ako stvari stoje, maratonska saga o statutu Vojvodine neće imati svoje finale u Skupštini Srbije, koja je u trenutku pisanja ovog teksta počela raspravu o Predlogu zakona o utvrđivanju nadležnosti (tzv. omnibus-zakon 2) kao i o samom statutu: pojedine opozicione stranke već su najavile Ustavnom sudu da će ih zasuti zahtevima za ocenu ustavnosti statuta; neki za to imaju potreban broj poslanika, druge će, bome, morati da udruže snage. Ali, kakva god da bude presuda Ustavnog suda, pitanje je da li će antistatutarce ona umiriti i preusmeriti njihovu pažnju na neka druga, doduše ne tako eksplozivna pitanja.
Pre početka rasprave ishod glasanja o statutu (potvđivanje) i pratećeg zakona nije se dovodio u pitanje: za oba akta bilo je spremno da glasa čitava vladajuća koalicija plus poslanici LDP-a, odnosno negde oko 140 poslanika. Takav skor je još lane najavljivao vojvođanski premijer – pardon, predsednik PIV - Bojan Pajtić, no verovatno tada nije ni sanjao da će morati da prođe ovoliko vremena da bi se o tim aktima izjasnio nacionalni parlament, a još manje s koliko muke će se doći do većine u Skupštini Srbije.

Predlog statuta AP Vojvodine usvojen je u Skupštini Vojvodine 14. oktobra 2008. godine, sa 89 glasova i odmah sutradan upućen je u Beograd na potvrđivanje. Rad na zakonu o utvrđivanju nadležnosti, bez kojeg bi statut ostao „mrtvo slovo na papiru”, suprotno zdravom razumu, započet je tek nakog toga, da bi se u martu ove godine, nakon višemesečnih i na momente teških konsultacija nadležnih pokrajinskih sekretarijata i republičkih ministarstava, došlo do prve radne verzije zakona. Rokovi za finalno peglanje predloga zakona, kao i u slučaju statuta, stalno su prolongirani.
Stiglo se, tako, do ovog novembra, a sama završnica je hronološki izgledala ovako. Najpre su se u Beogradu, 4. novembra sastali lider LSV, Nenad Čanak, i premijer, Mirko Cvetković. Nakon sastanka, Čanak je prosto sijao: preneo je javnosti da je premijer Cvetković pristao da u omnibusu 2 stoji da je Novi Sad glavni grad AP Vojvodine. Sledeći dan zasedala je Vlada Srbije, a na dnevnom redu konačno se našao “omnibus 2”. Pre sednice, po svedočenjima prisutnih, na svim ministrima bila je primetna nervoza, na koju  je dobrano uticala halabuka opozicije o tome, kako zvaničnici Srbije vojvođanskim separatistima, na tacni serviraju temelje buduće države. Zamenik premijera i ministar unutrašnjih poslova, Ivica Dačić, održao je uvodno slovo i jasno svima stavio do znanja da njegov SPS neće podržati ni statut ni zakon, ukoliko ne budu usvojeni amandmani te stranke na nacrt zakona o utvrđivanju nadležnosti. Naravno, svi su momentalno postali sastavni deo predloga zakona, ali o tome se u Novom Sadu saznalo tek naknadno.
U prvoj novembarskoj suboti je zasedala Skupština Vojvodine, na kojoj je trebalo da budu usvojeni pomenuti zaključci. Iz taktičkih razloga, bilo je planirano da poslanici najpre raspravljaju o izvršenju budžeta u prvih devet meseci ove godine, a da se rasprava , ako bi se stvari nazvale pravim imenom, zapravo o izmenama Predloga statuta AP Vojvodine, ostavi za kasne popodnevne, ako je moguće – i za večernje sate. Uoči sednice, mnogi su  poslanici, pa i novinari, bili vidno iznenađeni kad su saznali da je Izvršno veće tog prepodneva imalo hitnu sednicu na kojoj je usvojena dopuna zaključaka od četvrtka. Kakva sad dopuna?! Pa, socijalisti su podneli nekoliko amandmana... Tačnije – šest. Tražili su, između ostalog, da u statutu stoji da Vojvodina nije samo deo Republike Srbije, već i njen „neodvojivi deo“. Takođe, na inicijativu ove stranke, čiji je vrh baš tog dana u Novom Sadu držao sednicu Predsedništva, Novi Sad postaje glavni administrativni centar APV. Naziv člana u statutu kojim se reguliše ovo pitanje ostao je isti i glasi: „Glavni grad AP Vojvodine”.
