Dilema je nedavno konačno razrešena: Vojvodina će imati svoje predstavništvo u Briselu. Uspešno se oduprevši upozorenjima sa raznih strana u domaćoj javnosti, da se, o bože, u tome ne krije ništa više do diplomatskog predstavništva vojvođanske države u nastajanju, vrh vlasti dao je Vojvođanima zelenosvetlo za otpočinjanje potrebnih priprema za ono što će uslediti čim u procesu evropskih integracija napravimo naredni veliki korak.

Dakle, biti na licu mesta i imati celovitiji uvid u projekte u koje bi oticao novac iz raznih izdašnih evropskih fondova, uz kulturno i političko  lobiranje, to je ono za čim su od samog početka posezali vojvođanski zvaničnici braneći ideju o briselskom ofisu. Deo političke javnosti, međutim, u tome nije video ništa drugo, do još jednog pojavnog oblika, nikad zamrlih separatističkih intencija u Vojvodini.
Šta kažu regioni sa iskustvom u Briselu, osim da se kod kuće nisu suočavali sa optužbama da otvaraju «diplomatsko predstavništvo» i da kane razbiti matičnu državu? Pa, naglašavaju da im je otvaranje kancelarije omogućilo da se na jednom mestu prikupljaju informacije od značaja za čitav region, pa i za matičnu zemlju, u prvom redu o mogućnostima da se kroz projekte konkuriše kod fondova.
Štaviše, ukazivale su na to brojne delegacije iz Evrope u razgovoru sa predstavnicima vojvođanske administracije- neophodno je biti prisutan u Briselu jer, da ne bude zabune, evropske institucije nemaju dovoljno ljudi da bi mogle da se bave svim pitanjima, tako da, ako niste prisutni i ne istaknete svoju ideju ili problem koji vas tišti, to pitanje za Evropu – kao da ne postoji.
U pokrajinskoj administraciji oduvek je postojao konsenzus o tome da je Vojvodini potrebna kancelarija u Briselu, ali je svojevremeno u javnost izašlo neslaganje dvojice zvaničnika administracije i funkcionera DS oko «tajminga» otvaranja kancelarije. Inicijativu da Vojvodina u briselsko društvo regiona uđe na mala vrata, preko zajedničke kancelarije evroregiona Dunav Kriš Moriš Tisa, nije imala velike šanse pored argumenata da bi «u ovom trenutku» takav potez samo dodatno zakomplikovao političke prilike u Srbiji usred rešavanja statusa Kosova. Važno je da se izbegnu sveodluke koje potencijalno mogu dovesti do dodatnih tenzija i nestabilnosti. Zato je od posebnog značaja dase iskoristišansa i da Vojvodina u interesu cele zemlje radi zajedno s kolegama iz drugih institucija Srbi je. To bi predstavljalo i značajnu poruku da Vojvodina svoje kapacitete želi da stavi naraspolaganje radi dobrobiti cele zemlje
– poručio je onomad direktor Kancelarije PIV-a za evropske poslove, Predrag Novikov, svom stranačkom kolegi i imenjaku Grgiću, članu PIV-a za međunarodnu regionalnu saradnju.
U prilog teze da otvaranje ofisa ne treba forsirati pre nego što dobijemo kandidaturu za članstvo u EU, što je videsmo nedavno prihvaćeno i od strane vrha države, često se pozivalo na primer nama bratske Štajerske, koja je, iako joj matična Austrija ni blizu nije opterećena brigama kakve ima Srbija, svoju kancelariju u Briselu otvorila tek pola godine pre zvaničnog ulaska Austrije u EU. Do tada je Štajerska ipak bila na izvoru informacija i fondovskih para - kroz saradnju sa onima koji su već imali svoja regionalna predstavništva u evropskoj prestonici. Eto dobrog recepta za Vojvodinu, dok se čeka naredna radosna vest iz Brisela.
I kad se jednom ukaže prilika za otvaranje ofisa u Briselu, to ipak neće biti prvo predstavništvo Vojvodine u Evropi. Pre tri godine, uz prisustvo vrha pokrajinke vlasti u strogom centru Pariza svečano je otvoren Vojvođanski biznis centar (VBC) sa misijom da povezuje francuske i naše privrednike. VBC je bio organizator manifestacija Dani Vojvodine u Francuskoj tokom kojih su predstavljani privredni i turistički potencijali pokrajine, kultura, umetnost....
Međutim, taj centar, čiji su osnivači bili Skupština Vojvodine i Agencija za evroregionalni razvoj iz Pariza, trenutno je u nedefinisanom položaju, budući da je trogodišnji ugovor istekao u maju ove godine, a novi - nije potpisan.