Eva Nemček je „dobri kućni duh“ doma Nemčekovih. Kada uđete u kuću sa svih strana vas okruži toplina, kreativnost i mašta. Ona naglašava da majstori retko ulaze u njihov dom. Ona sama kreči i uređuje svoj životni prostor. Skoro sve što se da videti od ukrasa u njihovoj kući, napravila je (ili prepravila prema svojim idejama) sama.

Sa raznim tehnikama ručnog rada, Eva se susrela još kao dete, odrastajući u sredini gde su se rukotvorine veoma cenile. U vreme njenog detinjstva, devojke su još uvek same pravile svoju „devojačku spremu“. Najpre je počela da pravi ukrase i figure od testa, gde su njeni vešti prsti uspevali da od tog, naizgled sasvim običnog materijala, izvuku prekrasne oblike i boje, no, postala je nadaleko poznata po ukrašavanju uskršnjih jaja. 
Ona koristi posebnu tehniku koja se zove „madeira“. Ukratko, tehnika se sastoji u tome da se guščije, pačije ili čak nojevo jaje, najpre isprazne, dok ne ostane samo ljuska. Zatim se ta ljuska buši raznim iglama ili alatom, tako da ovakvo jaje dobije strukturu čipke. Ovakvo jaje se može dodatno oslikavati, ali i ne mora. Eva je i ovu tehniku razvijala, ponešto sama, a ponešto uz upoznavanje drugih majstora ove tehnike. Danas, ona osim što buši jaja, koristi i tehniku reljefnih ukrasa sa voskom. Takva je Eva, uvek u želji da nauči i primeni nešto novo. Nemiran i kreativan duh.
Posebno su joj interesantna nojeva jaja, jer su velika i dosta čvrsta, pa omogućavaju i njenom talentu za rezbarenje da se razmahne, te u njima, osim što primenjuje ovu filigransku tehniku, rezbari detalje i daje ornamentima u ljusci  treću dimenziju. Ukrašavanje nojevih jaja ume da potraje i po desetak dana, dok je za „obično“ guščije ili pačije jaje, potrebno od 4 do 10 sati rada, uz puno, puno strpljenja i pažnje, jer rad sa ovako krhkim materijalom ne dozvoljava greške. Malo nestrpljivosti, žurbe, prejak pritisak  ili nepažnja, mogu nepovratno da unište ceo rad.
Eva je radoznala i uvek u potrazi za novim oblicima izražavanja i tehnikama. Dobar deo vremena provede i na internetu u potrazi za novim iskustvima i saznanjima.
Keramikom je počela da se bavi pre pet-šest godina. Oduvek je to interesovalo, ali nikako da se poklopi prilika da nauči. Još u Slovačkoj je obilazila majstore keramičare, sa željom da to nauči, ali tada niko nije imao vremena da Evu, potpunu početnicu, uputi u tajne zanata. Ali, Eva je bila uporna, pa je najzad, već kao baka, upisala kurs keramike u Beogradu. Od tada je keramika njeno pretežno interesovanje, jer je otkrila neke nove svetove i nove mogućnosti za kreativno izražavanje.
Eva je razvila i poseban, prepoznatljiv stil i tematiku. Najviše voli da pravi anđele od keramike. Ima ih mnogo i vrsta i oblika, ženskih, muških, vitkih, ali i onih „popunjenijih“, za svakoga se nađe po neki simpatičan anđelčić – baš za njegovu dušu. I veoma su traženi, tako da smo čak i našu posetu morali da odložimo, jer upravo kad smo se čuli, čitava serija je „otišla“… pa smo morali da sačekamo da nova serija izađe iz peći. Tako da su čitaoci „Vojvođanskog magazina“ među prvima u prilici da vide ove figurice, koje su već sutradan krenule na put ka galerijama u Beogradu i dalje…
Eva se okušala i u klasičnom vezu, slikanju, duborezu, ali i u mnogim drugim kreativnim projektima koji nemaju ime, ali ona je poželela da mnogim običnim, svakodnevnim stvarima da svoj umetnički pečat. Radoznala, ona je već kao baka savladala rad na računaru i danas kaže da ne zna kako bi bez interneta. Svaki dan trudi se da nešto novo uradi i nešto novo nauči.
U porodici Nemčekovih stvara­laš­tvo i kreativnost su cenjeni i prenošeni generacijama. Jan mlađi je poznati graditelj violina u Slovačkoj (po oceni Jana starijeg – čak je prevazišao oca), ćerka Jana voli da slika i šije maštovite modne kreacije, a unuka Martina je od malih nogu „pomoć“ i baki i deki u radionici. Verovatno će se i o novim generacijama Nemčekovih još čuti. Ko odraste u ovakvom okruženju, nešto kreativnosti ne može, a da ga ne „zarazi“.
Ko zna zašto, napuštajući dom Nemčekovih, imali smo utisak da nam i anđeli mašu… i imali smo utisak da ćemo doći opet… jer lepota je kao magnet…