Od kako stranka Nenada Čanka deli vladajuću većinu sa strankom Ivice Dačića, lider Lige potpuno se povukao iz medija. Nije bilo lako nagovoriti ga ni da priča za Vojvođanski magazin.

Videćete zašto

Očekujete li da će se stranke vladajuće koalicije u Vojvodini lako dogovoriti o zajedničkom predlogu statuta Vojvodine, s obzirom na to da je u opticaju, pored zajedničkog predloga LSV i SVM, odnedavno i predlog DS, koji se, u nekim delovima suštinski razlikuje od predloga Vaše stranke? Može li se dogoditi da na kraju statut doživi sudbinu Ustava, te da mu se prikači epitet ”trulog političkog kompromisa”?

Rad oko statuta Vojvodine pao je u u veoma nezgodno vreme i pretvorio se u jednu od letnjih tema, a u stvari se radi o veoma ozbiljnom pitanju. Moram da kažem da lično gajim otpor prema statutu kao institutu zbog toga što je to simbol ponižavanja Vojvodine i ukidanja njene autonomije.
Statut treba da uredi mnoge stvari od koji zavisi način funkcionisanja ne samo Vojvodine, nego i čitave Srbije. Jer, Vojvodina je trenutno jedina funkcionišuća pokrajina u Srbiji, a Ustavom je dozvoljeno formiranje više pokrajina i to je put kojim Srbija mora da krene ukoliko želi istinsku demokratizaciju. A istinske demokratizacije nema bez istinske decentralizacije. S druge strane, ni istinskog ravnomernog ekonomskog razvoja nema bez decentralizacije, jer nema posla tamo gde nema odlučivanja. Zbog toga imamo ovo ”metastaziranje Beograda”, a s druge strane truljenje svega u Srbiji što nije Beograd. Ja u DS u Vojvodini nemam razloga da sumnjam, to su naši dugogodišnji partneri, ali je problem u tome što vojvođanski DS nije samostalan, već je to ogranak stranke koja ima drugačije viđenje pitanja Vojvodine od samo vojvođanskog DS. Pokrajinsko izvršno veće, u kojem je DS u prošlom sazivu imao većinu, usvojilo je Platformu o budućem ustavnom položaju Vojvodine gde se jasno navodi da Vojvodina treba da ima zakonodavnu, izvršnu i delimičnu sudsku vlast, te pravo na izvorne prihode i imovinu.
U predlogu statuta koji je potekao iz DS, za koji smo mi u LSV saznali iz medija uočio sam nekoliko nelogičnosti. Prva je ta da statut mora biti u skladu sa Ustavom i zakonima. To na prvo slušanje zvuči logično, a u stvari je nelogično.

U redu je da bude usklađen sa Ustavom, ali zašto sa zakonima? Da li to znači da posle svake sednice Skupštine Srbije treba da se menja statut Vojvodine kako bi se njegove odredbe uskladile sa zakonskom regulativom?!
Dalje, u DS-ovom predlogu statuta ponavlja se priča o 7 posto, koja je u stvari produkt radikalskog zalaganja da Vojvodina slučajno ne dobije neku autonomiju. Da ne bude zabune, ne prebacuje se sedam posto iznosa republičkog budžeta u vojvođanski, već je budžet Srbije samo mera prema kojoj se određuje obim budžeta Vojvodine. Ne znam kako su došli do tog iznosa kada Vojvodina puni 40 posto budžeta Srbije. Od tih sedam posto skoro polovina ide u kapitalne investicije, ali o njima se ne odlučuje u Vojvodine, nego u Srbiji. Ono što je najmanje zapaženo u tom predlogu, a najveća je  pretnja, je priča o upravnim okruzima. Slaže se da treba da postoje neke subceline, ali za razliku od našeg predlog gde ih je osam, demokrate predlažu šest. Pored Novog Sada nedostaje i,pazite sad, Pančevo. Opština Pančevo je, da podsetim, više decenija bila glavna poluga industrijskog razvoja Vojvodine koja je ostvarivala trećinu bruto nacionalnog dohotka pokrajine i tri puta veći dohodak nego ukupna prvireda Crne Gore. Početkom devedesetih, kao svojevrsni nastavak ”jogurt revolucije” napravljen je prostorni plan po kojem se Pančevo izvlači iz Vojvodine i postaje jedna od beogradskih opština. Pančevo, kao najrazvijenija beogradska opština, postaje mesto odakle se izvlači kapital, a Pančevcima je ostalo isključivo zagađenje. Vojvodini je time izvučen ekonomski tepih ispod nogu što ju je praktično svelo na ruralnu sredinu koja treba da se večito bavi problemom kanalske mreže. Naposletku, nije zanemarljivo i to što bi pri privatizaciji NIS, sredstva od privatizacije ostala u Beogradu, odnosno u Pančevu kao jednoj od beogradskih opština. Predlogom statuta koji nudi DS praktično se nastavlja čerupanje Vojvodine, koji je svojevremeno započeo Slobodan Milošević.

