Gigantsko tehnološko naselje u Inđiji treba da klijentima Embassy grupe obezbedi kompletnu podršku, od proizvodnje do reprezentacije na svim nivoima
Dok se glas iz ”daleke provincije” slabo čuje u krugu beogradske ”dvojke”
Najveću greenfield investiciju, od početka tranzicionog, privatizacionog talasa u Srbiji, najavilo je interesovanje indijske Embassy grupe, da na periferiji Inđije, nešto niže od mesta gde su Red Hot Chili Peppers onomad prizvali kišu, na površini od 220 hektara, sa investicijom od nekih 600 miliona dolara, pokrene industrijsko-tehnološki park u kojem će zaposlenje naći 25 hiljada ljudi različitih profi la, nivoa stručnosti, nacionalnosti i veroispovesti.
Manje je poznato da je najveći ovogodišnji projekat u Srbiji - dolazak Grundfosa u Inđiju, sa nekih 100 miliona evra investicije i 150 radnih mesta za inžinjere. Stvaranje grada? Imaginarnog Greenfielda? Ne, realne
Inđije, moguće silikonske ravni naše Vojvodine. Redom.
 IT park, gigantsko tehnološko naselje treba da klijentima Embassy grupe obezbedi kompletnu podršku, od proizvodnje do reprezentacije, na svim nivoima. Ako se u obzir uzme da Embassy već radi na prostoru od oko 20 miliona sličnih hektara širom sveta i da se među njihovim klijentima pominju kompanije kao što su: ANZ IT, BEA Sistems, Bearing Point, Continuous Computing, Covansys, Daimler Chrysler, Fidelity Investments, Goldman Sachs, Google,
IBM, Lenovo, LC Soft, McAfee, Microsoft, Misys, NetApp, PSI Data, RCI, 5tylus, Super Valu, Synergy, Target, 24/7, Yahoo – onda je jasnije koliko je grandiozan projekat u Inđiji i koliko je sposobna tamošnja lokalna administracija. Međutim, nije samo administrativna lakoća poslovanja privukla najveću investiciju ikad - pred biznismene iz Indije, na sto, moralo se baciti još nešto.
- Naša obaveza bila je da nađemo besplatno zemljište. Ne svih 220, nego 50 hektara, što je naše učešće u investiciji. Tih 50 hektara, u vreme potpisivanja memoranduma o saradnji, 2007, vredeli su oko 7,5 miliona
evra, a danas vrede oko deset miliona – kaže Goran Ješić, predsednik opštine Inđija. Uz saglasnost Ministarstva poljoprivrede i Agencije za imovinu, opština je trampila zemljište sa lokalnom zemljoradničkom zadrugom. Zadruga
je dobila poljoprivredno zemljište van industrijske zone, a opština je dobila neophodnih 50 hektara u zoni. Taj deo posla završen je u prvoj polovini ove godine, da bi već u maju bio usvojen i prostorni plan. Tek kada je Embassy grupa ponuđeno zemljište zakupila na 99 godina, potpisan je ugovor o korištenju i započeto je projektovanje. Kako je to ogromno parče zemlje, neophodno je uraditi detaljan plan regulacije na osnovu idejnog rešenja. Na tom poslu trenutno radi Urbanistički zavod Vojvodine.
- Postojao je još jedan dogovor – priča Ješić. – Sačekali smo da zadruga skine kukuruz sa tih 50 hektara.
U isto vreme, Urbanistički zavod Vojvodine završava svoj deo posla, da bi se paralelno završila procedura za dobijanje građevinske dozvole.
Mi smo dužni da uradimo infrastrukturu prostora koji povezuje IT park i Inđiju. To podrazumeva dovođenja gasa, struje, vode, puta i kanalizacije, do kraja ove godine. Ovih dana počinjemo radove na gasifi kaciji i vodosnabdevanju, a do kraja godine završićemo naš deo posla.
Objekti koji će se graditi u IT parku, u građevinskom smislu, objektivno nisu naročito zahtevni tako da će prve hale sigurno biti spremne u trećem kvartalu 2009. godine.
Embassy planira da radi objekat za objektom, da dovodi kompaniju za kompanijom. Redosled je ovakav: nakon što neka kompanija „uđe“ u svoj prostor, radi se parterno uređenje, stavlja se ograda, pa se tek onda radi novi objekat i dovodi sledeći klijent.
