tara Pazova je oduvek živela životom gazdačkog sina u trećoj generaciji. Mislim, znate ono,  živim lepo, al’ što da se hvalim kad svi i onako znaju čiji sam. Baš tako. U Pazovi, onoj Staroj, nikada se ništa nije tuklo na velika zvona. A uvek se živelo lepo. Eto, recimo, kažite mi neku anegdotu koju znate o Pazovčanima? A nešto mnogo zanimljivo? Uopšte, kažite mi sve što znate o tome kakvi su i koliki su? Hm ...!

Pošteno govoreći, i ne znate baš puno toga. A Pazovčanima zbog toga baš ništa ne fali. Naprotiv. Ovde će sada baš da legne sledeći podatak: posle opštine Domžale, u Sloveniji, opština Stara Pazova bila je najuspešnija u razvoju male privrede u celoj bivšoj SFRJ. Sa sve Vardarom i Triglavom. Uz sve te biznismene (a u vreme kada se kod nas o „biznisu“ govorilo u pola glasa, za svaki slučaj), Pazova ima i zemlju. I to kakvu. Prolaziš kroz njivu i otpadne ti dugme sa kaputa. Prođeš tuda za nedelju dana, a ono na mestu gde je palo dugme nikao kukuruz. I onda – poslastica za kraj. Od centra Stare Pazove, do beogradskog Konja, imate tačno 32 kilometra! Do Novog Sada malo više. Celih 40. Od aerodroma „Nikola Tesla“ Stara Pazova je daleko 15 minuta. Na Dunav izlazi sa sve 24 kilometra priobalja. Jel dosta ...? I šta sad ona tu ima nešto da se hvali?
U prilog ovoj superiornoj ležernosti ide i činjenica ko­ju ne možete, a da ne primetite već na ulasku u zgradu Opštine. Nai­me, naše novinarsko is­ku­stvo nam kazuje da se u ustanove ovog tipa obično ulazi kao na koncert Stonsa bez kupljenih karti. Dakle, bar dva namrgođena tipa sačekuju vas na ulazu, dok se vi nemušto pravdate kao učenik kojem je mlađi brat iscepao svesku, pa nije uradio domaći. I onda ... Uđete u zgradu opštine Stara Pazova. Svako gleda svoj posao i čeka da mu se eventualno vi prvi obratite. Neće ljudi da vam smetaju. U opštinu se ne dolazi zato što ne znate šta  ćete sa sobom od dugog vremena, već zato što vam nešto važno treba. I što bi vam onda neko smetao? Pomoći će vam ako to zatražite, puštajući vas da slobodno šetate opšinskim zdanjem.  Deviza: svi igramo u istom timu, pa zašto bi onda vikali jedni na druge?
Domaćin ove priče sve pohvale prihvata ležerno. Kao u onoj priči o lali, koji jede, i jede, a onda zastane ... Na pitanje šta to radi, odgovara: Čekam da mi „secuje“, pa da nastavim dalje. U Staroj Pazovi je davno secovalo. Došli su Srbi, pa pre 250 godina Slovaci, pa Nemci, pa kolonisti ... I onda se sleglo. A kad se tako radi, malo šta može da vas poremeti. Predsednik opštine Stara Pazova to zna, i zato – žuri polako. A postiže.
- Ove godine smo doneli novi prostorni plan, koji nam je omogućio da dobijemo još 1000 hektara površine u industrijskoj zoni. Kada se sve sklopi, imaćemo 1.700 komunalno opremljenih hektara. Moći ćemo, znači, da prihvatimo svakog ko odluči da investira u našoj opštini. A takvih je mnogo. Ovde su: Nestle, Volvo, Man, DHL i mnogi drugi - kaže nam Goran Jović, predsednik Opštine Stara Pazova.  - Ipak, najslađe tek dolazi. Medijski je već prilično ispraćeno da će naš grad biti domaćin Nacionalne kuće fudbala. To je zajednički projekat: Fudbalskog saveza Srbije, Ministarstva omladine i sporta, Opštine Stara Pazova, Svetske fudbalske federacije FIFA i Evropske fudbalske federacije UEFA. Jedan Mišel Platini, već sada jako dobro zna gde je Stara Pazova - smeši se Jović.
