Na obodu Carske bare, dvadesetak kilometa­ra od Zrenjanina, a  šezde­setak od Novog Sada i Beograda,  okruženo vodotokovima Begeja, Tise i tršćanskih ritova, nalazi se Belo Blato, selo sa 1.100 stanovnika. Slovaci, Mađari, Srbi, Bugari, Romi, Rumuni, Nemci i drugi narodi, svili su ovde svoj dom. Spojeni raznolikim jezicima, verama, kulturama i tradicijom, u jedinstvenom prirodnom okruženju, vekovima žive jedni sa drugima, ponosni na svoje zajedničko etnološko nasleđe. Tek poslednjih nekoliko godina, davnašnja misao o mogućnostima razvoja turizma postaje stvarnost...
U sklopu dugoročnog projekta ”Eko-Etno kompleksa Carska bara – Belo Blato” otvorena je za posetioce, 25. septembra,  2005. godine, etno kuća, kao preteča budućeg Etno centra. U kuću,  koja pomalo ”liči” na svakog  Beloblaćana, a kakvu nikada nije imao niko od njih, niti ko od njihovih predaka, ubrzo su stigli i prvi gosti. Sagrađena po ”liku” nekadašnje beloblaćanske kuće, koja je i slovačka, i mađarska, i srpska, i bugarska, i svih drugih naroda koji su živeli i radili u ovom mestu, ona je svedočanstvo prohujalog vremena... Namera je bila sagraditi kuću koja će biti edukativna – u prostranom dvorištu Osnovne škole ”Bratstvo jedinstvo”, uz devojčice i dečake koji uče na svom maternjem jeziku i odrastaju skupa. Zato ovaj etno kompleks uobličavaju etno kuća sa okućnicom, učionica i suvenirnica. Međunarodni istraživački centar, sagrađen 2007. godine, sastavni je deo ovog projekta koji realizuju Pokrajinski sekretarijat za zaštitu životne sredine i održivi razvoj, u saradnji sa Mesnom zajednicom Belo Blato i Fondacijom ”Carska bara” Belo Blato.
Ma kako vas krasila radoznalost, kada dođete u dvorište Etno kuće, nećete po­žuriti da zavirite u nju. Zato što, jednostavno, nećete uspeti da odolite đermu, koji će vas privući vizuelno i emotivno, ma bili Vojvođani ili ne, niti da zaobiđete dvorišnu pećku, jednu od retkih u Vojvodini u kojoj se peku najukusnije lepinje. A kad ste već tu, moraćete da virnete u kokošarnik na kojem je kućica za ptice, pa u kotarku sa svinjcima, a onda i u trap, pa u kućicu za pse.
Etno kuća je izgrađena od prirodnih materijala, u tradiconalnom stilu, sa tavanicom napravljenom od zemlje i blata, i krovom pokrivenim trskom, a sve što je stalo u tri prostorije (za dnevni boravak, spavanje i gostinsku sobu), uz gonk,  darovi su meštana i delo njihovog truda i rada – šerpe, lonci i tiganji u kojima se nekada kuvalo i peklo, kredenac, tanjiri i pribor koji su koristili, uzidana peć koja je sa jedne strane služila za pečenje hleba, a sa druge zagrevala prostoriju za spavanje, lavor u kome su se umivali, pegla na žar, kreveti sa perjanim pokrivačima i vezenim jastucima, jedna velika lutka u slovačkoj nošnji u uglu gostinskog kreveta...
Banatska kuća i muzej svih me­štana. Njeni mirisi i slike prate vas do etno nastrešnice, izgrađene između dvorišta i obližnjeg parka. Ovde svraćaju đaci koji dolaze na ekskurzije, sa svojim nastavnicima, posetioci iz zemlje i inostranstva. Najčešće uz banatsku štrudlu ili lepinju namazanu mašću i posutu paprikom, postavljene na dugačak, ručno izrađeni drveni sto, smešteni na klupe, slušaju priče o Belom Blatu i Beloblaćanima, njihovoj kulturi i običajima, prepletanju jezika, nacija, vera i tradicije… i kako postoji jedan jezik, koji se zove Beloblaćanski, a kojim govore deca, učeći ga dok se igraju žmurke. U njemu su reči srpske, mađarske, slovačke, bugarske... U njemu su reči ljubavne i zavičajne.
- Ovo je naša ”vremenska mašina”, ovde se možete vratiti u svoju prošlost, u iskonsku kolevku postanja, u kojoj je sve drugačije, ljudskije – priča Milan Nedeljkov, direktor Osnovne škole ”Bratstvo jedinstvo u Belom Blatu”. - Ovde se možete povezati sa svojim sopstvom, ovde su svi naši najmiliji, ovde počiva duša sela, vašeg i našeg. Deca rado ulaze u našu kuću nezaborava, da se oplemene, da osete vreme i prostor neomeđen stegama svih briga i strahova. Topla paorska peć, banak za poučne priče i zapećak za miran dečji san. Vezovi različiti, slovački, mađarski, bugarski, nemački, srpski i naš. Naš zajednički...
Ovde, uz bašticu, samo par koraka od nastrešnice, može se putovati u prošlost i u suvenirnici pokrivenoj trskom – mestu za predstavljanje rukotvorina meštana, autentičnih suvenira načinjenih od trske i drveta, ali i pletiva, slika, grnčarije, hekleraja i veza... pokušaja da se i na ovaj način sačuva tradicija i oskudnom prihodu doda poneki dinar.
- Panonska duša zna da prašta, nije savršena, ali joj je namera čista. Etno kuća nas podseća, ona nam govori o vremenima prošlim i uči nas kako se snaći u vremenima budućim. Ne zaboraviti mirise baštice ispred gonke (gonga), ložiti peć, ugrejati dušu i telo, sve je to moguće ovde – dodaje Nedeljkov.

Kakva će biti budućnost umnogome će zavisiti od realizacije Eko – etno kompleksa ”Carska bara – Belo Blato”, što je već jedna druga priča. U njoj su i prirodni rezervat, i vodotoci, proizvodnja zdrave hrane i proizvoda od trske, domaća radinost... Ruralni, ekološki i kulturni turizam i uključivanje Belog Blata u turističku ponudu regiona. I Etno kuća, oaza koja povezuje prošlost, sadašnjost i budućnost Belog Blata i Beloblaća.