Sve to u Inđiji, jedna je velika, logična, pozitivna povratna sprega.
Ako nema investicije, nema novih radnih mesta. Ako nema novih radnih mesta, nema zarade. Ako nema zarade, nema ni poreza. I konačno, ako nema poreza, nema uslova za realizaciju investicije. Naravno, kao propratni efekti ovog kauzalnog lanca razvoja, idu smanjenje broja nezaposlenih, razvijanje pozitivnih migratornih navika stanovništva, kulturni i obrazovni prosperitet, internacionalizacija, razvoj urbaniteta.
Zaposliti 25 hiljada ljudi u IT parku, perspektiva je za sledećih deset, ili petnaest godina. Trenutno, u Inđiji, oko pet hiljada ljudi vode se kao nezaposleni, dok posao, realno, traži njih 3.700. Na septembarskom sajmu
zapošljavanja u Inđiji, pojavilo se oko 1.200 nezaposlenih koji su konkurisali za 560 radnih mesta.
Kada je Ješič došao na čelo opštine, bilo je 12.800 nezaposlenih, ili oko četvrtina populacije. Obrazovna struktura nezaposlenih, iskazana u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, nikako ne odgovara potrebama inđijske privrede u ovom momentu, ali to je slučaj i na nacionalnom nivou. Iako IT park još nije na listi Nacionalne službe za zapošljavanje, pitanje je dana kada će se to desiti.
Za rešavanje ovog svojevrsnog demografskog problema, nema vremena za gubljenje.
- Suština je da mi ovde moramo da generišemo nove kadrove – kaže Ješić. - Priča o IT parku najpogodnija je za ilustraciju onoga što mi ovde zapravo pokušavamo da uradimo.
Za početak moramo stvoriti bar petsto do hiljadu ljudi koji će odgovarati potrebnim profilima inđijske industrije. Mi smo napravili dva koncepta. Prvi je da gradimo ljude ovde, a drugi je da ljude koji će ovde doći
da rade, privolimo da ostanu u Inđiji, da tu žive i da tako, ujedno sprečavamo odliv domaćeg stanovništva. To su dva procesa koji idu u suprotnim smerovima, a tačka sudara u Inđiji, trebalo bi da rezultira sinergetskim procesom razvoja urbaniteta ove opštine i njenog uzdizanja do funkcionalnog grada. Skoro je raspisan i tender za kupovinu poslovnog prostora, u vrednosti od 3,5 milona evra, za univerzitet u Inđiji. U tom objektu biće univerzitetska biblioteka, tri amfiteatra i pet predavaonica, nešto kancelarija, nešto javnog prostora, sve u svemu - prostor za dva fakulteta.
Paralelno, intenzivno se pregovara o otvaranju koledža u Inđiji. Novosadski Fakultet tehničkih nauka, Nacionalna služba za zapošljavanje, Izvršno veće Vojvodine i opština Inđija biće osnivači prvog srpskog koledža. To, ove godine kreće kao pilot projekat, ali će od oktobra sledeće godine, ova ustanova izdavati sertifikovane diplome.
- Svi sa četvrtim stepenom stručne spreme, a ima ih dosta, moći će da steknu jednogodišnje koledž obrazovanje u raznolikom specijalističkom radu na računarima: od operatera, preko web dizajnera, do programera.
Kroz koledž ćemo generisati mlade ljude koji su potrebni i u IT parku, ali i u ostalim delatnostima, koje će se razvijati u međuvremenu. Naša ideja je da, do 2013, izbacujemo oko 1.500 studenata godišnje.
Ogromni ljudski resursi ove zemlje zarobljeni su u srednjoj školi, ili nedovršenom fakultetu, taj potencijal moramo osloboditi, jer se upravo tu nalaze pravi motori razvoja – objašnjava Ješić. Drugi deo strategije nudi
odgovor na pitanje kako privući domaći, a naročito međunarodni top menadžment koji će postavljati poslove u IT centru i u svim drugim projektima. Da se ti ljudi, na četiri godine, koliko u proseku takvi ugovori traju, nastane u Inđiji.
