Vlada Srbije u toku naredne godine namerava da realizuje plan racionalizacije u javnom sektoru, a sve kako bi se umanjio hronični deficit u republičkom budžetu. U prvom krugu tog opsežnog projekta se, pored državne uprave i lokalne samouprave, našao i obrazovni sistem, koji je od strane domaćih i inostranih stručnjaka definisan kao preglomazan, neefikasan, prevaziđen i, što je možda najvažnije za ovu priču, veoma skup. Zbog toga je nadležno ministarstvo, uz preporuke Svetske banke, odlučilo da optimalizaciju obrazovnog sistema sprovodi u dva koraka - racionaliozacijom mreže škola i racionalizacijom broja zaposlenih. Oba poteza su, kao što se i očekivalo, od strane sindikalaca dočekane na nož, a neka od neslaganja po ovom pitanju su se  pretočila u sporadične obustave rada. 

Ako bi se sugestije Svetske banke o minimalnom broju đaka primenile bez ostatka, u Srbiji bi jednom odlukom bilo ugašeno preko 12.000 odeljenja, ili jedna trećina od ukupnog broja. Što se Vojvodine tiče, gruba računica pokazuje da, ukoliko bi minimalan broj đaka u odeljenju bio 30, kako glasi preporuka Svetske banke, tada bi kao višak bilo precrtano blizu 3.000 odeljenja, od 10.939, koliko ih ukupno ima u Pokrajini.
Međutim, niko ozbiljno ne veruje u ove kalkulacije, jer one ipak predstavljaju samo preporuku međunarodnih, u prvom redu, ekonomskih stručnjaka. Ipak, s druge strane, našim zvaničnicima je i više nego jasno da se ovo pitanje mora rešiti u dogledno vreme. Pogotovo zbog činjenice da čak 182 odeljenja u Srbiji, kako je to objavio ministar Obradović, imaju od jednog do pet učenika. Najgore je, što analiza trendova ukazuje da bi situacija u budućnosti mogla biti još gora.
Proces racionalizacije broja školskih odeljenja već je otpočeo, iako se primenjuje „mekši” sistem u odnosu na preporuke stručnjaka Svetske banke. U zavisnosti od situacije na terenu, načelnici školskih uprava su u pojedinim opštinama primenjivali različite kriterijume, koji su niži od preporučenih 30 đaka po odeljenju. Jednostavno, neravnomerni regionalni razvoj i kompleksna etnička slika, posebno u Vojvodini, primorali su čelnike da, kombinovanje i zatvaranje odeljenja, a sve na osnovu procene i dopisa ministarstva, sprovode do 17, odnosno 15 učenika za odeljenja manjinskih zajednica. Tvrdoglavost pojedinih direktora, pojačana protestima lokalnog stanovništa, omogućili su opstanak i odeljenja s jednocifrenim brojem učenika.      
Prema podacima Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, broj dece se poslednjih godina konstantno smanjuje po stopi od oko pet odsto. Ipak, posledice „bele kuge” se najviše osećaju u manjim sredinama, u kojima je situacija takva, da se opravdano može postaviti pitanje, da li će za par godina uopšte biti dece koja bi išla u školu.        
Ilustrativan primer je škola, tačnije, područno odeljenje u selu Grabovu, koja je 1964. godine brojala 350 učenika. U školskoj 2005/06 taj broj se smanjio na 249, dok ove godine u sva četiri razreda ima tek osmoro đaka. Jasno je da je opstanak ove škole ozbiljno doveden u pitanje jer, kako sada stvari stoje, narednih godina neće biti novih đaka prvaka.  Slična situacija je i sa školama u Banoštoru, Svilošu i Lugu, koji su zbog manjka đaka takođe pretvorene u područna odeljenja sa po sedam ili osam učenika.     
Posebno je teška situacija u isturenim odeljenjima Osnovne škole „Milica Stojadinović Srpkinja” u Vrdniku. U osnovnoj školi u Maloj Remeti upisan je jedan prvak, tako da celokupnu školu danas čine dva đaka - po jedan u prvom i trećem razredu.  
Na osnovu Analize neracionalnosti sistema osnovno školskog obrazovanja, koju je početkom godine uradila subotička lokalna samouprava, utvrđeno je da samo na području tog grada, 122 odeljenja predstavlja višak. Naime, analizom je utvrđeno da u Subotici trenutno ima 4.600 učenika manje, u odnosu na školsku 1989/90 godinu, iako je broj odeljenja u istom razdoblju smanjen tek za 4,75 odsto. Tako se i došlo u situaciju da u pojedinim odeljenjima u Subotici ima 25 učenika, dok u susednoj školi nastavu pohađa osam ili čak jedan đak!
Takvom stanju nesrazmere između školskih odeljenja i broja učenika takođe je, pored nesumnjivo negativne demografske slike, doprinela i protivrečna zakonska regulativa u obrazovnom sistemu. U dosadašnjim zakonima propisan  je maksimalan broj učenika - 30, odnosno u vanrednim situacijama 34 učenika, dok ni na jednom mestu nije naveden minimalan broj đaka. Zbog toga se i došlo u situaciju da, na primer, 30 učenika može biti raspoređeno u jedno, dva ili čak tri odeljenja.
