|
U svetu postoji oko 500 vinskih viteških redova, čiji je zadatak da neguju lični moral i kulturu uzgoja i pijenja vina. U Vojvodini postoje četiri Reda. Red “Svetog Đorđa”, koji deluje pod pokroviteljstvom Ota Habzburškog, dobio je nedavno prva tri viteza u rangu nižeg plemstva
Oko 3.500 kilometara daleko od Čilea, kao najistočnija tačka polinežanskog trougla, izvire Uskršnje ostrvo, najizolovanije naseljeno mesto na svetu. Ostrvo je poznato pod imenom Rapa Nui, ili kako ga zovu ostrvljani „Te Pito o Te Henua“ – pupak sveta. Nestvaran podatak. Najusamljeniji ljudi na planeti, svoje prebivalište nazivaju „centrom sveta“! U neku ruku i jesu u pravu. Ako je Zemlja okrugla, a jeste – geografskog središta zapravo i nema. On je tamo gde se dogovorimo.
 Ova priča padala nam je sve vreme na pamet, dok smo u katoličkoj crkvi Imena Marijina (onoj što volimo da je zovemo „katedralom“), posmatrali obred vinskih vitezova Svetog Đorđa. Srednjovekovne odežde, mačevi, naprsni medaljoni, latinski citati, posvećena atmosfera... Tri koraka dalje, ispred crkve, prolaze mladi ljudi sa slušalicama u uhu, klinci na rolerima, liže se sladoled. Mogu li se ikako ovi paralelni svetovi dovesti u vezu? Naravno. Razmišljajmo logikom urođenika sa polinežanskog ostrva. Ako sebe doživljavate vitezom- šta vas briga za prostor i vreme u kojem se nalazite? Vi jeste vitez i to vam niko ne može osporiti. I zato priču počnimo njihovim zvaničnim sloganom: „Čaše gore, oružje dole“!
U Vojvodini postoje vinski viteški redovi u Subotici, Feketiću, Vršcu i Novom Sadu. Neka vas to ne buni. Samo u Mađarskoj postoji 36 vinskih viteških redova. Viteški red Svetog Đorđa nastao je pre mnogo vekova u austrijskom gradu Ajzenštatu. Ne čudi stoga da je njegov aktuelni pokrovitelj Oto Habzburški. Onima koji će jedva dočekati ovaj podatak (praćen činjenicom da se obredi u nas nikada ne održavaju u pravoslavnim crkvama), da bi hitro celu stvar preneli na teren politike, moramo razočarati. Jedini razlog domaćinstva katoličkih crkvi jeste u činjenici da je – u pravoslavne crkve zabranjeno unositi oružje i koristiti muzičke instrumente. A obredi vinskih vitezova nezamislivi su bez ritualnog oružja i muzike. Da nije toga, bilo bi potpuno svejedno u čijoj bogomolji se skupovi održavaju. Naš red Svetog Đorđa osnovan je tek pre dve godine. Na čelu mu je predsednik Aleksandar Kojić. Vitez prokonzul, ovako opisuje Vinske vitezove evropskog reda „Sveti Đorđe“, kojih u Srbiji ima tačno 279: “U priči o Evropskom vinskom viteškom redu, ustanovljenom 1984. godine, u austrijskom Ajzenštatu, koji se zasniva i nastavlja tradiciju viteškog reda iz 13. veka, nema mesta krvavim dvobojima i lutajućim oklopnicima u potrazi za opasnim pustolovinama. Njihova uloga je da razvijaju vinsku kulturu, a to, po svemu sudeći i uspevaju”. Najočigledniji primer misije Reda svakako je podatak da je u obavezi svakog viteza da podigne bar jedan hektar vinograda. Red planira da u zakup uzme 100 hektara zemlje i stavi ih pod vinovu lozu. Na taj način 100 vitezova ispunilo bi svoj zadatak. Uz to, pored vinograda, podigao bi se i dvorac-hotel, koji bi svemu dao i ozbiljnu dimenziju turističko-komercijalnog tipa. Šta bi to značilo za kraj u kojem će se ovaj plan sprovesti u delo, nije potrebno ni govoriti. Za sada kandidati za domaćinstvo ovom, po lokalnu sredinu bogom danom projektu su: Biserno ostrvo, Fruška Gora, neko od mesta u severnoj Bačkoj…
 Na manifestaciji kojoj smo prisustvovali, iz članstva Reda, među vitezove u rangu nižeg plemstva podignuti su: Aleksandar Kojić, Lazar Lukić (u “civilstvu” direktor Brodogradilišta) i Miroslav Mrnuštik (savetnik generalnog direktora SPC Vojvodina). Time su zauzeli ozbiljno mesto u porodici Evropskog vinskog viteškog reda, koja ima 4.000 članova (a u kojoj su recimo bili papa Jovan Pavle i kardiolog iz Južne Afrike Kristijan Bernar). Naravno, ako se nekome učini da je ceremonija sa patetično ozbiljnim licima u srednjovekovnim odorama samo igra za odraslu decu, postoji spreman odgovor – i Nikola Tesla i Alfred Nobel i … su se u početku samo igrali, pa su na kraju napravili to što su napravili. Zato, možete se vi i smejati ali: “Čaše gore, oružje dole”.
Rimski car Probus, koji je u 3. veku ukinuo zabranu gajenja vinske loze, izvan najužih granica Rimske imperije, došao je na svoje. Vino je u međuvremenu, uistinu postalo stil života. Veliki argentinski pisac Horhe Luis Borhes svojevremeno se pitao: “Nije li čitava ljudska istorija – istorija tek nekoliko metafora”? Ako jeste, onda bi vino bila jedna od njih. Članovi vinskih viteških redova u to su ubeđeni. Vi, možete verovati ili ne. Uglavnom, najvažnije je da od njih naučite jednu tako bitnu stvar – centar sveta je tamo gde ste vi nalazite!
|
