| centralizacija ...s firmom Krstić.... |
 |
 |
 |
| Napisao Živan Lazić |
 Odgovor na ovo pitanje je vrlo jednostavan i on glasi: Centralizacija. Taj, primarno- ipak politički proces, razmahnuo se krajem 1995. godine, donošenjem Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije. Predosetivši gubitak lokalne vlasti na izborima naredne jeseni, bivši režim se na vreme pripremio da očuva upravl janje svim resursima, te je potezom pera, formalno zakonski, vlasništvo sa lokalnih samouprava i pokrajina preneo na republički nivo. Tim zakonom, opštinska i pokrajinska imovina prešle su u republičko vlasništvo, a lokalnim samoupravama oduzet je i osnov za izdavanje hartija od vrednosti i prikupljanje novca sa finansijskog tržišta. Za Beograd, čiji je budžet 1,15 milijar di evra i Novi Sad, sa budžetom od 210 miliona evra, prikupljanje kapitala putem municipalnih obveznica možda i nije naročito hitno, ali malim opštinima to je bio dragocen izvor skupljanja sredstava za ulaganje u infrastrukturu... Svojevremeno je skoro svaki od 18 opozicionih lidera govorio da će prva stvar koju će učiniti po dolasku na vlast biti upravo ukidanje ovog zakona, ali mada se mnogo toga menjalo, sporni zakon i dalje opstaje. Ipak, nije on jedini krivac za tre nutno stanje koje gotovo podjednako žulja sve u Srbiji izvan Beograda, jer glavni grad po prirodi stvari mnogo manje oseća posledice centralizaci je, pošto je istovremeno i centar Republike. Ipak, i Beogradu bi de centralizacija sasvim sigurno pri jala, što je najčešće pominjao rano preminuli gradonačelnik prestonice, Nenad Bogdanović, naglašavajući da bi i žitelji glavnog grada imali koristi da se nadležnosti i finansije više us mere na niže nivoe vlasti. Centralizaciju, po logici kapitala prate i strani investitori. Nedavno je objedinjenjem dve matične itali janske banke, novosadska Panonska banka pripojena beogradskoj In tezi. U isto vreme, promenu sedišta ne isključuje ni menadžment OTP banke, koji sada stoluje u novosadskoj Kulskoj banci, najvećoj od tri srpske, koje je pazarila mađarska finansijska kuća. Veći deo vrha Erste banke živi u Beogradu, sastanci Upravnog od bora se naizmenično odvijaju u Novom Sadu i Beogradu, dok je sektor za marketing i odnose sa javnošću ove, ali i gotovo svih drugih banaka i pristiglih svetskih firmi lociran u stonom gradu. Sonja Konakov, PR Erste banke, pojašnjava da je firmama mnogo efikasnije biti blizu bogate i raznovrne marketinške i medijske ponude glavnog grada. Istovremeno, samo su retki mediji iz provincije, prvenstveno iz Novog Sada, stekli publiku širom Srbije. Nije, sasvim sigurno, u pitanju zla volja novih menadžera, niti antipatija prema manjim mestima, već biznis jednostavno spoznaje da se važne odluke u Srbiji donose na jednom mestu, pa, kako je u poslovanju korisno biti pozicioniran blizu centra moći, preseljenje u Beograd, u logici menadžmenta, je gotovo iznuđeno. Odavno je Apatinska pivara sve funkcije, sem bukvalno proizvodne, izmestila u BG, a Dunav Food Goupa i njegov vlasnik „Salford“, odlučili su da Novosadsku mlekaru pripoje Imleku, slično kao što su ranije, po poslovnosti možda najslabijoj od pet mlekara kupljenih u Srbiji, pripojene zemunska i zaječarska mlekara! Upečatljiv je i primer kruševačke „Merime“. Menadžment, sektori za marketing, odnose sa javnošću i veći deo finansijske službe locirani su u Beogradu, dok je u Kruševcu ostala „suva“ hemija i delovi komercijale i logistike. U svetu, pak, upravo najrazvi jeniji i najsocijalniji vode računa o ravnomernom regionalnom razvoju. Sedište „Elana“ je oduvek bilo i os talo u Begunju, pivara „Laško“ se ne izmešta iz pitome varošice, isto kao što je središte „Istrabenca“ nepromenjeno - u Kopru. O „Gorenju“ iz Velenja da i ne govorimo. Posebno teško prolaze izrazito male sredine. Ne zato što gazda iz većeg mesta kupi firmu u manjem, već što često ukine firmu kao pravno lice, a delatnost očuva pretvaranjem preduzeća u pogon centrale. Iz logike vlasnika, možda je i reč o optimalnom organizovanju, ali ovakva struktura znači manje dažbina za manju zajednicu, jer se sve takse sada plaćaju u središtu cele kompanije. Hans Šute, prvi čovek Apatin ske pivare, pojašnjava da je za proizvođače pića, napitaka i hrane od izuzetnog značaja osvojiti baš beogradsko tržište, ne samo zbog veličine, već i što „nameće“ trendove srpskom, ali i tržištu u okruženju. Saglašava se da bi ujednačeniji razvoj regiona, na srednji rok, dinamizirao tržište Srbije. Šta bi trebalo prvo, praktično, učiniti da bi se započela decentralizacija? Iskustva govore da je prvi korak u tom pravcu razvijanje saobraćajne infrastrukture, pre svega železničke, kojoj se vraćaju sve evropske zemlje. Tada bi distanca između manjih i većih mesta bila neuporedivo manja, te samim tim, znatno brže i lakše savladiva. |
