Zlobnici u kojima Đole nije nikada oskudevao već šuškaju kako će mu, ako ništa drugo, ono bar špica u fi lmu biti monotona. Biće, kažu, prepuna Balaševića. S druge strane, znajući Đoleta, ima to i drugu, dobru stranu. Sigurno

Sad može da pada!

Trideset godina rada, dve godine priprema, devet nedelja snimanja i film je gotov.
Zadnja klapa fi lma „Kao rani mraz“ snimljena je u koviljskom blatu u noći između 11. i 12. septembra, koje je za ovu priliku glumilo blato sa Galicije. I to mu je sasvim sigurno bilo prvi put. Ali nije Kovilj bio jedini debitant u ovom filmu. Đole je prvi put režirao, Beba Balašević prvi put bila pomoćnik režije na filmu, Olivera prvi put filmski producent, Loli je ovo prva velika filmska uloga, a Aleksa Balašević je debitovao na filmskom platnu. U isto vreme, pored nabrojanih debitanata u filmu su i oni sa „nešto malo iskustva“.
Rade Šerbedžija, Mira Banjac, Pedja Bjelac, Nikola Đuričko, Mustafa Nadarević, Zijah Sokolović...

Između te dve krajnosti, koje zapravo to i nisu, bilo je nešto za šta se takođe može reći da je kao rani mraz. Neka jeza. Stvaralačka, drugačija. Filmska rutina po kojoj se filmovi uvek snimaju negde drugde, dovela je do toga da u Vojvodini, još od „Velikog transporta“ nije snimljen ni jedan pristojnobudžetski film. Baš zato oni koji su videli bar kvadratić Đoletovog filma, kažu da nas čeka nešto sasvim drugačije. Ljubavni film bez i jednog poljupca, priča o nekom Vasi Ladačkom koji nije baš onaj iz pesme, mešavina mladih i iskusnih glumaca...
„Hvala svima, kupljeno, snimili smo film“, rekao je režiser Balašević i počeo je aplauz oduševljenja. Već iste večeri došli su kamioni, počeo je utovar opreme, vraćanje kostima i telefonskih kartica. I počela je kiša.
Kao da je čekala da Đole izgovori rečenicu s početka ovog pasusa, pa da počne da pada. Zna da se montaža radi u zatvorenom. I dok je posao za glumce, snimatelje, scenografe i najveći deo ekipe završen, režisera čeka montaža, a producenta ogroman posao do početka bioskopskog života fi lma.
„Nije nikakava tajna, ali ja sada ne mogu da kažem kada će tačno biti premijera. Kao što dugo nisam mogla da kažem ni kada će snimanje početi, tako i sada nemam precizan termin završetka fi lma. Jednostavno, ovo je malo drugačiji projekat od uobičajenih. Moglo se to videti i na snimanju. Sve je proizvod nekih čudnih sila, čini mi se. One nekada nešto požure, nekada uspore. I Đole im se kao autor nikada nije odupirao.
Nije ni svoje pesme snimao po nekom ustaljenom ritmu i na silu.
Sve ide nekom svojom logikom, vodjeno na način koji ne umeju baš svi da razumeju – kaže producentkinja Olivera Balašević.
A Djoletu, setiće se oni stariji, niko svojevremno nije verovao ni da će ući u konkurenciju na splitskom festivalu, a on se vratio sa lovorikama.
Možda je zato dobro što će toliko Balaševića biti na odjavnoj špici filma, jer kad je Đole onako usamljen obedio u Splitu, ko zna sa čime će se i odakle sada vratiti.