Bivalo je da je Begej određivao sudbinu grada i njegovih mostova, ali je ponekad i grad određivao sudbinu reke i njenih mostova. U svakom slučaju, grad na Begeju neraskidivo je vezan za svoju reku i mostove (kojih ima čak deset). Ponekad, tim gore - po reku i mostove.
Zrenjaninci (ili barem njihova politička i graditeljska elita) nisu, izgleda, delili Andrićevo divljenje prema mostovima i njihovoj funkciji, i umesto da im se dive, oni su se opredelili da ih grade, gaze, ruše i opet grade. Istina, i ljubavi je bilo, ali kako u dramama obično biva - kasno. Grad i danas peva i nadaleko pronosi pesmu o svojoj ćupriji, ali - ćuprije više nema.

To je zapravo most sagrađen 1904. godine u radionici Gustava Ajfela, kada su eto, Zrenjaninci imali nešto zajedničko sa Parizom. Gotovo 70 godina neadekvatnog održavanja i udara brodova, skupa sa političkom odlukom da se sagradi ”bolji i stariji”, dovelo je do toga da je most razmontiran i prodat na licitaciji kao staro gvožđe (!). Ostala je samo pesma o zrenjaninskoj ćupriji, uzanoj kao kutija, kojom ne može da prođe lola i njegova četiri riđana …
- Taj Veliki most je konstruktivno bio baziran na lučnim rešetkastim nosačima na koje je bila obešena ploča kolovoza. Gornju i donju zonu lučnih nosača činili su moćni čelični profili. Most je počivao na ozidanim stubovima obloženim kamenim tesanicima koji su bili postavljeni sa obe strane Begeja. Srednji deo mosta, kao i kod Malog, mogao je da se podiže do 1,5 metara. Podizani su okretanjem četiri zupčanika, uz pomoć poluga.
Svojom opštom koncepcijom i konstruktivnim rešenjem, koje se oslanja na čelik i vitke elemente, pripadao je secesijskom korpusu. Na području Vojvodine je bez sumnje bio najreprezentativniji i u likovnom pogledu najinventivniji – kaže Vesna Karavida, istoričar umetnosti iz gradskog Zavoda za očuvanje spomenika.
Prema rečima građevinskog inže­njera Tomislava Gregovića, most je prodat na licitaciji za staro gvožđe, jer niko od stručnih i naučnih autoriteta nije mogao da garantuje za njegovu bezbednost. Most je tada kupilo Brodogradilište ”Begej”, demontiralo i iseklo. Ostala su samo četiri livena šiljka sa stubova, koji su danas jedini autentični delovi i nalaze se na parkingu ovog Brodogradilišta. Od dela para za staro gvožđe opština je kupila jedan od prvih ”mercedesa”. Na njegovom mestu podignut je 1969. novi pešački most, koji stoji i danas.
Njegov vršnjak, sada stariji od 100 godina, takozvani ”Mali most”,  spaja centar grada sa delom koji se zove ”Mala Amerika” na potezu preko gradskog jezera, sa zgradom suda i reformatorskom crkvom na drugoj obali. Još je u funkciji, i kada je već (regulacijom toka Begeja) ostao bez reke, za dlaku je izbegao da ostane i bez vode, jer se na manje od 100 metara nalazi prevlaka između gradskih jezera (nastalih izmuljavanjem starog korita Begeja), koja je u poslednjem naletu ideja gradskih arhitektonskih vlasti asfaltirana i tako pruža alternativni pravac iz Male Amerike prema centru, pa sada možete u centar preko mosta ili preko prevlake, kako vam već više odgovara.
Viseći pešački most nije bio te sreće. Regulacijom Begejske petlje i stvaranjem tri gradska jezera, on se, 1985. godine, našao nasukan na suvom, u prostoru između dva jezera. Ovaj most je, inače, izgrađen 1962. godine i predstavlja jedinstven objekat ove vrste od čelika i betona. Noseća površina mosta visi na dva stuba - jedan je u vidu obeliska, a drugi u obliku slova ”A”. Visoki su 23 i 16 metara. Noseća sajla sastavljena je od 102 čelične žice. Bilo je različitih ideja kako da se on revitalizuje i uklopi u svakodnevicu Zrenjanina, od onih da bude konzerviran i postane okosnica malog tržnog centra ili mesto za okupljanje mladih, do toga da se premesti negde gde bi bio koristan.
Mnoge ideje su bile u opticaju, od amaterskih do stručnih radova, ali za njegovu revitalizaciju nema para, a njegovo propadanje dovodi do toga da postaje opasan po korisnike. I njemu najverovatnije sledi demontiranje.
Jedna od poslednjih ideja koja se čula iz tabora zrenjaninske vlasti, jeste da se ”revitalizuje” Ajfelov most, tako što će se na postojeću konstrukciju pešačkog mosta nakalemiti replika ograde starog mosta. Pošto postoji dokumentacija za njegovu izradu, tehnički bi to bilo izvodljivo. Mnogim Zrenjanincima se ova ideja dopala i voleli bi da njihov grad opet dobije svoju ”ćupriju”, ali stručnjaci su skeptični, jer to nije tako jednostavno:
- Rekonstrukcije su u svetu uobičajena stvar, ali jedno arhitektonsko delo se uvek posmatra u okviru okruženja. Bojim se da se to ovde zaboravilo.  Ne samo most, nego i ambijent oko njega više nije nalik onom za koji su građani sentimentalno vezani. Sa mosta se sada silazi na krov Palate Dunđerski, a sa preke strane je nova zgrada Vojvođanske banke koja je uzdignuta na visoki plato. Ne znam zašto se ovde sve radi neracionalno, bez pravih analiza. Počinje se velikim emocijama, a završava kičem. No, mi uistinu ne znamo na koji se način planira rekonstrukcija, da li se planira vraćanje mosta na sadašnjoj visini ili se možda razmišljalo o celokupnoj rekonstrukciji objekta. Ovo drugo bi možda i moglo da ima smisla – kaže Vesna Karavida.
Uzevši u obzir da para nema ni za redovno održavanje postojećih mostova i većina ostalih zrenjaninskih mostova spada u kategorije ”loše” ili u boljem slučaju ”nepovoljno”. Postojeći pešački most je samo delimično saniran. Takozvani Žuti most u Zmaj Jovinoj ulici već nekoliko godina vapi za saniranjem, a njegovo stanje iz kategorije ”loše”, sve više naginje ka ”kritično”… Dobro su ocenjeni samo Mužljanski most i Mali most. Ovaj poslednji zahvaljujući rekonstrukciji koja je okončana u vreme bombardovanja.
Vreme o kojem je pisao Andrić, kada su se mostovi gradili od kamena i ”za večnost” izgleda da je nepovratno prošlo, a savremeni mostovi od čelika i betona, grade se brže, ali su zato i podložniji zubu vremena. Onda nije ni čudno, što je naš akademik Nikola Hajdin, čiji su mostovi uspevali da ponesu epitet ”prvi takve vrste u svetu”, zaključio da mostove danas ”treba sanirati i održavati kao i kućne aparate”.
I voleti. I opevati. Kad ne ostane ni kamen na kamenu, pesma nekad produži trajanje.