| Sledbenik profesora Baltazara |
 |
 |
 |
| Napisao M. Grba, Foto: D. Savić |
|
Animaciju na ovim prostorima ustoličio je somborski sineasta, Ernest Bošnjak, koji je još početkom prošlog veka animaciju upotrebio - u reklami za cipele. Krug se, čini se, zatvorio: animacija je danas odenula ruho efikasne i isplative primenjivosti, te je najzastupljenija upravo u reklamama. Skoro da se može reći da živimo u doba primenjene animacije.  Uprkos tome, Novosađanin Aleksandar Rot, još uvek je veran klasičnoj animaciji. Drži se, kaže u razgovoru za VM, i dalje ”svetskog pravila” koji je davno sročio doajen eksjugoslovenske animacije, Borivoje Dovniković Bordo: ”Jedini uslov da film nazovemo animiranim, jeste, da je snimljen kvadrat po kvadrat, sličicu po sličicu. Animacija dolazi od latinskog anima (duša), i animirati je, prema tome, davati dušu nečemu, oživljavati nešto, a animator je u filmu stvaralac koji oživljava crtež ili predmet. U realnom filmu, mi snimamo realan pokret, da bismo u reprodukciji dobili taj isti realan pokret. U animaciji pak, stvaramo pokret objekta, da bismo u reprodukciji dobili nestvaran, sintetski pokret…”. - Ne odbacujem ja 3D animaciju, koristim je po potrebi, kada dobijem takvu porudžbinu, i sigurno ću je još koristiti, ali i dalje sam lojalan klasičnoj, 2D animaciji. Moj profesor je govorio: ako želiš realnu priču, uzmi kameru i snimaj. 3D nema draž, nema ”stop motion” i ona imitira realnu sliku, a to, kao što reče Bordo, nije poenta animacije - navodi Rot. Talenat za crtanje primetili su još u vrtiću, kada su vaspitačice redovno odvajale njegove radove. Bio sam jedino dete koje nije moglo da nosi radove kući- priseća se naš sagovornik. Nakon srednje umetničke škole Bogdan Šuput, upisuje Akademiju umetnosti u Novom Sadu, odsek za dizajn, ali je napušta videvši reklamu za Visoku školu za animaciju, koju je u drugoj polovini prošle decenije otvorio ”Dunav film” iz Beograda. Odlukom da izuči tajne animacije, Rot je nastavio tradiciju koju je u Vojvodini započeo Ernest Bošnjak, a koja je svoje, verovatno najblistavije trenutke, imala zahvaljujući Novosađaninu Veljku Bikiću (1951-1998). - Ranije dok sam crtao, uvek sam insistirao na linijama i na pokretu, ali za animaciju sam se zagrejao tek kada sam čuo da postoji takva škola. Priznaje da je razvlačio sa izradom diplomskog rada, ali je zato veoma ponosan što se o njegovom diplomskom filmu veoma pohvalno izrazio upravo čuveni Bordo. Crtajući već gotovo deceniju sličicu po sličicu „i udahnjujući im dušu”, ovaj 33-godišnjak, priznaje da ga na početku procesa redovno hvata glavobolja od pomisli, koliki ga posao čeka kad pristupi izradi tzv. ”storyboarda”, ali da mu kreativnu snagu daje radost, koja ga očekuje na kraju svakog posla – sličice koje se pomeraju. - U idealnim uslovima, za animirani film od 5 minuta, potrebno je i do pola godine, ako ga radi jedan čovek, otkriva Rot. Iza njega su tri „duža” filma - ”Simbioza”, ”Ko se zadnji smeje” i, najnoviji, ”ID”, u kojima Rot potpisuje dizajn i animaciju, a režiju Miroslav Jović. U njegovom studiju, u Sremskoj Kamenici, zatekli smo ga u pripremama za projekat ”Bontonija”, animirani serijal o lepom ponašanju, namenjen deci do 5 godina, koji priprema zajedno sa kolegom i kumom, Aleksandrom Ilićem. - Za početak ćemo uraditi pilot epizodu koju nameravamo da ponudimo ”Evroimažu” i nadamo se da će se odlučiti da sufinansiraju serijal. Tema serijala je univerzalna, dakle i za ovdašnju decu i za onu u inostranstvu, likove i karaktere smo formirali na osnovu trenutnih trendova u crtaćima koja deca vole da gledaju- objašnjava Rot. – Prosto si prinuđen da od početka razmišljaš o tome, da li to što radiš može da prođe ”preko”, jer u protivnom...- Na nedavno završenom Međunarodnom festivalu animacije ”Animanima 09”, održanom u Čačku, u takmičarskom delu, prikazana su samo dva filma iz Srbije. Rot i Aleksandar Ilić predstavili su se kratkim promo spotom za ovogodišnji ”Cinema city”. Samo od animiranih filmova i ”čiste klasike”, priznaje, barem ovde, teško može da se živi. - Kod nas je takva situacija, da se u dilemu komercijalno ili autorsko, većina autora opredeljuje, potpuno razumljivo, za prvu opciju. Na ovdašnjim televizijama, na autorske animirane filmove gledaju tek, kao na priliku da popune termine, a od autora očekuju da se pobrine za eventualne sponzore. Šansa za domaće autore su festivali u inostranstvu i tamošnje tržište, tu mislim na Francusku, Nemačku... n
|