Tek je tada svima postalo jasno da u predlog zakona, koji do tada još niko nije video, ipak nije uneta Čankova odredba da je Novi Sad glavni grad Vojvodine, već ono što je Dačić tražio. I dobio.
Posle višesatne burne rasprave i bez direktnog prenosa (koji se inače prekida u 18 časova), negde oko 21.30, za „pravno-tehničku redakciju” statuta, glasalo je 84 poslanika vladajuće koalicije, izuzev LSV-a, dok je 20 bilo protiv.
Ipak, noćnim glasanjem u vojvođanskom parlamentu (to je sada već tradicija), nije stavljena tačka na doterivanje teksta predloga statuta. U Beogradu su po prijemu teksta Predloga statuta, ustanovili da je u članu deset, u poslednjoj alineji, greškom ostalo da je Novi Sad ipak glavni grad AP Vojvodine, umesto glavni, administrativni centar. O statusu Novog Sada tih je dana, inače, trajalo  besomučno prepucavanje između LSV i SPS. Dačić je usvajanje amandmana SPS nazvao „najvećim porazom automaša nakon 20 godina”, dok je LSV istovremeno preko brojnih bilborda likovala što je Novi Sad konačno postao glavni grad. Sve u svemu, slavili su i jedni i drugi: socijalisti, jer je u samom članu izbačena odredba da je Novi Sad glavni grad; ligaši, s druge strane, jer je ostao naslov člana – sve što piše ispod toga, zapravo, preciznije definiše šta je u stvari glavni grad… A piše da je grad Novi Sad glavni (zarez), administrativni centar… Obraz ligaša tako je spasao običan – zarez.
Predlog Statuta se, dakle, ponovo našao pred Odborom za propise AP Vojvodine, koji na sednici 10. novembra, a pozivajući se na zaključak Skupštine Vojvodine od 7. novembra, uz prisustvo radikala koji su dali kvorum, ispravlja uočenu grešku dok se naslov člana ipak ne dira. Ali, Odbor na tome nije stao:  pristupa se i dodatnom pravno-tehničkom peglanju statuta.
Iz preambule statuta, a da o tome poslanici nisu glasali, niti je to, koliko je poznato, ikome u javnosti bilo sporno (ali nekome očito jeste), izbačeno je to da je „istorijsko pravo” građana Vojvodine, uz Ustav, osnov za izradu statuta. Pored toga, Odbor je „doterao” još nekoliko članova statuta. Tako je u članu 3 pojašnjeno da „teritoriju APV čine teritorijalne jedinice lokalne samouprave u njenim geografskim oblastima (Bačka, Banat i Srem), utvđene zakonom”. Opet mimo odluke poslanika Odbor je promenio i član 9. u kojem je dopisano da će izgled i upotrebu simbola Skupština Vojvodine utvrditi „u skladu sa Ustavom i Statutom”. Iz nadležnosti Vojvodine Odbor za propise izbacuje „dodelu odlikovanja” (član 27),  dok se u članu 63. kojim se uređuju prihodi Pokrajine dopisuje „u skladu sa zakonom kojim se uređuje finansiranje AP Vojvodine”. Koliko je bure izazvalo ponašanje članova Odbora, videlo se po tome ko je na kraju stavio potpis na poslednju verziju statuta pre upućivanja u Beograd. Navodno, predsednik Skupštine Vojvodine, Šandor Egereši, je odbio da potpiše mimo poslanika ispeglani akt, pa je to morao da uradi potpredsednik Martin Zloh. Verovatno ponukan glasinama „o pobuni u Banskoj većnici”, Egereši je brže bolje zvanično objasnio šta se u stvari dogodilo: bio je, kaže, fizički sprečen da potpiše dokument „zbog odlaska na ranije planirani godišnji odmor” (u novembru?).
Kako god, tekst statuta konačno je u četvrtak, 12. novembra stigao u Skupštinu Srbije. Poslanici su se odmah bacili na izučavanje teksta vodeći, kao nikad do tada, računa o tome, jesu li svi znakovi interpunkcije na svom mestu.