|
Aplauz kojim su, nešto pre ponoći 14. oktobra, poslanici vladajuće većine proslavili epilog celodnevne debate o Predlogu vojvođanskog statuta, nije imao trijumfalistički prizvuk. Za euforiju uvek ima vremena; neka kolege u Skupštini Srbije najpre obave svoj deo posla
Dvotrećinska većina glatko funkcioniše Predlog novog statuta AP Vojvodine koji je epitet kontroverznog poneo, čini se i pre nego što je na njemu zvanično otpočeo rad, usvojen je ubedljivom, skoro dvotrećinskom većinom – glasovima 89 od ukupno 120 poslanika.
Usvajanju se protivilo 21 poslanik iz redova SRS i DSS. Treći stub skupštinske opozicije, Mirovićevi «naprednjaci», nisu glasali, jer su se u kasnim večernjim satima izgubili bez traga. To je najviše obradovalo iscrpljene skupštinske izveštače, jer je to značilo da niko za govornicom neće braniti 54 amandmana koliko je poslanička grupa ”Napred Srbijo” podnela na tekst Predloga statuta.
Poslanicima većine preostalo je samo da ih glatko odbace; ali, avaj - jedan po jedan.
 Trajanje te, kako su je mnogi nazvali, istorijske sednice Skupštine Vojvodine, bilo je nepoznanica, bukvalno do misterioznog nestanka Mirovićeve družine. Tokom dana, poslanicima je čas sugerisano ”da se snađu za prenoćište”, a čas da bi bilo pametno da nabrzaka savladaju tehniku održavanja budnosti, ukoliko sednica ipak ne bude prekinuta, već potraje do sitnih jutarnih sati.
U potonjem, jedino demokrate nisu videle problem: po direktivi novogstarog predsednika vojvođanskih demokrata Dušana Elezovića od 5. oktobra ove godine, sve demokrate odreda muku muče sa nesanicom.
Na neka od ova dva epiloga upućivala je činjenica da je načelna rasprava završena tek oko 18 časova, a da je u raspravi u pojedinostima trebalo pretresti čak 160 amandmana, odreda iz pera opozicionih pravnih stručnjaka. Još kada je ”mladi lav” DSS, Borko Ilić, stavio do znanja da će ta stranka za svaki od 68 amandmana iskoristiti poslovničkih 3 minuta, a da je sve
------------------------------
Tajni plan
Dobro obavešteni krugovi iz Beograda tvrde da statut u Skupštini Srbije neće proći tako glatko kako smatraju optimisti. Scenario koji se pominje je upućivanje statuta u skupštinski odbor za ustavna pitanja koji će ga zadržati prilično vremena i onda uputiti na ocenu ustavnosti pojedinih članova. U najvišoj sudskoj instituciji će se takođe „krčkati“ određeno vreme, a ishod nakon ovakve taktike, pod uslovom da je istinita, nije teško pogoditi. B.Š.
-----------------------------
vreme u vazduhu visila opasnost da se vojvođanski radikali, kad prionu da brane svojih 34 primedbe na statut, ne razgoropade po uzoru na svoje stranačke kolege iz Skupštine Srbije, paničari su doveli u pitanje da li će uopšte biti ispoštovan rok iz Ustavnog zakona za utvrđivanje Predloga statuta u vojvođanskoj skupštini. Skupštini Vojvodine je, naime, dato da taj posao obavi u roku od 90 dana od svog konstituisanja i taj je rok isticao 15. oktobra u ponoć. Aplauz poslanika skupštinske većine – DS, G17 plus, SPS, LSV - označio je, dakle, samo kraj prvog poluvremena. Jer, da bi zaživele odredbe novog skupštinskog statuta, koji bi trebalo da u istoriju pošalje aktuelni akt koji je pre 17 godina doneo jednopartijski saziv Skupštine Socijalističke AP Vojvodine, o njemu mora prethodno da se izjasne poslanici Skupštine Srbije.
Kada – to niko živ ne zna. I pored gustog dnevnog reda u Srpskih vladara, zvaničnici pokrajinske administracije optmistički očekuju da bi to moglo da se dogodi do kraja ove godine, kako bi ga Skupština Vojvodine potom mogla svečano proglasiti.