Ne dolazi u obzir da podržimo ovakav predlog. Ono što je ipak najpodmuklije u svemu je to što nismo imali prilike da ga vidimo, nego sve ovo o čemu pričam su podaci iz novina. Samim tim, lako se može dogoditi da se kozmetičkim izmenama to promeni, pa da se posle kaže ”ma ne, to su ligaši nešto pogrešno shvatili”. Mene zaista brine taj pakleni naum i suštinsko uništenje Vojvodine koji se vidi u tom predlogu. Problem je u tome što je u pokušaju da se situiraju u Vojvodini, ovdašnji DS, kao uostalom i G17 plus, preuzela praktično kompletan program LSV i oni sve za šta se zalažemo ponavljaju sve dok ne dođe do toga da se sve to za šta se zalažu konačno i realizuje. Tako je bilo pri pisanju Ustava, kada me Bojan Pajtić zvao u jedan noću da mi saopšti da DS napušta pregovore jer druge stranke, pre svega DSS i SRS ne pristaju na to da Vojvodina dobije adekvatan položaj u Ustavu. Međutim, u sedam ujutro je objavljeno da je nacrt Ustava sačinjen, ali i dalje nije bilo Vojvodine, osim pominjanja onih sramnih sedam posto. Znači, Platforma PIV je trampljena za tek pominjanje Vojvodine u Ustavu. To govori da DS, kao i druge stranke koja imaju sedište van Vojvodine,ne može istinski i dosledno da zastupa interes Vojvodine, jer uvek taj vojvođanski deo stranke bude preglasan zbog nekih ”viših interesa”. Tako se u ovom predlogu statuta više ne spominju ključne odredbe iz Platforme PIV i umesto zakonodavne i izvršne vlasti, pominje se delimično zakonodavna i delimično izvršna vlast, što je u stvari ništa. Jer, ako se zakonodavna vlast odnosi na donošenje zakona u oblastima koje su nevažne za Vojvodinu, onda je to izvrgavanje ruglu same ideje autonomije. Ista stvar je i sa delimično izvršnom i sudskom vlašću. Čemu služi sud koji ne

Biografija
Nenad Čanak je rođen u Pančevu 1959. godine, gde je živeo do svoje treće godine od kada je Novosađanin. Oni koji sumnjaju u njegovo autonomaštvo (ako takvih još ima) uvek navode da je on zapravo Ličanin jer mu se porodica u Vojvodinu doselila iz ličkog sela Zrmanje. Kako sam voli da kaže, čovek je koji je promenio nacionalnost, jer je do 1988. bio Jugosloven, a od tada je Srbin. Diplomirani je ekonomista sa ozbiljnim muzičkim obrazovanjem. Svira fl autu i gitaru. Hleb muzičara
jeo je četiri godine polovinom osamdesetih godina, a ima i onih koji tvrde da je prodao više ploča nego Bijelo dugme ,jer je tih godina njegova grupa bila vrlo popularna u Rusiji.
Ovih dana proslavio je 18 rodjendan Lige socijaldemokrata Vojvodine na čijem je čelu od njenog osnivanja. Uspeo je da izgradi imidž najvećeg borca za autonomiju Vojvodine, uđe u viceve i  karikature i postane referentna tačka svih procesa koji se odvijaju u politici Vojvodine. Jedan je od najvećih neprijatelja rata i neko ko se prilikom rušenja novosadskih mostova usudio da kaže da je to zapravo bila raketa ispaljena na Vukovar, samo je putovala malo duže i vratila se kao bumerang. Hobi su mu motori, lov i hrana. Čanak je ne samo veliki gurman već i majstor u pripremanju hrane. Oni koji su probali njegov srneći gulaš,teško mogu da u zadovoljni bilo kojim drugim. Sa bivšom suprugom Marijom ima sina Milana.

može da presudi, jer svaku njegovu presudu može da obori viša sudska instanca? Mi nemamo radiodifuznu agenciju, iako je bilo takvih ideja, ali je ona nekako iščilela. Umesto toga ponudili su nam da imamo dva mesta u RRA, pa smo na kraju dobili samo jedno. Dakle, sve što se iz Vojvodine traži to se izgubi usput i to, gle čuda, uvek kada interes Vojvodine brane stranke sa sedištem van Vojvodine.

Da li su rešenja koja nudi DS zapravo ”probni balon” kojim treba da se ispipa puls javnosti ili iza njih stoji stvarna namera da takva rešenja dobiju podršku u Skupštini Srbije?

Ali, zašto se onda pred građane Vojvodine izlazi sa nečim što nije realno? Jer, u ovom predlogu nema onoga na čemu je PIV insistirao u svojoj Platformi – dakle, nema zakonodavne, izvršne i delimično sudske vlasti, nema prava na imovinu i izvorne prihode. To je izrugivanje ideje autonomije i potpuna degradacija koja služi tome da se građani imaju čime zabavljati dok im se rasprodaje imovina. Zbog toga LSV insistira da se, dok je vreme reši pitanje koncesije i NIS-a. Ovo što se trenutno dešava sa koncesijom za autoput Horgoš-Požega , to ni pas s maslom ne bi pojeo! Ustanovljeno je da je prošla vlast sklopila štetan ugovor i sad raskidate taj ugovor, ali da se taj sa kime raskidate ne bi naljutio, dajete mu posao ,ali bez tendera!
Prodajom NIS, najznačijnijeg ekonomskog resursa, Rusiji treba da obezbedimo podršku te zemlje u priči o Kosovu. A Kosovo je, kako pokazuju poslednji događaji u Abhaziji i Južnoj Osetiji, samo pitanje volje, gde Rusi mogu da ih priznaju kao države, čak i ako one nisu proglasile nezavisnost, ako je to njen interes i da ne moraju da priznaju da je zemlja okrugla, ako je to interes njenih tajkuna. Takav slugeranjski odnos prema Rusiji mogao sam da očekujem od Koštunice dr Vojislava i njegovih saradnika, ali ne i od jedne ozbiljne proevropske Vlade. I o tome ćemo morati da otvorimo ozbiljne razgovore. Problem je u tome što se u dosadašnjim ”požarima” sva ova pitanja nisu videla, ali sada ćemo morati, ne samo da ih postavimo, već i što je daleko teže, da na njih damo odgovore.

Mi smo u vladajuće koalicije na oba nivoa ušli da bismo ih podržali, a ne da bismo učestvovali u vlasti. LSV kao što je poznato nema nijednog ministra, dok ih imaju stranke sa daleko manjim brojem poslanika. Nismo insistirali na tome da uđemo u pokrajinsku vlast, ali smo insistirali na tome da Srbija dobije Vlast koja bi mogla da uradi nekoliko važnih poslova. U prvom redu da ispuni svoje obaveze prema Haškom tribunalu i kako je krenulo očekujemo da će to biti uspešno obavljeno. Pitanje evropskog iskoraka Srbije pretpostavljam da sledi na jesen i verujem da će Vlada i na tom polju pokazati odgovornost.
I to je sasvim dovoljno da podržavamo ovu Vladu, utoliko pre što nam je alternativa sa Nikolićem, Vučićem, Koštunicom i Dačićem nudila mrak. Ovako smo dobili samo Dačića. Mi ćemo sve učiniti da podržimo Vladu u njenim proevropskim nastojanjima, ali to će prestati, ako od toga odustane.
Mi smo za to da sutra budu održani novi izbori, ako bi oni doneli komotnu većinu proevropskih snaga, ali nisam siguran da bi se to i desilo.
Vremena je već dovoljno potrošeno da možemo da ga i dalje gubimo. Upravo zbog toga LSV podržava ono što radi Vlada, ali to nas ni u kom slučaju ne obavezuje na zavet ćutanja o onome sa čim nismo zadovoljni. Treba biti svestan da posle svega, mi vojvođanski autonomaši više nemamo šta da branimo u Vojvodini, jer su sve kooordinate nečega što treba braniti porušene. Vreme je stoga za novo defi nisanje Vojvodine – Vojvodine kao aktivnog učesnika u kreiranju politike u Srbiji i to je naš cilj.

Ipak, primetno je da ste blago pooštrili retoriku prema DS koja, opet, o svom predlogu statuta najpre upoznaje Savez vojvođanskih Mađara, dok vi o tome saznajete u medijima?

