Pre Univerzijade, Evropskog atletskog juniorskog prvenstva u Novom Sadu, međunarodnog jedriličarskog kupa na Čeneju, pre svih ovih događaja, kao dokazana sportska nacija, organizovali smo još jedno takmičenje za globalni prestiž. Vrela letnja sportska sezona počela je u Banatu, krajem šestog mesaca, tačnije u Tomaševcu, gde je upriličeno IX svetsko prvenstvo Banatskih šora. Do sada, ovo je bio najkompletniji šampionat. Osim što su učestvovale sve domaće ekipe koje šoraju, ekipa iz Rumunije ovom, Devetom prevenstvu napokon je dala i međunarodni karakter. I sada, na kraju prve takmičarske decenije, svi praktikanti i simpatizeri ovog autentičnog vojvođanskog sporta, očekuju organizacioni skok. Ako sve bude kako treba, i Banatska liga zaživeće pre 2011. godine.

Dakle, i ovog leta momački se šoralo na dva terena. Prvi dan bio je rezervisan za kvalifikacije. Osim na centralnom terenu iza mesne zajednice, utakmice su igrane i na travi lokalnog fudbalskog kluba. Drugog dana, kada se igralo za plasman, na centralnom terenu organizovana je zabava za celu porodicu. Osim specijaliteta sa roštilja i hladnog pića direkt iz hladnjače, posetioci su vreme između utakmica mogli da prekrate u lunaparku, uz stoni fudbal, streljanu, ili na ringišpilu. Na raspolaganju je naravno bila i neizbežna „kruška“ za odmeravanje snage momačkih pesnica i za osvajanje devojčkih srca. Na tribinama i oko centralnog terena, skupilo se oko 200 gledalaca koji su s nestrpljenjem očekivali finale.
Ovogodišnju titulu svetskog prvaka u Banatskim šorama osvojila je ekipa Marjevo iz Tomaševca: u oštroj utakmici sa novosadskim Second handom, domaćini su ubedljivo trijumfovali rezultatom 38:1. Od trećeg mesta nadole plasman izgleda ovako: Čoke (Tomaševac), Sakule, Orlovat, Mamuti (Kikinda), Bečkerečke kere, Đilkoši (Pančevo), Lale (Bela Crkva) i gosti iz Rumunije - Sveti Sava (Radimna).
Populaciju sela Radimna većinom čine Srbi. Za Banatske šore su saznali preko rodbinskih veza iz sela Kusić (opština Bela Crkva) koje se nalazi uz samu granicu sa Rumunijom. Društvo za očuvanje banatskih šora, par meseci pre ovogodišnjeg svetskog prenstva, u Beloj Crkvi organizovalo je turnir šora na kojem je ekipa Sveti Sava prvi put učestvovala u Srbiji, kao gost iz inostranstva. Tada je šore prvi put zaigrao i dvadesetsedmogodišnji Dejan iz Bele Crkve, debitant na ovogodišnjem svetskom prvenstvu:
- Malo smo se na brzinu sastavili, al će da bide bolje u budućnosti. Ovo mi je prvo učešće na svetskom prvenstvu, ali će da bide bolje. Na moj susret sa šorama ipak je malo uticala i politika – pojašnjava Dejan. - Bili smo na Liginom skupu i rešili smo da napravimo nešto novo za Belu Crkvu. Fudbala ima non stop, pa je red da sada nešto novo i interesantno uradimo.-
Ekipa Marijeva do sada je tri puta dokazivala svetsku dominaciju, a ove godine, nakon što su na policu dodali i četvrti pehar, bogami i supremaciju. S četiri osvojena svetska šampionata Marjevo je trenutno najtrofejniji klub na planeti, iako su tek za prsa bolji od Orlovata iz Orlovata koji su sličan poduhvat ostvarili samo tri puta. U šoračkom holu slave, osim pomenutih velikana, svoje mesto su našli i Čoke (Tomaševac) i ovogodišnji deprimirani finalista Secondhand  iz Novog Sada, sa po jednom pobedom u finalu.
Mada neodoljivo podseća, na do bola simplifikovan baseball, koji se u Americi zvanično igra od 19. juna 1846. (New Jersey), svaki pravi Banaćanin tvrdoglavo će tvrditi da su baš šore avangarda američke nacionalne razbibrige broj 1. Mitološka predanja kažu da ih je Amerikancima svojevremeno demonstrirao Mihajlo Pupin. Iako je u pitanju bio tanak marketinški trik (Mihajlo Pupin se rodio 1858, znači 12 godina nakon prvog meča registrovanog u Americi) priča se fantastično primila i u svom rehabilitovanom obliku traje već skoro deset godina. Opet, najzagriženije lokal patriote tvrde da preteča možda i nije bio Mihajlo od Idvora, ali je ondak garant bio neki komšija iz Sakula ili Orlovata, koji je put ka sreći potražio preko Atlantika.
Bilo kako bilo, u pitanju je još jedna iz grupe igara sa štapom i loptom, koja bi se kao i sve druge iz grupe mogla opisati minimalnom definicijom: „Udri i beži“. U eksplicitnom obliku to bi moglo da se objasni i kao udri – što snažnije možeš, ali i kao trči koliko te noge nose. Jedna utakmica traje 60 minuta, a ukoliko je rezultat nerešen, igra se produžetak od još 15 minuta. Svaka ekipa sastoji se od po 10 igrača, a igra se na travnatom terenu pravougaonog oblika (60x30), podeljenog na polje i zonu pretrčavanja, širine 5 metara uz desnu ivicu terena.
Pravila su u suštini prosta. Devet igrača ekipe A stoji u polju dok deseti ljubazno podbacuje krpenu loptu udaraču ekipe B. Ostatak ekipe B je u zoni za pretrčavanje. Nakon što je udarač razšorao u polje što bolje zna i ume, ostatak ekipe B trudi se da preleti zonu pretrčavanja. Ekipa A, u polju, pokušava da ukeča keču i da njome pogodi nekog od igrača u pretrčavanju od cure 1 (baze) do cure 2. Ako u tome uspeju dolazi do smene ekipa. Prethodni šorači pretrčavaju, dok ovi iz zone pretrčavanja šoraju. Poeni se ostvaruju kada se uspešno pretrči od cure 1 do cure 2 i nazad. Jedno pretrčavanje, jednog igrača, beleži se kao jedan poen. To bi bila neka osnova.
Jasno je, da je u ovom sportu potrebna i veština i brzina, kao i snaga. Iako je osmišljen kao sport bez kontakta, u finalnoj utakmici videli smo nekoliko žestokih padova i sudara. Vrlo je nezgodna situacija ako neki od igrača iz polja, u žaru igre, slučajno zabasa u zonu pretrčavanja, kroz koju protivnički igrači u sumanutom sprintu jure od cure do cure. Tada sudari mogu da budu vrlo neprijatni. Naravno, stradaju i kolena, mišići se tegle, kao i tetive. Bili smo i svedoci situacije u kojoj igrač iz zone pretrčavanja ne može da se zaustavi sve dok ne naiđe na drvo. Ufff! Nekima je bila potrebna pomoć prijatelja kako bi izašli s terena. Sve u svemu, ako se gleda iz daljine, šore deluju pitomije od kriketa, a kada se meč posmatra uz samu liniju auta, utisak je da se na terenu dešava prava drama.