Kupcu koji je upitao za zimski štof, trgovac je objasnio da su zime sve kraće i blaže, te industrija odavno proizvodi isti tekstil za sva godišnja doba; debljina zavisi samo od vrste materijala, a podela na „letnji“ i „zimski“ štof je zaboravljena.
Ovu epizodu, Branislava Lalić, profesor metereologije na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, navodi kao primer svakodnevne reakcije koja sadrži iskustvo klimatskih promena. Statististika prosečne dnevne temperature, uočljivog, ali ne i najtipičnijeg pokazatelja, tokom poslednjih 140 godina, pokazuje da su mene saglasne industrijskom razvoju: tokom II svetskog rata i pada proizvodnje, temperatura je bila niža, a 50 - tih, uz razmah industrijalizacije, počinje izrazitije da raste.

Česti sušni periodi, intezivniji toplotni talasi, duža beskišna razdoblja, su značajniji efekti promena, naročito izraženi u Mediteranskom bazenu i Panoniji.
Profesorka Lalić je inače i član tima Međunarodnog projekta za praćenje svih aspekata uticaja klimatskih promena na poljoprivredu i načina prilagođavanja (ADAGIO) u kome sarađuju metereolozi, klimatolozi, selekcionari, pedolozi, lekari, stručnjaci za zaštitu bilja, čije procene bi trebalo da budu od važnosti u radu savetodavnih poljoprivrednih službi ili pri donošenju strateških odluka u ekonomiji, agraru, saobraćaju... Nakon obimnog rada, koji uključuje duga i brojna lokalna ispitivanja, ali i oslanjanja na predviđanja za šira područja, iscrtavaju se mape za 10- godišnji i duži vremenski period. Teško je predvideti temperaturu baš za određeni dan, ali mape dobro ukazuju trend promena. Tako mapa pšenice pokazuje ranije zrenje i, sa stanovišta klimatologa, nije iznenađenje što se pre dve sezone, u ekstremno toplim uslovima, pšenica počela žeti već krajem maja, 40 dana ranije od standardne košnje početkom jula.
Ubuduće promene ne bi smele da iznenade; nepogode valja dočekati spremno i - već u oktobru razgovarati o klimatološkim izgledima za sledeću godinu, da bi se, kada metereolozi najave nevolje - a precizno mogu šest, sedam dana pre početka - preduzele odgovarajuće mere. Pripreme koštaju i podrazumevaju: fleksibilno radno vreme, način ishrane, klimatizovane objekte za predah na jari... Na javnosti je da izbori mere dostupne što širem sloju građana. Računa se na izdatke iz javnih i porodičnih budžeta, pa će siromašnima biti teže prilagoditi se.
Lalićeva niti potvrđuje, niti negira da istraživanja predviđaju rast prosečne srednje temperature u okolini Novog Sada u narednih 20- tak godina za 1,7 stepeni; objašnjava da su modelirani različiti scenariji, zavisno od uspešnosti smanjivanja emisije ugljendioksida, glavnog uzročnika ”efekta staklene bašte” i povećanju toplote. Međutim, i u najpovoljnijoj varijanti, kada bismo ekološki izuzetno unapredili tehnologije, vreme slično vremenu u proteklih 10- tak godina  i povremeno, leta vrela poput pre dve sezone je realno očekivati. Činjenica je da prosečna temperatura stalno raste, da kada se na Rimskim šančevima zabeleži 38 stepeni, u delovima grada sa frekventnim saobraćajem, mnogo asfalta i betona temperatura dostiže i 43 C,  a u blizini Dunava i Limanskog parka tek 36 stepeni.