To je potptuno logično. SVM ima samo jedan interes,a on se zove upravni okrug Subotica. Onog trenutka kada im se to ponudi, SVM će bez problema pristati na podršku. U Mađarskoj koaliciji su se pored SVM našli i ekstremisti tipa Agoštona i Pala koji se zalažu za provereno štetne ideje, kakva je autonomija zasnovana na etničkom principu.  Kompromisno rešenje je upravni okrug Subotica i to je tačka na kojoj se pronalaze SVM i DS.
Što se tiče ideja, na papiru smo mi i DS vrlo slično, ali stvari stoje drugačije kada dođe do realizacije. Imali smo priliku da vidimo kako PIV donosi Platformu o Vojvodini koja je čak radikalnija od onoga za šta se LSV zalaže, a onda se u realizaciji kao nekakav kompromis svega toga
odrekla! Kakav je to kompromis kad se svega odričete? Ovo nije zaoštravanje retorike prema DS, već je u pitanju nazivanje stvari pravim imenom. Kao što znate, nisam proteklih meseci istupao u javnosti, jer nisam želeo da se neka pitanja otvaraju pre vremena kako ne bih dodavao municiju protivnicima evropskog puta Srbije. A to bi se dogodilo u vreme dok se nije znalo na koju će stranu socijalisti.
Pošto je SPS ostao u Vladi i posle izručenja Karadžića, jasno je da je više neće ni napuštati, tako da ova Vlada više neće imati problema sa opstankom. Pogotovo nakon što se toj većini priključio i LDP.

To znači da skupštnska većina može i bez poslanika LSV?

Nemam ništa protiv. LSV i ovako nema učešća u vlasti , pa samim tim nemamo strah da ćemo nešto izgubiti. Ali nismo mi ni hteli da nešto dobijemo - nas je interesovao projekat i taj projekat je počeo da daje rezultate: Karadžić je, kao što znamo, u Hagu.
Nadam se da će naša konstruktivna kritika metoda i rešenja koje pokazuje DS, pomoći da se ta stranka prizove pameti oko svoje uloge u društvu. Mi smo zbog DS jednom već bili četiri godine pod vlašću radikala, ovde u Novom Sadu, a ta stranka je direktno odgovorna što je iz omnibus zakona na sednici Skupštine Srbije izbačeno 17 važnih tačaka, koje su se u tom zakonu našle na bazi dogovora sa DS. Mi imamo ozbiljne zamerke na naše koalicione partnere i te ćemo stvari morati da ozbiljno raščistimo. S druge strane svako ko pomisli da ćemo dozvoliti da se zbog toga ugrožavaju proevropske strukture vlasti, taj se grdno vara Jer, koliko god da se ne slagali sa DS, nećemo nikada dozvoliti da radikali dođu na vlast.

Krajem godine LSV ima izborni kongres na kojem će se birati predsednik stranke. Prošle godine ste izjavili kako očekujete da će se u trci za predsednika pojaviti više kandidata i da se nadate da će neko od njih biti izabran za predsednika LSV. Znači li to da se više neće te kandidovati za funkciju, koju obavljate od osnivanja LSV, dakle punih 18 godina?

Od svog osnivanja LSV prati ta priča da se ne vide drugi ljudi osim Nenada Čanka. Vremenom se pokazalo da to nije tačno i da je u LSV plejada ljudi koja je dokazala da može da obavlja i najodgovornije državne poslove. Pored ostalih, Bojan Kostreš, koji je u prethodnom sazivu bio predsednik vojvođanske skupštine, Aleksandra Jerkov koja je bila najmlađa poslanica u prošlom sazivu Skupštine Srbije, Aleksandar Marton je predsednik Skupštine grada Zrenjanina i mnogi drugi. Ja bih jako voleo da se neko od njih prihvati da bude na čelu LSV. Razlog je vrlo sebičan: ja želim ligi sve najbolje, jer kad je neko predugo na čelu neke institucije onda počne da se sa njom poistovećuje. Upravo zbog toga nije moguće biti na čelu nekog državnog organa duže od dva mandata. U stranci je nešto drugačije, ali se nadam će naredni period iznedriti ljude koji će moći da preuzmu kormilo LSV i da će na taj način skinuti animozitet koji prema Ligi neki ljudi imaju samo zbog mene. Ja sam toga veoma svestan. Ali ta promena ne bi trebalo da dovede do toga, da umesto jednog lidera LSV dobije novog lidera. Smatram da LSV više ne sme da ima lidera, nego predsednika koji će imati mnogo saradnika i gde će on biti samo prvi među jednakima. Sad je tako kako je i nadam se da će se te promene dogoditi, ali ne verujem da je to moguće već na kongesu u decembru. U svakom slučaju, radimo na tome.