Živorad Smiljanić je u politici, pa tako i u vlasti, s manjim prekidima još iz doba jednopartijskog sistema. U međuvremenu, preživeo je  diferencijaciju (kada je stekao uz ostale etikete i nadimak „Knez od Apatina“) i lustraciju, medijske hajke, drugarske kritike i prozivke...Iz vlasti je apstinirao samo nakon sloma Miloševićevog režima, 2000. godine. Četiri godine kasnije, vratio se u velikom stilu.

U drugom uzastopnom mandatu, kao predsednik opštine Apatin, a četvrtom ukupno i ko zna kojem, na mestu direktora Doma zdravlja sa Banjom Junaković – na čijem je čelu 35 godina, od ukupno 40 godina radnog staža – najveći cilj mu je da svom životnom delu, u Banji Junaković, bude otvoren velnes centar, najveći na Balkanu, vredan čak 12 miliona evra. Zbog Banje je uostalom, kako priznaje u intervjuu za VM i ušao u politiku, davne 1982. Godine, ispravno procenivši da se pare ne mogu obezbediti, ako nisi u vlasti.  
Apatin je do pre nekoliko godina bio  poznat samo po pivari. Pored centra banjskog turizma Smiljanićevi planovi idu i dalje – uskoro će biti otvorena najveća rečna marina u Srbiji, kapaciteta od 400 vezova, pristan za rečne „kruzere“. Projekat robno transportnog centra je odavno gotov, ali se još čekaju silne dozvole za početak izgradnje, još jednog u nizu kapitalnih objekata u ovoj opštini.
Ni kad sve to dovrši, Smiljanić nema nameru da napusti politiku. „Ne znam šta bih radio kao penzioner po ceo dan. A i, znate kako se kaže – vlast i duša se teško napuštaju!“
Uz predsedničku i direktorsku, Smiljanić trenutno obavlja i poslaničku funkciju u Skupštini Vojvodine, već četvrti mandat. U jednom je bio i predsednik Skupštine, od 1996 do 2000, kada je mirno predao dužnost Nenadu Čanku, ali i u tom periodu je, kao i sada, vodio apatinsku opštinu. Uz sve to, lekarski poziv nikad nije batalio. Ginekolog po struci, poglavar je lokalnog lekarskog klana Smiljanića – sedmoro ih je, naime, u belim mantilima (i zet osmi, ali on nije Smiljanić).
- Bio sam pre nekoliko godina dežurna meta Odbora za sprečavanje sukoba interesa, zbog toga što sam istovremeno bio predsednik opštine, direktor Doma zdravlja i poslanik. Neko je jednom napisao da nisam istovremeno i direktor Pivare, samo zato što za to mesto ne traže lekara (smeh)- kaže Smiljanić u razgovoru za VM.
Kad sam se 2004. vratio u vlast, prihvatio sam -  volonterski, pošto sam u opštini morao da budem zaposlen - da obavljam funkciju direktora Doma zdravlja sa Banjom, samo da bih je spasao daljeg propadanja, do čega ju je dovelo bivše rukovodstvo opštine, i da je nakon toga vratim na stare staze. Kad su počeli da pominju moje ime u kontekstu sukoba interesa, isprva mi ništa nije bilo jasno jer, pobogu, na čelu sam opštine i državne, a ne privatne ustanove. Kad su mi rekli da je predviđena samo moralna sankcija... Ma kakav moral u liberalnom kapitalizmu, opljačkali su celu državu i prodali šećerane za po tri evra, a meni govore o moralu?!
Posle me zvala jedna novinarka i pitala da li ću podneti ostavku. Ja kažem da mi ne pada na pamet. Onda ona kaže „pa vas onda treba da smeni Upravni odbor“. Pa neka me smeni, kažem joj. A ona će „ a ko postavlja Upravni odbor?“ „Pa, ja!“.
Širom Srbije, kao posledica ekonomske krize, u toku su velika otpuštanja radnika, ono što je preostalo od privrede grca u problemima, a istovremeno mnoge vaše kolege najavljuju bankrot svojih opština zbog  najavljenog smanjenja transfernih sredstava lokalnim samoupravama. Privreda koja, koliko toliko funkcioniše i visok prosek plata, ono je što Apatin izdavaja od ostalih opština. Koliko će kriza uticati na dalji razvoj Apatina?
