|
Čovek koga je pola Evrope poslednjih decenija prošlog veka zvalo revolucionarom muške mode živi u Jarkovcu, banatskom selu smeštenog između Kovačice i Jaše Tomića. Ni žene svestkog jet set-a nisu bile ravnodušne tako da je u trenucima najveće slave oblačio Džoanu Kolins, Lindu Evans, Eldu Viler...
Skromnost nije za svakoga. Ona lepo stoji samo onima koji bi imali zbog čega biti neskromni. Ova misao Duška Radovića možda najbolje opisuje način života i rada gospodina Dušana Šorđana, jednog od malobrojnih stanovnika banatskog sela Jarkovac. Skromnost krasi i ostale stanovnike ovog malog mesta, smeštenog između Kovačice i Jaše Tomić, po čijim ulicama i sokacima i danas pretrčavaju jata belih gusaka. Ipak, ono što gospodina Šorđana razlikuje od ostalih je, svetska slava stečena u proteklih trideset i više godina na polju mode i dizajna. Postao je neprikosnoven u izradi unikatne trikotaže tokom 70-ih i 80-ih godina prošlog veka, stekavši ugled i slavu prvo u Sloveniji, a nedugo zatim i u Nemačkoj, u Štutgartu, gde je ostao skoro pune 3 decenije. Tamo je i proglašen za revolucionara muške mode. Oslobodio je muški svet monotonih sivih, crnih konfekcijskih odela i uneo u njih neočekivane modne detalje poput ogromnih cvetnih motiva, čipki, marama.
 Dušan Šorđan potekao je iz velike porodice i kako sam kaže, kao najmlađe dete, malo ga je ko u kući primećivao. Uvek se snalazio nekako sam i po strani od svih. Prve lekcije o pletenju dobio je od svoje starije sestre. Uz njenu pomoć i nošen željom da sam stvara, brzo je savladao pletenje i već sa 8 godina, ispleo svoj prvi džemper. I tako je sve počelo. Dok je tada pleo odeću za sebe, sve vreme je u glavi imao sliku kako stvara ekstravagantne modele za tada poznate holivudske glumce, za svetske pevače… Volja je bila jaka, a disciplina urođena. Nije prošlo dugo, dok mu se taj san nije i ostvario. Svoju prvu kolekciju odneo je u Beograd, a odande su mu se otvorila vrata prema Sloveniji, gde je proveo narednih 8 godina i vrlo brzo stekao ugled i prestižnu klijentelu. Jedna od prvih klijentkinja bila mu je, i ostala do današnjih dana, čuvena pevačica Elda Viler. Za nju i danas stvara ekskluzivne kolekcije.
Nakon Slovenije, put ga vodi dalje u Nemačku, u Štutgart, gde se nastanjuje sa porodicom i nastavlja rad na unikatnoj trikotaži. Početak nije lak, naročito ako se ne poznaje jezik. Ali sve se savlada uz nekoliko VHS kaseta dečijih filmova uz sinčića i štrikeraj! Važno je uvek ići pravim putem. Ubrzo dolazi do velikih klijenata i do svetske slave. Tokom 80-ih godina trikotaža je bila izuzetno popularna u svetu i g. Šorđan je imao sreće da mu se talenat i sposobnost ostvare u pravo vreme. Kada je, jednom prilikom, raspisano i svetsko takmičenje u pletenju, u konkurenciji od nekoliko muškaraca i skoro 200 žena, g. Šorđan je odneo prvo mesto, isplevši ceo džemper za samo 4 i po sata, koji je odmah i prodat na dobrotvornoj aukciji.
Sa unikatne trikotaže širi svoje stvaralaštvo i na dizajn od tkanine, a zatim i na polje muške mode. Povremeno je radio i dizajn obuće i okvira za naočare. Danas u njegovoj kući u Jarkovcu, u jednom od salona, sa zidova vise fotografije svetskih zvezda, obučenih u njegove kreacije. Pored Elde Viler, tu je i Šaka Kan, za koju je radio čitavu kolekciju, zatim glumica Lajza Mineli, poznata nemačka voditeljka Eva Herman, Linda Evans i Džoan Kolins iz nekada popularne sapunice “Dinastija”, Odri Landers, poznata iz serije “Dalas”… i mnogi drugi poznati svetski pevači, glumci, političari. Svi oni poneli su modele našeg Jarkovčana. Gradonačelnik Volsburga nosio je isključivo njegova odela. Dušan Šorđan, ili kako je u svetu poznat Duschan de Sordjan, oblači od glave do pete već dugi niz godina i uglednog nemačkog optičara Imea De Riza, koji je pre nekoliko godina proglašen za najbolje obučenog muškarca u Nemačkoj. Gospodin Šorđan je čak počeo da izrađuje i kolekciju za čuvenu Grejs Keli, na žalost, vest o njenoj tragičnoj smrti osujetila je želju ovog autora da slavna dama zablista u njegovim kreacijama.