Istina, ministar Obradović je na početku tekuće školske godine, ustanovama poslao takozvano Stručno uputstvo o broju učenika u odeljenjima, na osnovu kojeg je dozvoljeno formirati odeljenja od najmanje 17 učenika - ukoliko je reč o dva odeljenja, 23 učenika - ako je tri, odnosno najmanje 25 učenika ukoliko se radi o četiri ili više odeljenja u školi. Verovalo se da će ovim potezom nužno doći do racionalizacije, i da će se direktori pridržavati ministrovog uputstva. Ipak, u većini slučajeva se to nije dogodilo. Osnovni razlog tome krije se u sistemu finansiranja. Naime, kod nas je još uvek na snazi finansiranje na bazi neophodnih sredstava, gde se najveća stavka potrošnje, plate, obezbeđuje na osnovu nastavnih sati (broja odeljenja). Zbog toga mnogi direktori nisu motivisani da se pridržavaju ministrovog uputstva, jer bi time automatski umanjili školski budžet, a morali bi i da se suoče sa uvek neprijatnim davanjem otkaza kolegama.
Prema novom Zakonu o osnovama o sistemu obrazovanja i vaspitanja, model finansiranja će se koncepcijski promeniti, tako što će se 2014. godine uvesti takozvana ekonomska cena - škola će dobijati sredstva na osnovu broja učenika. Na taj način će ušteda budžetskih sredstava zavisiti od situacije na terenu, a ne od volje ili raspoloženja direktora škola.
Kao što se moglo i naslutiti, pitanje racionalizacije odeljenjenja, kao i celokupne mreže škola, kod nas se pretvorilo u političko (nacionalno) pitanje. S obzirom da pomenuti demografski trend nije zaobišao ni sredine u kojima žive nacionalne manjine, nesrazmera između broja školskih odeljenja i broja učenika se i tu morala  neminovno pokazati. Pojedine političke partije su nameru školskih uprava da zatvore odeljenja u tim sredinama protumačile kao opasnost od ubrzane asimilacije nacionalnih manjina i kršenje ustavom zagarantovanih prava. Osim u Subotici, to se dogodilo i u Zrenjaninu, Lukinom Selu, Mihajlovu…, gde je načelnik tamošnje školske uprave, a sve na osnovu uputstva ministarstva, formirao kombinovana odeljenja na mađarskom jeziku. U osnovnoj školi u Lukinom Selu je pre ove intervencije bilo devet učenika, raspoređenih u četiri razreda, što je daleko ispod kvote od najmanje 15 učenika za manjinska odeljenja.  
Da će proces ra­ci­onalizacije ode­ljenja i mreže škola imati posledice na svakodnevni život, ne treba posebno napominjati. Zbog toga se, smatra Pokrajinski sekretar za obrazovanje Zoltan Jegeš, tom problemu mora prići pažljivo.
- Elemenata za racionalizuciju u većim gradovima svakako ima. Međutim, šta je s odeljenjima u malim sredinama, gde postoji manje od 30 učenika. Ako se škola ukine, ukinuće se i manje sredine, a ceo problem će se preliti u gradove. Osim toga, u Vojvodini postoje 24 manjine, dok se nastava održava na šest jezika. Zato se istovremeno mora voditi računa o racionalizaciji, održivom razvoju malih sredina, kao i o pravima nacionalnih manjina. Ponavljam, prosta matematika se lakše može primeniti u urbanim, nego u ruralnim sredinama, gde je ukupan broj đaka u celoj školi ponekad jednocifren - objašnjava Jegeš.
I dok se spajanje i ukidanje pojedinih školskih odeljenja odvija uz manje ili veće poteškoće, racionalizacija kompletne mreže škola biće urađena u narednom periodu. U toku su procene školskih uprava, tako da će se tek nakon njihove detaljne analize znati pravi broj prekobrojnih škola i odeljenja.
Neposredno s ovim u vezi je problem viška zaposlenih u prosveti. Procene sindikalaca kreću se od dve do čak deset hiljada „prekobrojnih”. S obzirom na to da još nisu utvrđeni nikakvi kriterijiumi, može se samo spekulisati koliko će prosvetara zaista napustiti posao.
Interesantno je da je i ova strana racionalizacije imala nekoliko faza - od umirujućih obećanja od strane ministarstva do oštrog nezadovoljstva nastavnika. Ministar Obradović je nakon objavljivanja preporuke Svetske banke poručio, verovatno s namerom da izbegne uvek sindikalno agilne prosvetare, kako niko neće ostati bez posla. Njegova prvobitna ideja se sastojala u tome da se eventualni višak zaposlenih preusmeri na obrazovanje odraslih, zbog čega se ubrzano i krenulo s izradom adekvatnog zakona. Nakon toga je ministar izašao sa ocenom da će pojedini ljudi ipak ostati bez posla, kao i da će se svim „dobrovoljcima” ponuditi otpremnine i odgovarajući socijalni program. Zaposlenima je nakon takvog razvoja događaja postalo jasno da će mnogi od njih morati da podele sudbinu kolega iz lokalne i državne administracije.
- Naravno da je racionalizacija potrebna, ali ona mora biti ciljana. Neophodno je najpre utvrditi kriterijume. Sumnjamo da će se sve uraditi na pravi način, jer je i ranije postojalo uputstvo ministarstva da se novi nastavnici primaju tek onda ako u susednim školama nema adekvatnog kadra s manjkom časova. Međutim,  svedoci smo da se i danas objavljaju oglasi i da se ljudi primaju bez ikakvog osnova - tvrdi mr Leonardo Erdelji, predsednik Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije.