U pružanju zdravstvene za­štite u Srbiji nasta­ju tone medicinskog otpada, koji se zbog svoje specifičnosti, mora na poseban način tretirati. U eri „novog gripa” medicinski materijal kojim su tretirani pacijenti, potencijalno je zarazan, te predstavlja otvorenu opasnost za sve one  koji se nalaze u lancu prikupljanja i odlaganja otpada. Naročito su ugroženi slobodni strelci, samozaposleni u poslovima sa sekundarnim sirovinama.
Naravno, postoji više vrsta medicinskog otpada. U radu medicinskih ustanova, najmasovniji je takozvani infektivni otpad. Ovo đubre čine iskorištene igle, špricevi, gaze, zavoji, linije za infuziju ili trasfuziju, otpad koji se pojavljuje nakon procesa dijalize...  Jednom rečju, sve ono što se koristi u tretmanu pacijenata. Medicinskim radnicima svest o ekološki prihvatljivom odlaganju svih vrsta medicinskog otpada, jedan je od uslova za svakodnevno kvalitetno obavljanje dužnosti.

Infektivni medicinski otpad sa područja zapadnobačkog okruga steriliše se i melje u krugu somborskog Zdravstvenog centra „Dr Radivoj Simonović” od septembra 2008. godine, kada je u pogon pušten pogon za neutralizaciju medicinskog otpada. Nakon posebne obrade, toksični otpad se pretvara u onaj standardni, komunalni, čije je odlaganje prihvatljivo na klasičnim deponijama.
- Opasan otpad se do tada odlagao na uobičajen, katastrofalan način, kao i u svim zdravstvenim ustanovama u ovoj zemlji – za VM kaže direktor Zdravstvenog centra u Somboru, dr Branislav Bojić i dodaje: – Mi smo još pre nekoliko godina sklopili jedan početni, preliminarni sporazum sa javnim preduzećem Čistoća, koje odnosi medicinski otpad iz bolnice. Pokušali smo da napravimo segregaciju otpada na mestu stvaranja, na samim odeljenjima. Imali smo i poseban kontejner,  međutim taj otpad bi se kasnije opet odlagao sa klasičnim otpadom na klasičnim deponijama, tako da posle svega, naš trud nije davao rezultate. Tek nabavkom autoklava, kojim se vrši sterilizacija otpada, posao je urađen do kraja. Zdravstveni centar je obezbedio prostor, dok je oprema dobijena kroz projekat.
Paralelno sa otvaranjem postro­jenja u Somboru (drugo tog tipa u Vojvodini), razvijena je mreža zdravstvenih ustanova za tretman zaraznog medicinskog otpada u svih 25 okruga u zemlji, što bi bila prva faza realizacije projekta  „Tehnička podrška u upravljanju medicinskim otpadom” u koji je EU uložila 7,3 miliona evra. Na realizaciji ovog projekta, združenim snagama, radila je Evropska komisija za rekonstrukciju i razvoj, i Ministrastvo zdravlja Republike Srbije. Širom zemlje pokrenuto je 50 pogona koji će infektivni medicinski otpad pretvarati u bezbedni, komunalni. Danas se u Srbiji svakog radnog dana tretira 10 tona potencijalno zaraznog medicinskog otpada iz državnog sektora. Na ovaj način se i naša zemlja uključila u tokove rešavanja elementarnih civilizacijskih problema, koji se očituju u deficitu energije i vode, a suficitu svih vrsta otpada- naglasio je dr Bojić.
- Mi smo do sada bili svesni da se kao nusprodukt naše delatnosti gomila velika količina otpada. Međutim, od kada smo započeli novu proceduru, vodi se precizna evidencija, tako da smo grandioznost problema realno mogli da sagledamo tek kada smo se suočili sa konkretnim ciframa. Podaci su zaista zastrašujući.
U sumi celokupnog otpada, medicinski otpad čini nekih 10 do 25 odsto. Procenjuje se, da se u zdravstvenim ustanovama Vojvodine, generiše negde oko 1700 tona otpada mesečno, odnosno 20.000 tona godišnje. Visoko rizični otpadi pokrivaju manje od 10% ukupnog otpada.  Precizna evidencija tvrdi da je prvih devet meseci 2009.godine u Zapadno-bačkom okrugu sterilisano oko 52 tone ovakvog otpada ili tačno 51.880 kg.
Kako to ide? Autoklav je moćni sterilizator koji radi po metodi sterilizacije stabilizacijom vlažne pare. Otpad se izlaže vodenoj pari temperature  126 stepeni Celzijusa, pod pritiskom od 1,5 atmosfera. Da bi autoklav dao maksimalne razultate, prethodno je neophodno demineralizovati vodu. U sam sterilizator ulaze obe vrste infektivnog otpada, i meki i tvrdi. Nakon sterilizacije tvrdi otpad stavlja se u drobilicu koja ga sitni na komade, te dezintegrisani predmeti ne mogu više pronaći nikakvu primenu. Nakon toga otpad se pakuje u džakove sa natpisom „sterilno”. Ovi džakovi opet odlaze u posebne kontejnere, a komunalci Sombora ga dalje, kao normalno, obično đubre, skladište na deponiju.
U somborske autoklave i  drobili­cu, specijalnim vozilom centra, infektivni otpad iz celog Zapadno-bačkog okruga se u namenskim kontejnerima, sa jasnom oznakom biološkog rizika šestog stepena, dovozi u centar, gde se kontejneri prazne, peru i čisti vraćaju na odeljenja domova zdravlja Sombora, Apatina, Odžaka, Kule.  Postoji i saradnja sa Zavodom za javno zdravlje i gerontološkim centrom kao i sa značajnim brojem privatnih lekarskih i zubarskih ordinacija, koje tokom svog rada takođe generišu ovakav otpad.
Kroz svakodnevnu medi­cinsku praksu ostaje i solidna količina patoanatomskog otpada koji čine amputirani delovi tela, odstranjeni organi, tkiva, krv, mrtvorođenčad i slično. Odlaganje patološko anatomskog otpada takođe podleže strogoj proceduri takozvanog troslojnog pakovanja. Višak delova, prvo se pakuje u najlonsku kesu, zatim u kartonsku kutiji i na kraju u drveni sanduk. U Zapadno-bačkom okrugu na mesečnom nivou, spakuje se 7-8 ovakvih paketa, što bi iznosilo nekih pedesetak kilograma patoanatomskog  otpada. Ko­munalno preduzeće pre­uzima te pakete, koji se u njihovom aranžmanu pohranjuju na gradskom groblju.
Viša medicinska sestra Branka Kojić, pomoćnica je glavne sestre za sterilizaciju i tretman medicinskog infektivnog otpada i u projekat je uključena od samog početka:
- U zdravstvu sam 33 godine, a dobar deo karijere provela sam po operacionim salama. Lično sam oduševljena zato što se napokon radi onako kako treba. Svakodnevna medicinska delatnost stvara dosta otpada, ali to je neminovno, kako bi mogli da pružamo usluge našim pacijentima.