Ima i zašto. Već početkom 2011. godine, na sadašnjoj ledini, na potezu od grada prema auto-putu, biće kompleks sa četiri terena sa prirodnom travom, dva sa veštačkom, bazen, dva teniska terena, fitnes centar, hotel, sportska hala... Pola Srbije će vikendom žuriti u Pazovu. I to nije sve.
- Možda još veća turistička atrakcija biće Logistički centar, koji će na jednom mestu okupiti sve svetske brendove, marke najpoznatijih modnih dizajnera i sve to po najpovoljnijim cenama na tržištu - priča nam predsednik Opštine, naglašavajući njemu najvažniji podatak: u prvoj fazi Logistički centar će zaposliti 1.500 ljudi, a u drugoj fazi još toliko. To praktično znači da u najskorije vreme u Staroj Pazovi neće biti zaposlen samo onaj ko zapravo i ne želi da radi. Ponuda je na stolu.
Naravno, za dvadesetak hiljada žitelja Stare Pazove važno je još mnogo toga što im svakodnevni život znači. Mi smo prisustvovali činu svečanog otvaranja škole „Simeon Aranicki“ u naselju „Mala Bosna“. Pazite sada ovo! Škola ima: specijalizovane kabinete, sopstvenu ambulantu, galerijski prostor, svlačionice sa tuš kabinama, modernu fiskulturnu salu i još što-šta na 3.000 kvadratnih metara. Mislim ... ko tu ne bude dobar đak, neće nigde. I uopšte, neko će sada reći: lako je njima kada imaju, vrlo moguće, najbolji geografski položaj u Vojvodini. Nalaze se pored auto-puta, železničke pruge (upravo je rekonstruisan pravac Batajnica-Golubinci), Dunava i aerodroma. Pazovčani kada putuju, mogu to da učine: kolima ili autobusom, vozom, brodom ili avionom! Ako ikada u Srbiji uvedu stanicu za komercijalne kosmičke letove, stanica za svemirske brodove biće garant u Pazovi.
Mislim, izgleda lako! Ali, do pre samo godinu dana opština Stara Pazova nije imala ni svoj veb-sajt. Ni Turističku organizaciju. Ni ... Možeš ti imati savršen auto, ali dok ne staviš ključ i dok ga ne kresneš ... džaba! Al zato kad ga upališ, on vozi ... Do kraja godine žitelji Stare Pazove dobiće Centar za dijalizu, sa 15 aparata. Otvoren je već Centar za prevenciju bolesti u kojem građani mogu besplatno da provere zdravlje u svim onim rizičnim segmentima koji nam utiču na kvalitet i dužinu života. U toku je izgradnja kanalizacione mreže, koja je do sada bila glavni izvor nezadovoljstva meštana. Puštena je u rad nova javna rasveta. Centar grada sija ko jelka i u sred leta.
Sve u svemu, rešava se jedan po jedan problem. Doduše, Go­rana Jovića muči i jedan kojeg većina Pazovčana nema. Gde naći dobar gramofon? U svetu se vinil vraća na velika vrata. Za gramofonskom pločom kukaju svi. Izdavači zato, što je za razliku od CD-a, plo­ču nemoguće falsifikovati i umnožiti. Ljubitelji mu­zike se kunu da kvalitet plo­če i specijalni ugođaj kojeg ona pro­­­izvodi, ne može da zameni, ali, baš ništa. Ta vest, među­tim, ni­je stigla do Sr­bije. Ovde je gramofon ređi od trinaeste plate u propaloj firmi. Naravno da sve to muči čoveka koji je, i posle toga što se sit napoklanjao, ostao u kući sa 1.000 gramofonskih ploča i 4.000 CD-ova, pride. Upravo, pre nego što je pre godinu dana počeo da vodi opštinu, Pazovčani su Jovića i znali kao strasnog poklonika muzike, izdavača, direktora Centra za kulturu i osnivača Pazovačkog  kulturnog leta. I danas, dok sedite u njegovom kabinetu, svira muzika. Kaže domaćin, da se  tako em opuštaju gosti, em se on seća „onih“ dana.