Neki su za, a neki protiv. Ipak, činjenica je da u Vojvodini na zdrave bubrege čeka više od 180 ljudi, a na ”novu” jetru desetak  pacijenata. Biti ili ne biti donor organa za transplataciju velika je odluka, a bez obzira na tradiciju i kulturu, donorstvo organa za neke predstavlja najplamenitiji i najhumaniji poduhvat, dok  drugi ne vole ni da razgovaraju na ovu temu.

Prema podacima Kliničkog centra Vojvodine (KCV), polako, ali sigurno, povećava se broj dobrovoljnih donora čiji su organi preko potrebni da se spasu životi obolelih. Prošlog meseca je transplatacioni tim KCV, i pored toga što nije najveći po kapacitetima u Srbiji, u jednom danu obavio čak tri presađivanja organa jedne osobe i time spasao tri života. Sve je to učinjeno zahvaljujući porodici preminule žene koja je odobrila doniranje njenih organa.
Vojvodina je do pre petnaestak godina bila prva po broju transplantacija, a danas je na neslavnom poslednjem mestu u Evropi. Postavlja se pitanje šta je uslovilo ovaj drastičan pad. Odgovor se najverovatnije nalazi u nedovoljnom informisanju ljudi i otklanjanju predrasuda o tome šta zapravo doniranje organa znači i na koji način se presađuju organi u telo obolele osobe. Kako je objasnio prof. dr Zoran Milošević, šef transplantacionog tima KCV i pomoćnik direktora za hirurgiju, postoje dve vrste donacija kod transplantacije organa. Prva je uzimanje organa od ljudi koji su, nažalost, preminuli. Kod takvih slučajeva, organi se uz adekvatno održavanje putem savremene tehnologije mogu sačuvati. Druga vrsta, kako navodi dr Milošević, predstavlja donaciju živih davalaca organa. Oni mogu donirati jedan od parnih organa (na primer, bubrezi), ili deo neparnog organa (na primer, jetra).
Dr Milošević je dodao da čin zaveštanja organa predstavlja samo gest dobre volje, podržavanje akcije transplantacije i mogućnosti da se pomogne onome kome je ta pomoć potrebna. Nakon utvrđivanja moždane smrti (stanje u kome je mozak nepovratno mrtav) i dobijanja saglasnosti najbližih za uzimanje organa za presađivanje, sledi komplikovan medicinski tok koji zahteva veoma stručan tim. Kako se navodi iz Kliničkog centra, transplantacioni timovi su vrhunski obučeni u Japanu i raspolažu najnovijom opremom za takve hirurške poduhvate.
- Odgovorno tvrdim da u svemu što je do sada urađeno nema prostora za zloupotrebu trgovine organima zato što je uključen veliki broj ljudi, struka je maksimalno prisutna u svim momentima i praktično je nemoguće izvesti bilo kakvu zloupotrebu – istakao je dr Milošević.
Zakon o transplantaciji i donaciji organa prošao je skupštinsku proceduru 31. avgusta ove godine.
Primena ovog zakona, trebalo bi da počne od januara naredne. Upravo je to jedan od preduslova da se Srbija, pa i Vojvodina kao pokrajina, uključe u „Eurotransplant organizaciju” preko koje je moguća razmena organa sa drugim zemljama Evrope.
Donorski informativni centar, koji je pokrenut u junu prošle godine, pruža odgovore na sva pitanja vezana za donaciju i transplantaciju organa, kako da građani zaveštaju organe, šta je donorska kartica i slično. Prema rečima koordinatorke ovog informativnog centra, dr Jelice Alargić, potpisivanjem donorske kartice potencijalni donori samo iskazuju pozitivan stav o ovakvom vidu lečenja. Ona je istakla da je bitno da građani svoju želju i ideju prenesu svojim prijateljima i porodici, jer je u svakom slučaju porodica ta od koje se traži saglasnost.
U Vojvodini, donorsku karticu potpisalo je preko 4.000 ljudi, među kojima su i predsednik izvršnog veća AP Vojvodine, Bojan Pajtić, gradonačelnici Novog Sada i Subotice, veliki broj zdravstvenih radnika, studenata medicine, novinara i drugih. Na evropski Dan davalaca organa, 18. oktobar, potpisala je trećina od pomenutog broja.
- Želim da pomognem kome god je to potrebno. Smatram da je za ovaj poduhvat veoma bitno imati na umu koliko je važna dobrota ljudi i koliko je velika zasluga spasiti ili produžiti nekome život u najtežim trenucima – istakla je studentkinja ekonomije koja je nedavno potpisala donorsku karticu.
Prošlog marta, transplantacioni tim KCV, predvođen dr Miloševićem, pokrenuo je projekat promocije donacije organa pod nazivom „Šansa za novi život”. Prema rečima dr Alargić, osnovni cilj ovog projekta je da se informišu građani, da se otklone nejasnoće i zablude vezane za donaciju i transplantaciju organa i samim tim podigne svest građana, na taj način da se to prihvati kao uspešan vid lečenja, a donacija kao njen sastavni deo.
- U okviru ovog projekta, aktivnosti koje smo do sada planirali jesu edukacija zdravstvenih radnika svih zdravstvenih ustanova u Vojvodini, kao i edukacija za šire građanstvo. Održali smo brojna edukativna predavanja i tribine u Novom Sadu, Subotici i Vrbasu. Time smo želeli da damo osnovne informacije o tome šta je transplantacija organa, šta je donacija, ko sve može biti donor i zašto je bitno o svemu ovome razmišljati. Pored toga, organizovali smo niz promotivnih akcija koje su podržali Crveni krst Vojvodine, moto klubovi i domovi zdravlja. Na novosadskom sajmu imali smo svoj štand gde su naši volonteri delili promotivni materijal i gde su građani na licu mesta mogli potpisati donorsku karticu  – objasnila je dr Alargić.
Ona je dodala da je pred njima ogroman zadatak, ali da je uspeh moguć jedino uz veliku podršku zajednice. Takođe smatra da mediji u ovome igraju veliku ulogu, jer predstavljaju značajne distributere informacija i najvažnije su karike u sistemu edukacije o značaju zdravlja i života. Pored toga, sve svetske religije podržavaju donaciju i transplantaciju organa i smatraju to činom ličnog izbora.
- Od kako je počela ova akcija, sve više ljudi se javlja i razmatra da li da donese pozitivnu odluku u vezi sa doniranjem. Ranije to nije bilo tako, jer većina porodica nije shvatala o čemu bi trebalo da odluči. Danas je sve više onih koji žele da pomognu drugima  – objasnila je dr Alargić.
U donorsku mrežu Vojvodine, do sada su se priključila 44 doma zdravlja i 10 bolnica. Oni predstavljaju mesta gde bi se mogli prepoznati potencionalni davaoci. Svake godine, nažalost, umre veliki broj bolesnika čiji bi organi mogli biti transplantirani. Zato je širenje ove donorske mreže veoma bitno, kako bi javnost donaciju prihvatila kao najviši odraz ljudske dobrote i čovekoljublja.
- Nikada se ne zna kome će ovakva pomoć zatrebati, jer nesreća ne bira. Jedna osoba može da spasi čak i 5 do 7 života, a ono što je bitno jeste to da kad jedna osoba spasi jedan život, to je kao da je spasila ceo svet – istakla je dr Alargić.
Bez građanske solidarnosti i odgovornosti društva nema transplantacije, a tu ne mogu pomoći ni zakon, ni stručnost lekara, ni najsavremenija tehnologija. Tajna uspeha je informisanje javnosti, jer nema većeg zadovoljstva nego kada nekome pružite šansu za novi život.