Malo je tako jeretičkih termina u političkom žargonu Srbije, kao što je regionalizacija. Čak i kada se o tome tu i tamo započinjao javni razgovor, najčešća reakcija konzervativaca, bila bi paljba iz svih raspoloživih oružja. I to ne samo paljba po  ideji, već i po onome, ko se usudio da je pomene.  Uz ponavljanje stare mantre  po kojoj je “regionalizacija drugo ime za (dalje) rasparčavanje Srbije”, “lažno ime za (kon)federalizaciju zemlje”, “svođenje Srbije na Beogradski pašaluk”, i slične trice, sve je relativno brzo padalo u zaborav. Bez ozbiljne želje da se javnost na pravi način upozna sa svim prednostima regionalizacije, nije ni čudo što smo tamo, gde smo i bili 2000. godine.  
Ništa bolje nije prošlo, ko zna koje po redu, otvaranje teme o procesima koji za cilj imaju razvlašćivanje centralnih organa vlasti u korist nižih nivoa, ali ovaj put je tu temu pred sud javnosti, kandidovao ni manje ni više, nego predsednik Srbije. I zato je ovaj početak priče o regionalizaciji daleko ozbiljniji, od bilo kog prethodnog.

Načelno, niko nije protiv prenosa nadležnosti na niži nivo, ali bi najbolje bilo da između Centra i lokalne samouprave ne bude još koji nivo vlasti. Lokalna samouprava se, je li, nikako ne može odvojiti od matice, za razliku od nekakvih regiona, koji bi, čim se konstituišu, odmah krenuli putem Vojvodine i njenog famoznog statuta, tražili bi svoj glavni grad, da imaju vladu, akademiju nauka, daleko bilo…
Na majskoj sesiji Glavnog odbora DS-a, Boris Tadić je, kao lider vladajuće stranke, poručio da regionalizacija  Srbije i pitanje ravnomernog regionalnog razvoja, mora postati centralna politička tema u Srbiji. ”Ukoliko danas ili u vremenu pred nama, Srbija ne sprovede suštinske političke reforme, mi ćemo se do 2020. godine suočiti sa nepremostivim teškoćama u društvu. Nema više vremena za čekanje, problemi koji idu ka Srbiji su takvi, da moraju da se rešavaju odmah”. Dobro procenivši da će odmah nakon istupa uslediti napadi s boka, od nacionalno-patriotskih stranaka i srodnih struktura, Tadić je naglasio, da savremeni evropski koncept decentralizacije ne ugrožava integritet zemalja, već da doprinosi njihovoj stabilnosti.
”Strategija regionalizacije i decentralizacije treba da bude usmerena ka građanima, da njima obezbedi bolje uslove za život, a ne da bude usmerena prema političkim elitama, jer se onda stvaraju feudi koji dovode u pitanje integritet zemlje.” Projekcija je da će se regionalizacija Srbije odvijati u dve faze – da će  prva biti završena do 2013. godine, a druga do 2020, dok se modeli modela decentralizacije još razmatraju.  
U domaćoj javnosti, ni stručnoj, a pogotovo ne u političkoj, ne postoji saglasje oko toga, da li je za regionalizaciju potrebno menjati postojeći Ustav, jer je on, kako je naveo Tadić, “dobra osnova za dograđivanje i poboljšanje”, ili je u taj process moguće ući i sa postojećim ustavnim rešenjima.
Za razliku od administrativne regionalizacije, o kojoj govori Tadić, a koja bi Srbiji donela regione kakvi postoje u većini zemalja Evrope -  sa izvršnom vlašću, regionalnim parlamentima, budžetima, određenim brojem prenesenih nadležnosti i tome sl. -  Srbija je nedavno krenula u jednu drugu vrstu regionalizacije, za koju vlast tvrdi da se temelji na odredbama aktuelnog Ustava.
Naime, u trenutku nastanka ovog teksta, u Skupštini Srbije, još se vodila rasprava o Predlogu zakona o ravnomernom regionalnom razvoju. Glavna novina koju donosi ovaj zakon jeste uvođenje statističkih regiona. Tim zakonom region je definisan kao statistička funkcionalna teritorijalna celina, uspostavljena za potrebe planiranja i sprovođenja politike regionalnog razvoja, u skladu sa nomenklaturom statističkih teritorijalnih jedinica na nivou  (NUTS 2). Statistički region, dakle, nije admininistrativna teritorijalna jedinica i nema pravni subjektivitet.
Šta je NUTS? Zajednička klasifikacija teritorijalnih statističkih jedinica (Nomenclature of territorial units for statistics - NUTS) primenjuje se od 1988. godine. Cilj je uspostavljanje jedinstvene mreže statističkih teritorijalnih jedinica, koju bi trebalo da usvoje sve zemlje zainteresovane za članstvo u EU u periodu od dve godine nakon potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.
U skladu sa NUTS nomenklaturom, NUTS 1 predstavlja region sa više od 3 miliona stanovnika (najčešće se taj nivo odnosi na čitavu državu), NUTS 2 nivoi moraju da imaju u proseku između 800.000 i 3 miliona stanovnika, dok NUTS 3 nivo moraju da imaju između 150.000 i 800.000 stanovnika.
NUTS nomenklatura služi za uspostavljanje jedinstvenog sistema za statističko merenje razvoja regiona u EU, merenjem BDP per capita na nivou NUTS 2. Na osnovu takvih podataka Evropska komisija utvrđuje jedinstvenu listu razvijenosti regiona svih zemalja članica EU na nivou NUTS 2, deleći ih na nerazvijene regione (to su oni koji imaju ispod 75 odsto BDP per capita u odnosu na prosek EU) i na razvijene regione (iznad 75 odsto BDP per capita u odnosu na prosek EU). U zavisnosti od razvijenosti regiona u EU određuje se visina i vrsta pomoći iz strukturnih fondova EU za razvojne projekte.
Prema predlogu zakona o regionalnom razvoju predviđeno je da nivo NUTS 1 ima Srbija, dok bi NUTS 2 nivoe imalo sedam statističkih regiona: Vojvodina, Beograd, Zapadni region, Istočni region, centralni region, Južni region i region Kosova i Metohije.
Najčešće se uz priloženu mapu novih regiona ističe da se oni, takvi kakvi su, formiraju, jer se tim delovima Srbije na taj način otvaraju vrata pretpristupnih fondova EU, teških više desetina milijardi dolara.
Naravno, nijednom sta­tisti­čkom regionu nije zagarantovan zahvat “u more briselskih evara”  o čemu svedoče iskustva zemalja koje su poslednjih godina pristupili EU. Prolaz dobijaju samo dobri projekti, a njih nije dovoljno samo odabrati, već neko mora i da ih napiše, po strogo definisanim uzusima briselske evrokratije.
Da li će mapa statističkih regiona u Srbiji poslužiti kao osnova za stvaranje administrativnih regiona, tema je o kojoj se za sada samo spekuliše. Vojvođanski političari u jednom su složni: u budućoj regionalizaciji, Vojvodina mora da zadrži stečena prava. U ostalim regionima – kako se dogovore.