Planirano je da na nekih 28 hektara, MK Komerc napravi rezidencijalno naselje luksuznih vila, sa jezercetom za glisere i skutere. Opštini je izuzetno važno da ti ljudi, sa svojim
---------------
Individualno i nacionalnoKontuinirani problem u Srbiji, kroz vekove je, što se pare troše tamo gde objektivno neće dati rezultata. Zar nije pametnije ulagati tamo gde je uspeh siguran i gde će se sve to kasnije dobro naplatiti.
Inđija se već dugo samostalo takmiči sa najozbiljnijim gradovima u regionu i u okruženju, a često iz tih takmičenja izlazi kao pobednik. Napori su individualni, uspeh je nacionalni. To je izuzetno teška, frustrirajuća pozicija za delovanje.
- Za nas je kritičan kraj 2008. i prva polovina 2009. godine. Svi rezultati reformi koje smo radili prethodnih osam godina biće vidljivi tek 2009. i naredne godine. Kompanije koje će otvoriti svoje fabrike početkom 2009, uposliće 800 ljudi, ako preživimo do tada. Iako država u budžetu Inđije učestvuje sa 120 miliona na dve milijarde dinara, ipak nam je potrebna podrška, i fi nansijska i politička – poručuje predsednik inđijske opštine Goran Ješić.
----------------------------
platama od deset i više hiljada evra, ostanu u Inđiji kao poreski obveznici, tako da se i kulturni život grada profi liše prema očekivanjima svetske poslovne elite. Ješić kaže:
- Nije nam svejedno da li menadžment koji odlično zarađuje, u projektu koji smo mi razvili, plaća porez Beogradu. Za primer imamo i Novi Sad koji je izgubio neke velike investicije samo zato što nema internacionalnu osnovnu i srednju školu, koju bi pohađala deca tih ljudi dok borave u našoj zemlji. U sledeće dve godine, planiramo i to.
Jednostavno, želimo da od Inđije napravimo poželjno mesto za život, u globalnom smislu.
Neminovno je da će prisustvo stranaca uticati na mentalitet grada.
Jer nije grad kada ti Koštunica, ili neko sličan, pokloni status. Urbanitet podrazumeva postojanje određenih struktura, koje su se u poslednjih osam godina u Inđiji pojavile, praktično ni iz čega. U Inđiji tvrde da Inđija ima sve što i Novi Sad. S tim što je njena prednost niži stepen kriminaliteta i veća udobnost života. Posle Beograda i Novog Sada, Inđija je najveće stambeno gradilište u zemlji s cenom kvadrata od 1.000 evra u novogradnji.
- I da nije bilo IT parka, mi se pre svega trudimo da privučemo što više ljudi iz Beograda - da se presele u Inđiju. Da bismo sve to postigli, potrebni su i neki infrastrukturni pomaci na višim nivoima. Pre svega
mislim na železnicu Novi Sad – Beograd, koja ima ključnu ulogu za razvoj Srbije – podseća Ješić. Nažalost, država Srbija za sve ovo ima jako malo sluha.
Glas iz „daleke provincije“ slabo se čuje u krugu koji opasuju tramvajske šine beogradske dvojke.
U Inđiji dele mišljenje iz mnogih opština, da unutar srpskih političkih elita, nema dovoljno interesovanja za razvoj Vojvodine. Dok beogradski mediji objavljuju hvalospeve o, po državu, papreno skupoj reanimaciji Zastave, za njih je neinteresantan ulazak najvećeg proizvođača pumpi na svetu, kompanije Grudfos, koja će preko Inđije investirati nekih 100 miliona evra, bez dinara republičkih subvencija.
- Ozbiljno mislim da bi trebalo decentralizovati vladu. Zašto recimo ne bi Ministarstvo poljoprivrede bilo u Zrenjaninu? Zašto Ministarstvo za Kosovo i Metohiju ne bi bilo u Vranju? Zašto sve gurati u Beograd?
Iako je teško raditi bez podrške, kada se rade najveći projekti, svi preporučuju Inđiju. Ni jedna od svih tih firmi nije htela da uđe u Srbiju, dok ih nas nekoliko nije ubedilo u sigurnost njihovog kapitala. Kragujevac je dobio ogromne beneficije zbog dolaska Fiata, a Inđija za dva najveća projekta u Srbiji nije dobila baš ništa. Do sada je ovde naplaćeno oko 80 miliona evra PDV-a. Mi smo sve ovo uredili sami i još uvek nemamo adekvatnu podšku države – kaže Goran Ješić. |