Nismo u mnogo boljoj situaciji u odnosu na ostale, ali privreda za sada ipak funkcioniše. Znate kako se kaže - dok mi u Apatinu počnemo da gladujemo, drugi će da umru. Pivara i dalje radi, evo, samo su prošle godine uplatili 65 miliona evra na ime poreza, to je najveći porez u zemlji, radi i fabrika silikatnih opeka, Brodogradilište, poljoprivredni kombinat...
Što se tiče transfera, čekamo da vidimo koliko će biti, pa ćemo biti prinuđeni da se uklapamo. Poslednji mesec dobili smo ukupno 19,5 miliona, koliko čujem najviše su zakinuli nama i Inđiji, valjda zato što smo najbolje opštine. Verovatno je trebalo da budemo loši, onda ne bi smo toliko bili zakinuti. Nekih većih otpuštanja zbog krize nema, gde je trebalo, to je odavno urađeno. Predstoji nam racionalizacija opštinske uprave, ali po formuli koju je predložila Vlada, jedan činovnik za 1000 stanovnika, ne znam da li ćemo uopšte moći da funkcionišemo.
Imali smo mi u prošlosti inflaciju čija je stopa bila hiljadu posto na sat, imali smo i sankcije, bombardovanje... Svašta smo preživeli, pa i ovo ćemo. Od svega toga ne može nam biti gore. Krleža je lepo rekao: nikad nije bilo, da nije nekako bilo, i nikad neće biti, da nekako neće biti.  
Da li je dovedena u pitanje realizacija investicija za koja su Apatinu odobrena značajna sredstva iz pokrajinskih i državnih izvora?
Imamo nekoliko značajnih investicija koje finansira opština, kao i nekoliko važnih za koje smo dobili sredstava iz NIP-a i pokrajinskog Fonda za kapitalna ulaganja. Velnes centar pri Banji Junaković uspeli smo da dovedemo do kraja, ali je izvesno da neće biti završen do avgusta, kako smo planirali. U pitanju je najveći velnes centar na Balkanu, vredan 12 miliona evra, za šta smo od Pokrajine dobili 80 miliona. Nedostaje nam još 40 miliona da u potpunosti završimo Marinu, vrednu 300 miliona. Završavamo i putnički pristan, i tu čekamo da nam prebace pare...
Apatin je jedan od najopremljenijih gradova u Srbiji. Već 46 godina negujemo samodoprinos i od toga ove godine očekujemo oko 120 miliona dinara. To su strogo namenska sredstva, opredeljena za infrastrukturu, tako da ono što smo zacrtali da uradimo s tim parama, to ćemo i uraditi, dok će ostale investicije zbog krize morati da sačekaju neko bolje vreme.
Mi smo investicije, pokazalo se ispravno, usmeravali u sport. Uspeli smo da izgradimo savremenu kuglanu, kažu da samo tri takve postoje u Evropi. Napravili smo tri sportska objekta, školske hale u Prigrevici i Sonti, koje su „okupirane“ od jutra do večeri. U Sonti je pre 2,5 godine bio jedan sportski klub, a sada ih ima 16. Jedan od tih je i klub mažoretkinja, čiji su članovi prošle godine bili državni prvaci u tri kategorije, a na Evropskom prvenstvu osvojilu su peto mesto! Niko u Srbiji toliko ne ulaže u sport kao mi u apatinskoj opštini, jer smo svesni da, ako se deca pre puberteta okrenu sportu, onda ćemo uspeti da ih sačuvamo od droge i alkohola.  
Prema zvaničnim podacima Fonda za kapitalna ulaganja, od 2007. godine do danas, taj Fond finansirao je 27 projekata sa blizu 600 miliona dinara. Socijalistička partija Srbije je sve do prošlog leta bila opoziciona stranka u Vojvodini, a upravo su pojedine opozicione stranke tvrdile da ih po stranačkoj liniji novac iz tog Fonda zaobilazi u širokom luku.  U čemu je tajna vašeg uspeha sa Fondom?  
