Postoji jedna nauka od davnina poznata. Recimo, od kako je sveta i veka. Ta nauka se prosto naziva ”Kako prevariti kupca na pijaci”. Oduvek je postojalo previranje kako od kupca napraviti ovcu. Nadmudriti ga. E, to je uspeh i pravo zadovoljstvo. I tako, dok se preračunavamo kako smo bolje i jeftinije prošli na pijaci nego u prodavnici, ni ne slutimo da kući nosimo minimum nekoliko stotina grama manje, nego što smo pošteno platili.

Zamislimo ovako. Kvantaška pijaca u bilo kom gradu. Snabdevanje građana na veliko. Vreme kada se pravi zimnica. Krećemo u nabavku potrebnog voća i povrća. Bolje je kupovati na džak ili gajbe, više se isplati. Ni ne razmišljamo o tome da će nas prodavac sasvim sigurno na neki način prevariti. Kupujemo, recimo, paprike. Prodavac nam iz kamiona iznosi poveći džak i kaže ”ovaj je od 10 kila”. Džak zaista deluje napunjen lepim, velikim i jarko crvenim paprikama. Oduševljeno plaćamo cenu za 10kg i odlazimo kući, neznajući da smo naseli na tzv. džak-varalicu koji ima u sebi oko 7-8 kg, ali je ”sigurno od 10”. Spremamo te paprike za npr. ajvar, kada shvatimo da smo u sredini džaka (što se na prvi pogled ne vidi) dobili po koju papriku čudnog izgleda, 2-3 smežurane i 7 komada omanjih-nezrelih. Pomalo iznervirani, sve to lepo bacimo. I tako, dok smo izgubili oko 2 kg bačenih, a plaćenih paprika, jedno 2-3 kg ”ućarenih” od strane prodavca, dobijamo 5 kg po ceni, čak i većoj od one u prodavnicama. Da li ste se nekada osećali kao prevarena ovca? Verovatno, barem jedanput …
Mnogi često kupuju na kvantašu kod istih prodavaca. Vremenom se sprijatelje i tako su sigurni da su pronašli ”osobu od poverenja”. Dobro, možda neće njih prevariti, ali sigurno će im bar jednom reći ”nemoj ovo danas da kupiš od mene, nije baš najbolje”. To će ”uvaliti” nekom drugom. Tako, dok se to sa prevarama vrti u krug, poznata nauka se širi i napreduje. Načini da se kupac prevari su raznorazni. Stare dobre ”cake”, kao kad prodavac nogom stane na kraj velike vage i time ”doda” na težini voća ili povrća su vrlo česte, a potpuno neprimetne. Sad se postavlja pitanje. Zašto se narod, iako pouzdano zna da neće baš uvek dobiti ono što je platio, opet iznova ”lepi” na džakove? Večita igra mačke i miša u kojoj miš retko utekne. Često se desi da prosečan kupac ni ne obrati pažnju koliko kilograma teži onih 6 povećih jabuka koje je malopre stavio u plastičnu kesu. A prodavac, u tom slučaju, sav bitan, kako bi ispao ”korektan” pokaže kupcu onu izbledelu, prstom pri(e)krivenu brojku na kantaru, da se i sam uveri. Krajičkom oka, nezainteresovano preleti pogledom uveren da je to sigurno 2,4 kg kako je prodavac i rekao, kupac se hvata za novčanik i plaća određenu cenu. Možda je bolje kupovati kod prodavaca koji imaju one elektronske, modernije vage, jer to što kupac stavi vaga sama izmeri, i to ti je.
Ono na šta valja obratiti pažnju ako se kupuje gotov proizvod kod preprodavca jeste rok trajanja. Vrlo često se desi da prodavac uhvati i spakuje baš tu teglu krastavaca kojoj je vek davno dotrajao. Uglavnom su ti tzv. preprodavci – najgori. Njih od malena uče kako koga da prevare. Jedan izuzetno popularan način varanja jeste tzv. bušenje tegova. To je nekakva podnauka u kojoj se teg probuši tako da npr. onaj od 1kg teži svega 500g. I tako, dok mislimo da naših 5kg paradajza na jednoj strani kantara zaista toliko teži, na drugoj strani stoji teg od ”5kg” koji tako probušen nema više od 3. Načina prevare, kao što je već pomenuto, ima mali milion. Ovo su samo neki od najčešće korišćenih na Kvantašu. Glavna poenta, odnosno dobitak jeste da se zaradi na tim prevarama. Može se porediti sa nekakvim takmičenjem između prodavaca. Ko u toku dana ”zavrne” više kupaca – odnosi pobedu.
Verovali ili ne, posle cele ove priče, na Kvantašu ima i onih tzv. ”poštenjaka”. To su uglavnom prodavci koji korektno rade svoj posao, stacionirani su na svojim tezgama i štandovima, imaju svoje firme, plaćaju porez i drže se pravila. Jeste da su u manjini, pored onih koji npr. prodaju van kruga kvantaške pijace (jer se unutar, za kamion, plaća pijačno mesto), ali su tu da rade svoj posao. Nije im u interesu da se upuštaju u razne probleme sa inspekcijom. Tu su svakodnevno i kad-tad ih neko može uhvatiti, za razliku od već pomenutih krajputaša koji u slučaju opasnosti – jednostavno pobegnu.
Možda ste se do sada već zapitali - šta uraditi u slučaju da smo prevareni na ovakave načine. Odgovor je – prijaviti ih. A pre toga, najbolje je kod kuće proveriti kilažu, pogotovo kada je reč o većim količinama. Često ljude, slobodno rečeno, mrzi ili ih je sramota da se vrate na pijacu. Nisu sigurni šta da urade, da li će svoj novac dobiti natrag, ili samo nekoliko bezpotrebnih reči. Takve slučajeve treba prijaviti tržišnoj inspekciji, jer prekršajne kazne za neispravne vage iznose 45.000 dinara. Stoga, ne treba se ustručavati, već preduzeti ovakav korak, jer u suprotnom - svi dobijaju, osim kupca.n