nako kao slučajno, še­tam ulicama Bačke Pa­lanke. Negde iz daljine, prigušeno, do promrzlog, šundom svakodnevice zagađenog uha, probijaju se uvodni taktovi Enter Sandman (Metallica). U dvorištu sam lepe porodične kuće, osim kuće u dvorištu nalazi se i garaža. Sada je već sasvim sigurno da tu neko svira, jer i sama garaža pulsira od muke. Skupio sam hrabrosti, udahnuo duboko i otvorio vrata... Zapljusnuo me zvučni talas sreće, zadovoljstva, snage i ponosa, zapljusno me talas čistog Rock and roll -a! Kakav osećaj, u toku je bila proba Santos Brothers Banda, finalista i apsolutne zvezde ”Rata bendova” (takmičenja na televiziji OBN).

Stefan Šantoši zamolio je oca da mu kupi gitaru pre nekih 6-7 godina. Guitar Killer Štef  sada ima 16 godina a preferia mahagoni Vintage les paul s žicama d’addario dvanaesticama. Zlu netrebalo, tu su i modeli ”stratokaster” i ”telekaster”, (Keith Richards i Jimi Hendrix, jer sigurno je sigurno). Oštro demantuje čaršijske priče o uslugama, poznatog inženjera zvuka, te odgovorno tvrdi da uvek sam namešta zvuk. Idoli su mu svi dobri gitaristi i muzičari generalno. Kao jedinog učitelja spominje Srđana Jankovića iz novosadskog Blues Hummera, ali to je bilo baš davno. Divno dete.
Ali porodica Šantoši ima još jednog juniora. U trenucima kada Stefan hvata prve akorde na akustičnoj gitari, Miloš ”Napast” Šantoši ima samo 5 godina. Mališan raste u hard rock okruženju i sasvim je neminovno da želi da se takmiči sa starijim bratom. Međutim, njegov put bio je malo drugačiji. Miloš je želeo da proba sve!
Nakon eksperimentisanja na gitari, basu, palačinkama, sendvič kiflama i klavijaturama, ipak je shva­tio da mu bubanj leži najbolje. Što bi mati Snežana rekla, on je samo seo i počeo da svira. Ipak, neko je morao da udari osnove ovom jakom temelju ritam sekcije, ali oni koji su to i mogli da urade bili su skeptici. Jer navodno, ali vrlo netačno, kao mala deca ne mogu da sviraju bubanj.
Ok, to su njih dvojica, neustrašiva braća Šantoši. Ali, kao što su Eddie i Alex Van Halen (from Van Halen) trebali Mark Stone-a, kao što su Darrell i Paul Abbott (from Pantera) trebali Rex Brown-a, tako su i bačkopalanački ”rock burazi” za uvezivanje trebali dobru masnu, ali dinamičnu bas liniju. Trebali su Jovana Erečkovića, srednjeg člana malog benda iz Palake Bačke.
Jovan Erečković, godina 14, je već znao da Šantoši sasvim pristojno sviraju, ali i da im fali dobra bas gitara. Kako ga je otac Nenad naučio prvim gitarskim akordima još u devetoj ili desetoj  godini, Jovan pristaje na kompromis i priključuje se Šantošima. Već tada je znao dosta klasičnih rock stvari, tako da su odmah mogli početi sa radom. Tada gitara izlazi iz njegovog života i ustupa mesto masivnom gospodaru groova. Osim što su dobili odličnog basistu, Šantoši su regrutovali šoumena,  harizmatičnog šarmera, kojem su scena, nastup i publika, očevidno duboko usađeni u genetski materijal. Reči kao što su imidž, stav, integritet na bini i koketiranje sa publikom, za njega nemaju misteriozni prizvuk.
SBB postoji neke tri godine, za koje su imali neverovatnih 300 javnih nastupa. Od solo svirki, preko festivalskih nastupa ili kao predgrupa velikim zvezdama. Kako je život na drumu sastavni deo rok biografije i ova banda već sada ima sasvim solidnu kilometražu. Prirodno je da su krenuli u rodnom gradu od  lokalnog jazz & festivala, ali redom dolaze Novi Sad, Crvenka, Petrovaradin, Beograd, Tuzla, Mostar, Sarajevo, Inđija, Zaječar... Kada po unutrašnjosti nastupaju sa svojim classic rock repertoarom,  dešavalo se da, ako otvaraju nekom ”ozbiljnijem”, cover band-u, ovi ozbiljniji shvate da tu nemaju šta da traže, te otkažu gažu. Jedan od poznatijih cover EKV bandova doživeo je takvu sudbinu. Otvarali su nastupe velikim rok bendovima kao što su Status Q, Atomsko Sklonište, Riblja Čorba, Van Gogh, Galija, Deca loših muzičara, Zona B, Point Blank, Lude Krave... Kao jedno od najekskluzivnijih poznanstava ističu ono sa Steve Lukather-om, gitaristom grupe Toto. Stefan kaže  ”p....i  smo u istom wc-u u Zaječaru”.
Nihov rad za sada nagrađivan je samo simbolično. Na srpskom Ratu bendova zaslužili su drugo mesto, na Zaječarskoj gitarijadi , dobitnici su specijalne nagrade koja podrazumeva izdavanje albuma za PGP – RTS, što bi nešto trebalo da znači. Za SBB to bi sigurno značilo mnogo. Međutim, taj dogovor je nacionalni servis prekršio. Momci su ipak snimili autorski materijal pod radnim nazivom ”Biti mlad”, ali ako budu čekali na PGP, oni to sigurno više neće biti.
SBB svoju punu medijsku afirmaciju, za sada, ostvaruje tek učešćem na bosanskom Ratu bendova. Ovaj orkestar definitvno je najveća atrakcija tog meča. Njihova nonšalantna pojava, godine i muzičko umeće, nikoga ne ostavljaju ravnodušnim. Od 460 bendova iz cele SFRJ, za sada su među velikom četvorkom.
Dobronamerni komentari Zeleta Lipovače (Divlje Jagode), autora mnogih hitova jednog od retkih muzičara sa ex-YU prostora, koji je podjednako dobro radio i sa stranim i sa domaćim izdavačima, uglavnom su bili bazirani na: ”Kolega, ne bih da ti solim pamet, ali ipak sam malo stariji ....”
I tako, SBB su drugi put u finalu Rata Bendova. Da li će ovoga puta osvojiti prvo mesto u njihovom slučaju, mislim da zaista nije bitno. Ovo što momci rade, pobeda je sama po sebi.
Od skoro 500 bendova bivše, velike Jugoslavije, među če­ti­ri najbolja tri su iz Vojvodine. Osim Santos Brothers Banda, u finalu su još i Nasty Michelle iz Novog Sad i Sabbatka iz Subotice, a u isto vreme Vojvodina nema ni jednu relevantnu izdavačku kuću.
Na kraju krajeva ovo je priča i o Vama poštovani roditelji maloletne čeljadi. Ugasite televizor  kada kreću Zvezde Granda, odvedite decu da čuju i vide Santose. Verujte, mnogo je zdravije, a efekte ćete primetiti odmah. n