Mada je u Vojvodini suncokretom zasejano tek 165.000 hektara i rod se procenjuje na 440.000 tona, što nikada nije bilo dovoljno ovdašnjim uljarama, akontna cena suncokretu je, zavisno od fabrike, iznosila od 13 do 15 dinara za kilogram, dok će konačnu, naravno, odrediti tržište. Međutim, na Produktnoj berzi prošle godine, prve tone suncokreta su prodate za 24.000 dinara, ove sezone plaćane su tek 15.500, pa je izvesno da će ili doplata biti minimalna ili je neće ni biti!

Suncokret je krunska biljka naših polja i jedino na ovom usevu su naši prinosi viši od prinosa u Evropskoj uniji; imamo pogodnu klimu, biljci previše ne smeta dug vreo, a beskišan period, seljaci znaju uzgoj. Ipak, najvažnije su odlične sorte iz novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, kojima je proletos samo u Ukrajini zasejano milion hektara, od ukupno četiri zasejana u zemlji, gde se nadmeće preko 100 inostranih semenskih kompanija!
Kako Uniji uvek nedostaje sirovo ulje, naša zemlje je lako i profitno izvozila viškove - iznad 110.000 tona sirovog ulja za domaći teren, za koje je potrebno oko 250.000 tona sunkcokreta. Još u vreme socijalizma, ambiciozniji su uočavali da je dalja prerada u uljarama preskupa, carinska zaštita jestivog ulja (25 odsto) i prerađevina - majoneza, kečapa, mrsa, margarina... – previsoka, a da su upravo u ovom segmentu najviši profiti. Netržišna prerađivačka industrija, velik zagađivač voda, zadovoljavala se zaštićenom prodajom na domaćem tržištu i izvozom sirovog ulja. Stoga je u nas cena jestivog ulja uvek bila viša nego u Zapadnoj Evropi, a seljacima je suncokret plaćan manje nego unijskim farmerima. I potrošači i seljaci su bili nezadovoljni, a država je uživala da administrativno ispoljava paternalizam prema najširim slojevima - glasačima...
Na svetskim berzama bilo je jeftinijeg, ali manje kvalitetnog ulja, iz Moldavije, Rumunije, Ukrajine, ređe iz Bugarske i Mađarske. Pre dve i po godine je započeo nagli uzlet, potom kolaps cena svih ratarskih useva, te je cena sirovog ulja umesto dugogodišnje oscilacije od oko 25 odsto spram prosečnih 500 evra za tonu, skočila i na 1.200 evra, da bi trenutno kotirala oko 535. Slične turbulencije imala je i nafta, čije je udeo u ceni svakog poljoprivrednog useva bitan. Proizvođači takozvanih ”inputa” su iskoristili agrarnu konjukturu, povisili cene proizvoda - zaštitinih sredstava, goriva, đubriva... -  i zadržali je i nakon kolapsa.
Kako su posle godine rekordnih cena, mnoge kompanije i zemlje uložile u agrar, ponuda svih ratarskih useva, sem soje, je velika, a još više opterećuju zalihe iz prošle, takođe rodne godine. Rast, pa kolaps cena ratarskih useva i nafte je strahovito uzdrmalo tržište, potom se nadovezala i nezaobilazna svetska kriza. Cene su srozane do nivoa da seljak ne može vratiti ni 70 odsto uloženog...
”Victoria oil” je pokušala da očuva uzgoj uljnog bilja i uljarstvo u Vojvodini i Srbiji, lansiravši novu robnu marku ”Iskon”, koja se u marketima prodaje za 85 dinara, 40 odsto niže nego cene ostalih marki. Mada se, za ovdašnje prilike, neobično niska cene komentariše kao promotivna, Nikola Vujačić, direktor najveće srpske agrarne kompanije, objašnjava da su najmodernija tehnologija i kvalitetna sirovina, omogućili da se proizvodna cena snizi na 71 dinar, prodaje po 80, dok se na internu crnu listu stavljaju distributeri koji prodaju za više od 85 dinara za litar.
- Potez smatram revolucionarnim u prerađivačkoj industriji, jer imamo evropsku konkurentnost prerade. Do sada naše uljare nisu izvozile jestivo ulje ni uz pomoć državne subvencije od 10 odsto, a mi planiramo da na okolna i tržiše EU plasiramo bar polovinu ovogodišnje proizvodnje - pojašnjava sagovornik ”Vojvođanskog ma­gazina”, ukazujući na ekonomiju obima novosadske kompanije.
”Victoria oil” će otku­piti oko 250.000 tona iz ovogodišnje kampanje, koliko nikada niko u Srbiji nije kupio. Otkupiće i bar 200.000 tona soje i 50.000 uljane repice.  Očigledno, tržište Srbije, pa i okolna, neće biti dovoljna...
