamo njihov savet, koji nije pomoć kakvu smo očekivali.

Često se dešava da usled nedostatka slobodnih vozila i lekara, pružanje urgentne pomoći građanima biva neobjašnjivo odloženo. Tako, na primer, događalo se da osoba koja traži pomoć za čoveka sa oštrim bolovima u leđima, na ”savet” dispečera najpre bude poslata po uput lekara opšte prakse za hospitalizaciju, koji nije ni potreban, da bi ekipa hitne pomoći izašla na teren, da bi tek posle toga čovek dobio medicinsku pomoć.
-Zvala sam i rekli su mi da moramo imati uput da bi kola došla. Sreća, pa sam bila kod kuće kad je muž dobio te jake bolove i ovako stara i bolesna otrčala do doma zdravlja po taj famozni uput. Šta bi bilo da je bio sam kod kuće, ili šta se dešava sa onima koji žive sami? Četrdeset godina plaćamo to zdravstveno osiguranje i onda, kada u jednom trenutku treba hitna pomoć,  onda vas pošalju po uput. Bezobrazluk. Tih sat vremena dok se nisam vratila sa uputom, ko zna šta je moglo da se desi. A moglo je i meni od silne trke. Ko bi nam onda išao po uput?
I kada su konačno došli i kad smo otišli na hitan prijem, utvrdilo se da moj suprug ima kamen u bubregu i da je kamen „krenuo“. Samo oni koji su imali to iskustvo znaju o kakvim bolovima je reč i šta znači sat vremena čekanja.-
Primera ima na pretek, puno je onih koji doživljavaju da su uskraćeni za ono što im pripada u teškim momentima. Jednoj baki sa ”blagim” napadima gušenja rečeno je da nije hitan slučaj ”zbog svojih godina” i da se javi kasnije, ako se stanje pogorša. Da li ovakvim činom služba hitne pomoći ”kupuje” vreme dok jedna od urgentnih ekipa ne bude slobodna, ili je možda po sredi neki drugi problem?
Međutim, neophodno je sagledati realnost situacije. Nažalost, mada je situacija širom Vojvodine vrlo slična, najteže je u najgušće naseljenim gradovima, pre svega u Novom Sadu. Novosadska služba hitne medicinske pomoći svakog dana ima na raspolaganju samo osam vozila urgentne ekipe, od kojih su četiri raspoređena na teritoriji grada, a ostala vozila pokrivaju punktove u Petrovaradinu, Kaću, Kisaču i Futogu. Iako je ekipama hitne pomoći potrebno svega pet do osam minuta u proseku da stignu do pacijenata, često se dešava da nijedna ekipa u datom trenutku nije slobodna.
Razlozi za, ponekad, neočekivano dugo čekanje na telefonskoj vezi na novosadkom broju 94 mogu se pronaći u činjenici da u službi hitne pomoći radi jedan lekar – dispečer u smeni na četiri telefonske linije, što je zaista poražavajuće.
”Za sada postoji samo po jedan lekar u dvanaestočasovnoj smeni dispečerskog centra koji šalje urgentne ekipe na teren i daje savete pacijentima. Nadamo se zapošljavanju više lekara” – kratko je rekao specijalista opšte medicine dr Emil Krombholc.
”Raditi kao dispečer hitne pomoći nije nimalo lako, tokom dana primimo između 400 i 800 poziva, a ekipa fizički ne može da postigne više od 100 izlaza na teren dnevno, mada je kako kažu i to mnogo. Zbog toga se glavni problem i stvara, jer se dispečeri stavljaju u poziciju ”probirača” najhitnijih slučajeva” – izjavio je dr Srđan Čobanov, specijalista urgentne medicine.
Izuzetno veliki problem širom pokrajine stvaraju i česti lažni i uznemiravajući pozivi nesavesnih građana, koji oduzimaju dragoceno vreme, stvarajući tako poteškoće u radu. Time se može dovesti u pitanje čak i nečiji život. Probleme u radu takođe izazivaju i hipohondri, kojih je po rečima dr Čobanova, veoma mnogo, jer najčešće zovu službu zbog minornih problema.
U zemljama EU, lažnih poziva nema! Možda bi neko sada pomislio da je, ovde kod nas, reč o nekulturi, ili tome sličnom – ali nije. Protiv osoba koje ometaju rad hitnih službi, podnosi se krivična tužba za pokušaj ubistva uz objašnjenje da su ugrozili život jednog ili više bolesnih ljudi koji su čekali urgentnu ekipu.
”Uprkos problemima na koje služba nailazi, građani mogu da budu sigurni u rad i kvalitet hitne medicinske pomoći. Napravljen je i vidljiv pomak u proteklih 10 godina, kako u brzini izlazaka ekipa na teren, tako i u radu na edukaciji zdravstvenih profesionalaca. Obezbeđena su  sva nova vozila, koja prema evropskim standardima poseduju kompletnu potrebnu opremu za reanimaciju, pribor za davanje kiseonika i drugo” – objasnio je dr Krombholc.
Problemi koji otežavaju rad službi hitne pomoći, nisu prisutni samo u Novom Sadu, već, nažalost, i u drugim gradovima Vojvodine. Naime, nedostatak vozila vidljiv je i u Somboru, Zrenjaninu, Vršcu, Kikindi… Tako, recimo, u opštini Novi Sad jedna ekipa hitne pomoći pokriva više od 40.000 stanovnika, što premašuje kriterijume zdravstva po kojima bi broj stanovnika po urgentnoj ekipi trebao da iznosi od 20 do 25 hiljada.
Iz svega ovoga, lako je zaključiti da je srž problema u samom sistemu zdravstva. Možda bi trebalo uložiti više novca u službu hitne medicinske pomoći, koja je trenutno prinuđena da funkcioniše sa nedovoljnim brojem vozila i lekarskog kadra. Time bi se omogućio veći broj izlazaka vozila na teren i samim tim bi više pacijenata bilo zbrinuto. Takođe, zapošljavanjem barem još jednog dispečera omogućila bi se veća posvećenost pacijentima kojima je potreban savet lekara.
Bilo kako bilo, jedno je sigurno. Nedopustivo je da se ”štedi” na spašavanju ljudskih života i da se građanima ”oduzme” pravo da dobiju adekvatnu medicinsku negu u momentima kada im je ona najpotrebnija.