Apatinac Branko Crnogorac Kareli, danas već blizu svoje osamdesete godine, bio je zasigurno medicinski fenomen stare Jugoslavije. Jeo je sve što mu je dolazilo pod zube: kašike, viljuške, tanjire, spajalice, sijalice, a jednom je, za opkladu pojeo i čitav bicikl „Partizan”.
Njegov želudac jedino zlato nije vario. U seriji Želimira Žilnika „Vruće plate” glumio je samog sebe.

- Još  1956. godine primetio sam da samnom nije nešto u redu, jer uprkos velikim količinama hrane, stalno sam ostajao gladan. U vojsci sam,  za jedan obrok „kršio” po 30 porcija pasulja i šest vekni hleba. Kad su videli da ne mogu da me nahrane, otpustili su me. A ja sam nastavio da besomučno jedem, čak i šljunak. Lekari mi rekli da imam jaku želudačanu kiselinu koja sve vari - započinje svoju  životnu priču  Branko, koji je nadimak Kareli, zaradio u cirkusu Adria, sa kojim je nastupao na turnejama po celoj Jugi, ali i Austriji.
Dok je radio u Novom Sadu, Kareli se obratio Pokrajinskoj vlasti sa svojim problemom, a oni mu dali bonove za menzu u kojoj je mogao jesti koliko hoće.
Međutim, kako kaže, obična hrana, nije i dalje mogla da mu utoli glad, te je često obroke završavao jedući escajg, noževe i viljuške, što ga je jednom prilikom moglo doći glave.
- U nekadašnjoj apatinskoj  kafani „PIK” poručio sam ćevape. Završivši obrok nisam izdržao, te pojedem tanjir i viljušku. Konobari  me prijavili i završio sam kod sudije za prekršaje. On čovek ne veruje. Ja uzmem kutiju spajalica sa njegovog stola, saspem u grlo, a sudija se krsti. Onako šokiran, pusti me bez kazne, a valjda, jadnik, nije imao ni zakonskog osnova da me kazni – priča sa smeškom Branko Kareli. 
Ispred cirkusa „Adria”, Kareli je u Beču učestvovao na takmičenju najboljih cir­kuskih izvođača iz celog sveta.
- Zavezali su mi oči i pustili kobru, dugu dva metra, na mene. Pre nastupa popio sam oko 40 špricera. Pri ujedu sam osetio samo blago peckanje. Kad su mi skinuli povez sa očiju, zavrtelo mi se u glavi i samo sam pomislio, nije valjda da umirem. Srećom, brzo mi se razbistrilo i tako sam valjda postao jedini čovek koji je ostao živ posle ujeda kobre - priseća se Kareli.
Na gramofonske ploče je mazao margarin, a papir je koristio kao zamenu za rezance.
- Po nekoj mojoj evidenciji, pojeo sam oko 25.000 sijalica, 6.000 gramofonskih ploča, 2.500 tanjira, 9.000 konzervi, oko 15.000 viljušaka i kašika, te oko 30-ak kilograma eksera. Žilete sam gutao  punom šakom. Šta da vam kažem? Toliko mi je bila jaka kiselina -   priča čika Branko, naglašavajući da je sve što nam priča, živa istina.
Sa jugoslovenskim cirkusom ”Adria” nastupao je tri godine. U bečkoj „Prati” jedna Bečlijka,  misleći da je mađioničar, a ne gutač svega i svačega, ga je   zamolila da proguta njen zlatni sat. Tada je, kaže, saznao da njegov „univerzalni” želudac, ipak, ne može da provari zlato. Sat je posle nekoliko dana „ispao” u neokrnjenom obliku, na prirodan način.
- Zna se već kako - smeje se Kareli i danas ovom nebičnom događaju.
Tada je, kaže, imao više para od mnogih bogataša. Znao je iz Budve, sa dva taksija da krene u Split. U jednom on, u drugom njegov kišobran i šešir.
- Eto, danas sam osiromašen. Ne žalim. Biće svega samo da me zdravlje posluži - pripoveda Kareli, dok jede lonac pasulja, ali ovaj put, bez pribora, jer se boji da će opet da padne u iskušenje. Više ni želudac nije što je bio, nema ga dve trećine.
Želeo je čika Branko da pojede i celog fiću, ali se nije mogao nagoditi sa „Zastavom” oko cene auta. Kaže da nisu imali sluha, jer bi im to bila odlična reklama. On sam, ipak, nije našao računicu u tome da kupi auto, pa ga onda za par dana pojede... Ali mu se zato u jelovniku, za opkladu, našao ceo bicikl.
- Dva dana sam, grickajući deo po deo, gutao čuveni bicikl „Partizan”. Pedala mi umalo nije došla glave. Tad su me operisali prvi put. Kažu, okrenula se kako nije trebalo - priča Kareli, koji je posle te pedale imao još šest  operacija, svake druge godine.
Poslednja je bila, umalo kobna. Punih 15 godina nosio je ogroman bruh u stomaku od skoro 10 kilograma.
- Pre 20-ak godina, lekari su mi izvadili iz stomaka oko kilogram i po raznih nesvarenih predmeta. Tu je bilo svega i svačega. Najviše su me namučila dva veća eksera koja su se negde sakrila, poprečivši se, te su ih lekari tek nakon nekoliko godina našli i izvadili. Umalo glavu da izgubim. Posle svega, zdravlje je ostalo narušeno, ali i dalje svugde stižem. Tu je moj spasonosni bicikl. Više ga ne gutam, sad ga samo vozim - uz osmeh će čika Branko. n