Vojvodina bi mogla da hrani pola Evrope. Rečenica koju su, čini se, danas skoro svi zaboravili, nije nikakva naučna fantastika ili nerealno i tipično srpsko samohvaljenje. Naprotiv, uz ne velika ulaganja, može biti srpska realnost, a ako je sudeći prema ocenama stručnjaka, i jedina naša šansa da posle dvadesetogodišnje krize, konačno stanemo na svoje noge, barem u oblasti poljoprivrede.

Naravno, da bi Vojvodina mogla da proizvodi dovoljno hrane na oko dva miliona hektara obradivih površina, potrebno je, pre svega, uložiti u navodnjavanje – možda ključnu reč za dalji razvoj cele Srbije. Od tih dva miliona hektara trenutno se navodnjava svega 1,5 do 2 odsto obradivog zemljišta ili nešto više od 30.000 hektara.
Sistemski se navodnjava 25.000 hektara, iako na papiru stoji da može da se snabdeva vodom još 10.000 hektara, ali su sistemi pokvareni, oprema pokradena...
Pod „sistemskim” se podrazumeva navodnjavanje površina koji koriste veliki kombinati koji koriste vodu iz kanala i reka, a usluge plaćaju JVP „Vode Vojvodine”. Pored toga se navodnjava i individualno. Paori navodnjavaju između 4.000 i 5.000 hektara, ali do sada nisu plaćali te usluge. Međutim, situacija će se uskoro promeniti.
- „Vode Vojvodine” su donele odluku da se konačno uvede red. Od sledeće godine će individualni proizvođači plaćati od 7.000 do 8.000 dinara godišnje po hektaru, što je simbolična cena, ali važno da se zna ko koristi vodu i koliko, a i mi ćemo moći da unapredimo tehnologije zahvaljujući tim naplatama – kaže Nikola Bunčić, rukovodilac službe me­lioracije u JVP „Vode Vojvodine” i objašnjava da to preduzeće ne navodnjava njive, već samo obezbeđuje vodu.
Analize kažu da u Vojvodini može da se navodnjava čak 750.000 hektara. Pre svega, jer postoje vodni uslovi za navodnjavanje te površine, a ukoliko se kanali za odvodnjavanje preurede i u isto vreme koriste i za navodnjavanje, taj cilj može biti još bliži.
- Prvi uslov je zadovoljen - ima dovoljno vode, a navodnjavanje 250.000 do 300.000 može da se izvede bez većih ulaganja. Ali se, nažalost, inženjeri ni ne pitaju. Država, za početak, treba da uradi tehničku dokumentaciju i vidi koliko to sve košta, zatim treba da se kupe neke pumpe, urede kanali i započne sa navodnjavanjem. Jednostavno je nedopustivo da imamo toliko mali procenat koji se zaliva, ali se na kraju pita država. Siguran sam da ovde može da se „napravi” Misir ili Egipat sa strahovitim prinosima. Za razvoj Vojvodine i Srbije nema ništa važnije od poljoprivrede i navodnjavanja, to je fundamentalno, jer ne iziskuje velika ulaganja. Najvažnije je da ne treba da se kopaju kanali da bi se navodnjavalo famoznih 750.000 hektara, a to je površina dovoljna da, što se tiče poljoprivrede, država bude respektabilna u Evropi – zaključuje Bunčić.
Prof. dr Mićo Škorić, profesor melioracije na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, kaže da Srbija nema ništa vrednije od poljoprivrede, pa navodnjavanje može biti ključno u razvoju.
- Po hektaru treba da se uloži 3.000 - 5.000 evra za navodnjavanje. Godišnje u proseku može da se dobije od 20 do 30 odsto više prinosa ukoliko se njiva navodnjava, pa ulaganje u sistem može da se otplati za oko 10 godina. To je jednostavna računica, ali sve to treba primeniti u praksi. Ukoliko se njive navodnjavaju mogu da se dobiju i dve žetve godišnje, posle pšenice može da se posadi kukuruz, što je dodatna dobit. Međutim, nekada smo imali petogodišnje planove u kojima je stajalo da treba da se navodnjavana površina poveća za 100.000 hektara, ali nikada ni jedan nije ispunjen, ni blizu, a u poslednjoj deceniji nemamo čak ni plan – kaže Škorić.
Profesor Škorić navodi i da je navodnjavanje važno, jer obezbeđuje sigurnost, odnosno samo tada je izvesno da će biti proizvoda, a koliko će biti povećanje zavisi od toga da li je pravilno primenjena agrotehnika, da li je dobro seme…
Navodnjavanje je, takođe va­žno, jer se suočavamo sa sve većim sušama. Analiza pokazuje da je u poslednjih sto godina 51 sušna, 32 kišne i 17 normalnih, ali situacija se menja u korist sušnih godina. Kao primer se može navesti somborska regija u kojoj je ove godine palo 160 milimetara kiše manje u odnosu na prošlu godinu, odnosno oko 20 odsto manje padavina nego lane.
Međutim, i pored svih mogućnosti i pokazatelja nema ozbiljnijih pokušaja da se situacija promeni pa su Vojvodina, ali i cela Srbija na poslednjem mestu u regionu po pitanju navodnjavanja. U svetu se navodnjava ukupno 17 odsto površina, a najbolji primer je Izrael, u kome se zaliva celokupna poljoprivredna površina, čak su i pustinjski predeli, uz primenu meliorativnih mera, pretvoreni u obradive površine.