Zbog,kako je zvanično objašnjeno, veoma gustog voznog reda do kraja godine, veliko je pitanje da li će nacionalni parlament uspeti da se pozabavi čak i daleko značajnijim aktom za državu- budžetom za narednu
godinu, od čijeg usvajanja, tačnije iznosa, zavisi i usvajanje pokrajinske kase.

U pokrajinskoj administraciji navode da su pripravni da pokrajinski budžet puste u proceduru već do kraja godine, ali napominju da bi, nakon što Skupština Srbije potvrdi statut i usvoji prateći zakon, njegovo
rebalansiranje bilo neizbežno.

-Zakon o nadležnostima navešće taksativno sve nadležnosti Vojvodine, a od toga koliko će biti razvlašćene centralne vlasti, zavisiće i obim pokrajinske kase, koja će finansirati sve nove nadležnosti Vojvodine predviđene novim statutom, objašnjava za VM pokrajinski sekretar za finansije, Jovica Đukić. Usvajanje pokrajinskog budžeta pre nego što taj zakon bude usvojen iziskivao bi njegovo kasnije rebalansiranje, što bi, složićete se, bio nepotreban trošak, dodao je.

Iz tog razloga, pokrajina se sprema za privremeno finansiranje koje će, prema predviđanjima čuvara pokrajinske kase, trajati najdalje do polovine marta, kada se očekuje da poslanici vojvođanske skupštine usvoje budžet za 2009. godinu. Privremenim finansiranjem obezbedićemo normalno funkcionisanje Pokrajine kao i nastavak započetih investicija, napominje Đukić.

O samom iznosu budžeta za narednu godinu naš sagovornik kaže tek, da će on pratiti dva ključna parametra:
iznosiće, kako Ustav nalaže, najmanje 7 procenata državnog budžeta, ali će istovremeno zavisiti i od obima nadležnosti koje budu pripale na upavljanje pokrajinskoj administraciji.

Eksperti za regionalizam odavno propovedaju da je autonomija bez odgovarajućih prihoda kojim bi se finansirale njene nadležnosti -tek običan „privid autonomije“. S tim se slaže i sekretar Đukićčiji je tim sačinio čak 15 predloga koji daju odgovor na ključno pitanje - iz kojih bi se sve izvora u budućnosti mogla finansirati vojvođanska autonomija, definisana Ustavom iz 2006. godine. - U prvom redu, tu su porezi od kojih dva smatramo važnim – porez za dobit i porez na zarade. Naš predlog je da nam država ustupi, umesto dosadašnjih 42,7 odsto, celokupan iznos ubranog poreza na ime dobiti i 60 odsto pri-hoda od poreza na zarade, dok bi 40 odsto, kao i do sada, pripadalo loka-lnim sredinama. Očekujemo da bi se samo od tih prihoda u pokrajinsku kasu godišnje, prema trendu iz ove godine, slilo oko 25 milijardi dinara, iznosi naš sagovornik. Ma kako da taj predlog zvuči nadrealno, Đukić objašnjava da će država ipak morati da se odrekne dela svojih prihoda kako bi pokrajina uspela da, recimo na-domesti manjak od prihoda od priva-tizacije, koji će još naredne godine koliko-toliko pristizati, ali će 2010. ta slavina potpuno presušiti, ili pak „rupu koja će se ukazati nakon što Vojvodina, kako predviđa novi statut, prestane da iz svog budžeta finansira osnovno obrazovanje na teritoriji Pokrajine. Bez obzira što je u pitanju deo tzv. transfernih sredstava, gde je pokrajinski budžet u funkciji tek „protočnog bojlera“, ta su sredstva redovno iskazivana u prihodovnoj strani vojvođanskog budžeta.

Ali, čak i da se dogodi to što sada zvući nemoguće – da se država naposletku ipak odrekne prihoda od dva narečena i koliko sigurna toliko i izdašna prihoda, neće se moći govoriti o izvornim prihodima Vojvodine. Đukić nam skreće pažnju da je, kad su u pitanju porezi, tako nešto -nemoguće. Tačno je da Ustav navodi izvorne prihode pokrajine, navodi on, ali tu je rečo sistemskoj neizvodljivosti takve odredbe. Ti porezi ne mogu biti izvorni prihodi za pokrajinu, jer bi to onda značilo da je Vojvodina ta koja određuje njihovu stopu, a o je svuda u svetu u ingerenciji centralnih vlasti. Tako šta bi bilo neprihvatljivo, jer bi dovelo do dezintegracije poreskog sistema, koji mora da bude jedinstven. Rešenje koje je u razmatranju je da zakonom taj, po svemu ipak ustupljeni prihod, bude samo pred-stavljen kao za Vojvodinu izvorni. Za Vojvodinu će, tako, kao i do sada, izvorne prihode činiti tek pokrajinske administrativne takse i kamate na plasmane, što inače čini tek 0,8 odsto ukupnog iznosa ovogodišnjeg budžeta. U Banovini, takođe, ne odbacuju mogućnost da će vremenom kao svoje prihode knjižiti i prihode od pokrajin-ske imovine, koja se uvodi kao kategorija – inače, prvi put od 1945. godine -predlogom zakona o javnoj svojini. -Tim predl-ogom predviđeno je postojanje javne svojine, koja ne može da bude otuđena, prodata, niti da se na nju stavlja hipoteka, a to će sigurno biti zgrada Banovine i drugi tip svojine, dakle koja nije javna svojina, a to su, recimo, ostali objekti Pokrajine, od kojih bismo mogli da prihodujemo i da na njih stavljamo hipoteku, ukoliko bismo uzimali neke kredite, ali isključivo za kapitalne investicije, poput izgradnje tunela kroz Frušku goru, navodi Đukić.

Za razliku od ostalih državnih institucija, Banovinu poslednih nedelja nije zahvatila svekolika pomama za stezanjem kaiša. Sekretar Đukić, naime, objašnjava da štednja „na svakom koraku“ za njih nije ništa novo, te da je to karakteristika pokrajinske administracije – već petu godinu zaredom! - Mi smo sa kresanjem svih nepotrebnih troškova počeli još od konstituisanja prošlog saziva PIV-a, kada smo ukinuli praksu odlazaka na službene ručkove van zgrade Banovine, gde inače imamo svoj restoran, ukinuli smo stambene kredite za funkcionere i dnevnice za putovanje u zemlji. Dalje, nismo povećavali broj zaposlenih, a masa zarada ostajala je redovno na nivou planiranog. Takođe, u međuvremenu smo obnovili vozni park automobilima koji koriste dizel i tu smo napravili veliku uštedu. Stara vozila, naime, koristila su skuplje gorivo, a i njihovo održavanje pravilo je velike troškove, kaže čuvar pokrajinske kase Jovica Đukić.