Predsednik vojvođanske skupštine, Šandor Egereši, najavio je tim povodom razgovor sa predsednicom Skupštine Srbije, Slavicom Đukić Dejanović, te konsultacije sa republičkim poslanicima iz Vojvodine. Svrsishodnost takvog okupljanja već sada je upitna, s ozbirom na to da će se među pozvanima naći i poslanici stranaka – SRS i DSS, koji bi i ognjem i mačem da spreče usvajanje ”ovakvog” statuta. Bojan Pajtić, predsednik PIV-a, ili buduće pokrajinske vlade, kako je predviđeno Predlogom statuta, ne očekuje iznenađenja prikom glasanja u Skupštini Srbije. Svoju veru Pajtić temelji na činjenici da je identičan raspored vladajućih stranaka i u pokrajinskom i u republičkom parlamentu i na osnovu toga računa da će za «davanje saglasnosti» glasati 140 od 250 poslanika.
Do stavljanja vojvođanskog statuta u dnevni red, sva je prilika, vodiće se novi krug javne rasprave u kojoj će, pre svih radikali i DSS, pomognuti osveštenim intelektualnim i akademsko-fudbalerskim krugovima, na sva zvona upozoravati na to da je usvajanje vojvođanskog statuta ”početak federalizacije Srbije” a možda i, daleko bilo, ”zametak nove nezavisne države” na prostoru bivše Jugoslavije – Republike Vojvodine, ili kako bi već mogla da se zove. Iz istih tih krugova već je najavljeno da će, ukoliko poslanici Skupštine Srbije do te mere posrnu, biti bogme posla za Ustavni sud Srbije.
Treba ipak reći da u proteklih osam godina Skupština Srbije nije pokazivala preterano razumevanje za inicijative koje su stizale iz Novog Sada:
od više desetina zakonskih predloga i amandmana koje je vojvođanska skupština, držeći se svojih ustavnih ovlašćenja, utvrđivala i slala u Beograd na usvajanje, na dnevnom redu našao se samo jedan – famozni ”omnibus zakon”. I u to vreme u dvema skupštinama dominirale su indentične vladajuće većine, pa je i pored toga predlog zakona koji je Vojvodini vratio ustavna ovlašćenja koja je Milošević tokom svoje vladavine hrpom zakona derogirao,
u Skupštini Srbije pretrpeo je - značajne izmene. Tekst Predloga vojvođanskog statuta, međutim, neće biti moguće menjati tokom rasprave u Skupštini Srbije, ali možda baš zbog toga što se republičkim poslanicima ostavlja odluka po principu ”uzmi ili ostavi”, u delu vojvođanske javnosti raste zebnja da će tekuća halabuka oko, oh, izvesne secesije
«severne srpske pokrajine», koju ilustruje dramatično povlačenje paralela sa sudbinom ”južne srpske pokrajine”, na kraju rezultirati nekim trulim međupartijskim kompromisom.
Tim pesimistima u jedra duvaju reči predsednice srpskog parlamenta koja, čini se, dovodi u pitanje Pajtićevu uverenost u harmoničnost vladajućih struktura u Beogradu i u Novom Sadu. ”Kada će se vojvođanski statut naći na dnevnom redu, malo zavisi i od toga kakav će biti odgovor poslaničkih grupa. Jer, suština je da ga stavimo na dnevni red tako, da možemo biti sigurni da imamo pozitivan odgovor, a ne da to bude razlog za politička sukobljavanja”, oručila je Slavica Đukić Dejanović.
A, šta će biti ukoliko se obistine najcrnja predviđanja i vojvođanski statut doživi ”kiks” u drugom poluvremenu? Pa, vojvođanska administracija bi nastavila da funkcioniše po važećem Statutu iz 1991. godine. Ali na tom se ne bi završilo: izvesno je, naime, da bi eusvajanje novog statuta izazvalo političko-ustavnu krizu. A o njenim mogućim dimenzijama, zasad niko ne želi da spekuliše.
|
