Malo jabučnjaka u Evropi se može porediti sa zasadom „Podunavlja” u Čelarevu, gde je „Delta agrar” za tri sezone zasadila šest sorti na 117 hektara. Kompleks je opremljen protivgradnom mrežom, protivmraznim, i sistemima za navodnjavanje i prihranjivanje mineralnim đubrivima.
Već u trećoj godini postignuti rod, više od 45 tona, omogućava solidnu zaradu, a u punoj zrelosti, od pete do dvadesete godine, po hektaru će rađati i 70 tona. Narednih sezona jabučnjak će „narasti” na 600 hektara, a u februaru počinje i izgradnja hladnjače vredne pet miliona evra.

Kada je šezdesetih godina voda poplavila okna Rudnika mrkog uglja, niko nije ni pretpostavio da će baš to meštanima pružiti novu šansu. Termalna voda, bogom dana priroda i geografski položaj, mogli bi da se spoje u potencijal vazdušne banje, kakvih ni u Evropi nema mnogo. Još kada se reši par problema, disaće se ovde punim plućima

Stanovnici su pravi planinci. Navikli da im se zimi život iz idile, za sat vremena pretvori u pakao, u kojem će možda i danima biti gotovo odsečeni od sveta. Najpoznatiji su po rudniku mrkog uglja. Selom stoga dominiraju jednoobrazni nizovi identičnih kuća. U ovim rudarskim kolonijama kao gastarbajteri žive rudari i njihovi potomci: Slovenci, Nemci, Hrvati... Nagradno pitanje: Gde se nalazi ovo selo? U Češkoj, Poljskoj, Austriji....? Tačan odgovor zaobilazi logiku zdravog razuma. Selo se nalazi – u srcu Vojvodine! Ko ne veruje, neka nam pokloni narednih 15 minuta života i pročita čitav tekst. Jer – Vrdnik to zaslužuje.

Značenje reči ”sudbina” može se spoznati na milion načina. Jedna od mogućnosti jeste da ste mladi, puni energije,  volite da trčite na 10.000 metara, ili na primer, da se bavite stonim tenisom.
Znači, možete vi da trenirate 25 sati dnevno, da imate volju čvrstu kao svekrvin jezik, ali džaba vam – ako niste crnac ili Kinez. Recimo – stoni tenis. Kakav je to sport u kojem čak i na evropskim prvenstvima pobeđuju Li Jiao, Ni Ksialian ili Liu Jia? Jedna je Holanđanka, druga Luksemburžanka, treća Austrijanka. A sve tri žute ko limun i govore mandarinski. Da biste uspeli u takvom sportu, ako ste baš odlučili, trebaju vam talenat, upornost i mnooogo sreće! I gle – Biljana Biba Golić je uspela! Mislimo, onako baš ”holivudski” uspela.

U pružanju zdravstvene za­štite u Srbiji nasta­ju tone medicinskog otpada, koji se zbog svoje specifičnosti, mora na poseban način tretirati. U eri „novog gripa” medicinski materijal kojim su tretirani pacijenti, potencijalno je zarazan, te predstavlja otvorenu opasnost za sve one  koji se nalaze u lancu prikupljanja i odlaganja otpada. Naročito su ugroženi slobodni strelci, samozaposleni u poslovima sa sekundarnim sirovinama.
Naravno, postoji više vrsta medicinskog otpada. U radu medicinskih ustanova, najmasovniji je takozvani infektivni otpad. Ovo đubre čine iskorištene igle, špricevi, gaze, zavoji, linije za infuziju ili trasfuziju, otpad koji se pojavljuje nakon procesa dijalize...  Jednom rečju, sve ono što se koristi u tretmanu pacijenata. Medicinskim radnicima svest o ekološki prihvatljivom odlaganju svih vrsta medicinskog otpada, jedan je od uslova za svakodnevno kvalitetno obavljanje dužnosti.