Direktori uljara su saglasni da je cena suncokretu seljaku preniska i pokušavaju nešto višom cenom očuvati proizvođača kao partnera i narednih godina, decenija. Vujačić uočava i da je setva, usled preskupih inputa, bila i do 35 odsto skuplja nego pre dve sezone, ali i opominje da se u Ukrajini očekuje 7,2 miliona tona, u Bugarskoj 1,35... Jeste da je Unija u manjku sirovog ulja, ali okolni vanunijski viškovi su znatni, svetska kriza ne jenjava, potrošnja je umanjena...
Eurostat, evropska statistička agencija, je početkom avgusta obelodanio da je, posle Litvanije, najviši rast cene hrane unazad četiri godine bio baš u Srbiji, ulja čak 39,7 odsto, pri čemu je zejtin u Francuskoj 23, u Nemačkoj čak 34 odsto jeftiniji nego što je bio u našim marketima i nije nadmašivao evro. Međutim, naš sagovornik izbegava da precizira na kojoj ceni suncokreta se zasniva proizvodna cena ulja od 71 dinar za litar, pa mnogi sumnjaju da će ovakva poslovna politika biti dugoročno održiva. Ipak, da prostora za sniženje ima, pokazuje ponašanje konkurenata - svi su sa 125 - 135 dinara, cenu spustili na 80 do 89 dinara. Ostaje da se vidi da li je reč o borbi za tržišni udeo ili trajna orijentacija za nisku, evropski kurentnu, cenu ulja.
- Svakako je bilo komotnog ponašanja uljara, zaštićenih visokim carinama, ali uljarska branša ima sve uslove da bude brend srpskog agrara. I Danci su najveći izvoznici svinjskog mesa u Evropskoj uniji, pa, ipak, je svinjetina najskuplja upravo u Kopenhagenu. Poštuju svoje, i visokom prodajnom cenom samo potpomažu brendiranje – kaže Goran Živkov, stručnjak FAO za poljoprivredu, naglašavajući da je posebno sporan odnos ”Victoria oil group” i države.
Bivši ministar ukazuje da država na više načina dovodi našu najveću kompaniju u povlašćenu poziciju.
- Prošle godine je svih 50.000 tona đubriva koje je država regresirala sa 10.000 dinara po toni došlo iz fabrike ”Fertil”, u vlasništvu ”Victoria oil”, dok ove sezone od 100.000 tona regresiranog đubriva, 70 odsto dolazi iz ove firme. Štaviše, lane je cena đubriva stabilizovana baš na ceni umanjenoj za regres, pa državnih 10.000 nije bila ni pomoć seljaku, već čist ćar prodavcu – dodaje Živkov.
Drugi zaobilazni vid državnih subvencija novosadskoj kompaniji, Živkov vidi u činjenici da gro onoga što se uvozi i podleže laboratorijskom pregledu, carina usmerava u, inače izuzetno opremljenu, laboratoriju naše vodeće firme, praveći posao novosadskoj kompaniji.
Kao najveću državnu podršku, eksministar smatra uredbu o zabrani uvoza genetski modifikovane (GM) soje, time i sojine sačme, mada Evropska unija uvozi oko 40 miliona tona modifikovane sačme.
Uznemirenja na tržištu ulja valja razumeti i izanalizirati tako da profitiraju svi učesnici u lancu. Svakako da seljak koji ulaže u osetljivu proizvodnju suncokreta, pri čemu se na istoj parceli ovaj usev može gajiti tek svake šeste, sedme godine, očekuje i dobit primeren riziku,  uloženom trudu i novcu. Prerađivač mora da teži profitabilnosti upravo u segmentu prerade i asortimanu palete proizvoda, dok je na državi da finim podešavanjem favorizuje i, u dopuštenim granicama, štiti proizvodnju u kojoj smo uspešni upravo zahvaljujući znanju usađenom u uzgoju dobrih sorti, tehnologiji gajenja i delom tehnologiji prerade.
Šta nedostaje da bi ceo lanac dobro funkcionisao?
Možda ponajviše vlasnika prerađivačkih kapaciteta koji razumeju problematiku i imaju viziju razvoja i nastupa na tržištu. Ukoliko Vojvodina ne sačuva uljarsku branšu kao brend, biće izvesno da su prerađivački kapaciteti privatizacijom došli u pogrešne ruke. To saznanje, međutim, neće ama baš ništa koristiti građanima Srbije; naprotiv, može samo biti štete od izgubljenih radnih mesta u prerađivačkoj industriji i propuštenoj šansi poljoprivrede da se profitira na usevu u kome je bila bolja i od vodećih zemalja Evropske unije...