Jednom je Mlađan Dinkić izjavio: Evo, govori se da pare za investicije idu samo „našima“, a pogledajte Apatin – predsednik te opštine dođe u ministarstvo praznih džepova, ali sa puno dobrih ideja i programima, a iz ministarstva ode punih džepova! Meni je ovo četvrti mandat na čelu opštine i za sve ovo vreme naučio sam da se pare dobijaju samo ako imate dobre i gotove projekte. A mi smo uvek imali dobre i gotove projekte.
U prošlom mandatu u Skupštini Vojvodine SPS jeste bio u opoziciji, ali da vas potsetim, nas osmoro je tokom čitavog mandata davalo kvorum skupštinskoj većini, koja je bila prilično nategnuta, jer su ovi Čankovi često napuštali sednicu. Onda su izlazili i radikali, koji su mi redovno govorili „hajde, Žiko, s nama“. A ja sam im odgovarao: Mogu ispred vas, ali za vama – nikad!
I zbog toga ste od vladajuće većine bili na­građivani?
Ne, mi smo sa vladajućom većinom imali korektan odnos tokom te četiri godine i davali smo im redovno kvorum. Apatin je dobijao pare kao i druge „opozicione“ opštine, ali smo mi dobijali daleko više, jer smo imali dobre projekte i za te poslove smo bili najspremniji.
Evo vam primer: Izvršno veće donese odluku o izgradnji 17 marina na Dunavu. Od 17 opština, jedino je Apatin je imao gotov projekat, u dve, čini mi se, eventualno postoje idejna rešenja, a u ostalima – ništa. Ta marina vredi 300 miliona dinara, imaće 400 vezova za čamce i jahte i biće najsavremenija od izvora - do ušća Dunava. Prvi smo u Evropi primenili tehnologiju izgradnje pontonca od plivajućeg betona, koji stvara utisak kao da hodate po putu, a ne po pontoncu. Obezbeđeno je da svaka jahta ima struju i pijaću vodu. Uradili smo i sve potrebne prateće objekte. Sve je manje - više završeno, ali neće biti svečanog otvaranja, dok ne izvučem sve obećane pare.
Mnogi vas smatraju institucijom za sebe i samostalnim političkim entitetom unutar SPS, i kao dokaz za te tvrdnje navode da do dan danas niste ispoštovali dogovor Bojana Pajtića i Dušana Bajatovića o prekompoziciji vlasti na lokalnom nivou. Vi ste sami izjavili da i ne razmišljate o raskidanju koalicije sa radikalima u Apatinu?
Na poslednjim lokalnim izborima lista SPS, čiji sam ja bio nosilac, osvojila je 32 posto glasova, kao nigde u zemlji, a na pokrajinskim izborima, po većinskom sistemu, pobedio sam ubedljivo, osvojivši 70 posto glasova. Što se tiče rekompozicije koalicija na lokalu, stav Glavnog odbora SPS je bio da sa DS moramo da pravimo koaliciju samo u Beogradu, a u ostalim sredinama je ostavljeno da lokalni odbori odluče. U mnogim opštinama rukovodstvo SPS je nesposobno, nemaju autoriteta, i napravili su jako loš izborni rezultat, pa su podlegli pritiscima. U SO Apatin od 29 mesta, SPS ima 11 i mi smo mogli da idemo u koaliciju s kim smo hteli. Nisam hteo da raskidam koaliciju sa radikalima, sa kojima dobro sarađujem još iz prošlog mandata. Odmah su nam se pridružili odbornici Mađarske koalicije, zatim i G17 plus, demokrate su prećutno deo vladajuće većine, zvanično nisu, ali podržavaju sve odluke, tako da ja i nemam opoziciju. Zapravo, tu  je neka grupa građana, ima ih troje, ne mogu da me smisle zbog nekih svojih kompleksa. Mene krive što više nisu na vlasti, šta ja da im radim!
Šta od svega izgrađenog u Apatinu, za vreme vaše  vladavine, smatrate svojim životnim delom, svojevrsnim spomenikom svoje dugogodišnje vlasti?  