U svom domu u Štutgartu, na vrhuncu svoje karijere, g. Šorđan je dva puta mesečno priređivao privatne, kućne revije, sa nekoliko desetina zvanica – političara, ambasadora, konzula, novinara i drugih pripadnika nemačkog džet seta, i na taj način prodavao svoje kolekcije.
Pre nekoliko godina vratio se u rodni Jarkovac. U miru velike prizemne banatske kuće, koju je potpuno uredio prema svojim potrebama, u jednom sobičku, gospodin Šorđan i dalje stvara nove kreacije. Klijenti su ostali stalni, sada im već šije modele bez probe. Njegove stalne mušterije već znaju da je najbolji rezultat ostvaren kad samo poruče odelo, i ostave majstoru da sam realizuje svoju ideju. Njegovo stvaralaštvo je ravno dečjoj igri, slobodno kombinovanje detalja, koje iznenađuje neočekivanošću. Dok sedimo u velikom salonu, sa oboda starog kamina, iz ugla, posmatraju nas svilene ženske cipele, koje kao da su zakoračile ka tavanici koju je načinio od tkanine za venčanice. Opisujući ovaj prizor samo rečima, moglo bi delovati šašavo, ali zapravo, posmatrač može biti samo fasciniran, pomalo nestvarnim prizorom.
 Kaže da slabo radi za klijente sa ovih prostora. Kod njega je na ceni dobro i lepo vaspitanje, i to mu je izuzetno važno kod ljudi sa kojima posluje. Njegovi stalni klijenti su u isto vreme i njegovi veliki prijatelji. Šorđan ne odvaja ljubav prema poslu od ljubavi prema dobrim ljudima. Ipak, voli red, tačnost, zadatu reč i uostalom, osnovna pravila pristojnog ponašanja generalno. Jedno vreme je u rodnom Jarkovcu držao školu manekenstva i bontona za decu iz kraja, što kaže da je izuzetno voleo. Ali, zaslugom sujetnih lokalnih autoriteta, zamereno mu je da “kvari decu”, pa se povukao iz ovih aktivnosti, ne želeći da stvara neprilike. Velikodušnost slabo ko ume da prepozna. Da Šorđan ima i srca i duše za ove prostore, pokazuje i gest kojim je poklonio nekoliko svojih kreacija zrenjaninskom pozorištu “Toša Jovanović”, ne tražeći i ne dobivši ništa za uzvrat.
Ipak, i dalje insistira na tome da je lepo vaspitanje nešto što je osnov za zdravog čoveka, za zdravu porodicu i za zdravo društvo. I sam kaže: “Budi čovek, pa nije važno ko si! Problem kod nas je što te ljudi žele ili iz koristoljublja, ili te ne razumeju, ili te se plaše…”
Ono što fascinira svakog ko upozna gospodina Šorđana jeste jednostavnost u komunikaciji i ljubav prema bližnjima koje se očituju u svemu što radi. Bilo da je to kreiranje odeće, ili uređenje životnog prostora, bašte, kućica-dvoraca koje pravi za svoje unuke. Uz fotografije koje su obeležile njegovu karijeru, uvek je tu prisutna porodica. Uvek se nađu razlozi za velika porodična okupljanja, za prijatelje, odakle god da dolaze. Njegova kuća nikada nije prazna, uvek se nađe vremena za druženje sa bliskim ljudima. Kaže, ne voli formalnost, kod njega se stvari dešavaju spontano, ležerno, insistira na tome da svako treba da se oseti prijatno u njegovom domu. Svaki dan mu je drugačiji, voli iznenađenja. Kroz smeh objašnjava – čitav život njegov i sve što ga okružuje, nikada nije bilo “normalno”, u klasičnom smislu.
 |