Banja Junaković je moje životno delo. Sticajem okolnosti, imao sam 28 godina kada sam izabran za direktora Doma zdravlja. Bio sam mlad  i pun ambicija, i prvo što sam želeo da uradim jeste, da Dom dobije novu zgradu. Ušao sam tako u svet investicija i to mi je obeležilo čitav život. Onda sam krenuo sa izgradnjom Banje Junaković. E sad, trebalo je u to vreme balansirati između Opštine i Komiteta, i onda sam shvatio da je to gubljenje vremena, pa sam odlučio da dođem na čelo opštine. Tako sam 1982. godine prvi put postao predsednik opštine. Još tada sam shvatio da nema para za izgradnju, ako niste u vlasti. Od ideje za Banju, preko kamena temeljca, do svakog uloženog dinara, sve je rezultat mog zalaganja. Iako smo izgubili vlast 2000. godine, ostao sam u Domu zdravlja do 2001. godine, kad me morao smeniti lično ministar Obren Joksimović. Tri godine je Banja propadala, nije bilo gostiju, grejanja, krov je prokišnjavao, ma da čovek ne poveruje! Rukovodstvo mi nije davalo da kao lekar dolazim u banju, čak su pobacali fotografije sa otvaranja banje, jer sam ja bio na njima....
Nakon 2004. uspeo sam da obezbedim 200 miliona za revitalizaciju banje, a prošle godine ušli smo u najveći projekat nakon izgradnje banje – izgradnju velnes centra.
Kritikovali su vas da ste umesto u velnes centar novac dobijen od Pivare mogli da uložite u nešto svrsishodnije?
Još tokom 90-ih godina napravio sam ugovor sa Pivarom i njenim direktorom, Radom Svilarem, da u zamenu za gradsko zemljište, Pivara izgradi sportske objekte, bazene i terene. Još tada sam znao da od toga neće biti ništa. Kad sam 2000. izgubio vlast, dođu ovi...ma, nisu ništa znali, nisu imali pojma o ugovoru i on je istekao 2003. godine. U međuvrmenu, Pivara je prodata, došli su novi vlasnici, i ja odem kod novog direktora, Švabe, i krenem da blefiram podsećajući ga na obavezu Pivare. Pominjao sam im čak i međunarodnu arbitražu, ma svašta. Znali su da je ugovor istekao, ali kako nisu hteli da imaju loše odnose sa lokalnom vlašću, ušli smo u pregovore. Od početnih milion evra stigli smo, posle nekoliko godina, do 3,5 miliona.  
Dobili smo te pare, ali je ostalo pitanje gde ćemo da gradimo. Tamo gde je isprva planirano, nije imalo smisla. Znate, najskuplje kod zatvorenih bazena je grejanje vode, a u banji imamo četiri termalna izvora, sa temperaturom od 52 stepena. Na ideju o izgradnji velnes centra došao sam nakon obilaska banja u Sloveniji i Mađarskoj, gde su banje nosioci razvoja tih sredina. Svi su na neki način uključeni u zdravstveni turizam, osim banja, profit se ostvaruje i u smeštaju, pre svega u privatnom smeštaju. Izgradnjom velnes centra, želimo da oživimo okolna sela u kojima je planiramo otvaranje privatnog smeštaja.
Banja Junaković u dva letnja meseca zaradi oko 25 miliona dinara, dok je zarada u ostalim mesecima manja. Velnes centar omogućava da banja radi čitave godine, što bi se odrazilo na profit, otvorili bi smo nova radna mesta, uticali na razvoj seoskog turizma....Uprkos nekim kritikama, smatram da je doneta ispravna odluka. Ne znam šta bi smo drugo i mogli sa novcem dobijenim od Pivare, to su stogo namenska sredstva.  
Kad bude završen velnes centar i tako zaokružite vaše životno delo, da li će to biti razlog da se konačno povučete iz politike?
Volim da kažem u šali da me neće skinuti s vlasti sve dok ne umrem. Evo, i stariji Buš bio je predsednik SAD sa 86 godina, što ja ne bih mogao da budem predsednik opštine. Meni je tek 67 godina.