| Politika je pozorište sa malo aplauza |
 |
 |
 |
| Napisao Milan Trbović, Foto: Milena Jovanović |
 To što je novi gradonačelnik Sombora glumac i nije neka vest.  Da li ste dugo razmišljali kad vam je ponuđeno da, sa 29 godina, postanete gradonačelnik? Da li ste, pri donošenju odluke, konsultovali nekoga izvan političkih krugova? Ponoviću nešto što sam u poslednje vreme više puta ponovio: godine su jedno, a iskustvo drugo. Takođe, i iskustvo može da bude veliko i, istovremeno, beznačajno. Funkcija gradonačelnika je takva da ni jedan čovek, koji prethodno nije bio gradonačelnik, ne može biti u potpunosti siguran sa čime će se suočiti na tom mestu, zbog čega je gotovo izlišno govoriti o tome ko je prava ličnost za takvo mesto. Neke stvari se podrazumevaju: stručna sprema, minimum godina radnog iskustva... Ali na kojim poslovima? Bio sam vlasnik i direktor marketinške agencije, radio sam u pozorištu, sarađivao sam kao konsultant za marketing sa nekoliko ozbiljnih kuća, otac mi je vlasnik za Sombor prilično velike građevinske firme, u čije poslove sam takođe bio uključen... To jedno opšte znanje, ili možda tačnije rečeno - mnoštvo informacija raznolike prirode, na neki način može da preporuči nekoga za ovaj posao. Kada mi je bila ponuđena ova ”opcija”, naravno, tražio sam dovoljno vremena za razmišljanje. Nije tu samo u pitanju odgovornost, ili odgovor na pitanje da li ja to uopšte mogu dobro da radim, već i nedoumice o promeni načina života, navika. Trebalo je suočiti se sa uskraćivanjem slobode koju mi je pružao prethodni posao, a povrh svega, odreći se najveće profesionalne ljubavi – mog pozorišta. Razgovarao sam sa nekoliko ljudi do čijeg mi je mišljenja stalo. Odgovor na moje pitanje uglavnom je bio isti: ”Ne sumnnjamo da možeš, samo je pitanje koliko će to da te košta”! Račun će stići... Kakve su bile reakcije Somboraca? Da li su se više brinuli za vaše godine, ili pak Vaše sugrađane isključivo zanima šta nameravate da preduzmete kako bi Somboru vratili makar deo nekadašnjeg sjaja, bez obzira na vašu starost? U prva dva dana, dobio sam više od 200 sms poruka; ne znam koliko puta mi je zazvonio telefon, zatim telegrami... Onda su ljudi, valjda kad su i sami razmislili, počeli da mi se ponovo javljaju i kažu: svaka čast – ne bih ti bio u koži! A iz ove kože se ne može. Vi dobro znate kakvi smo mi Somborci: ne valja ako si star, ne valja ako si mlad, a nije baš poželjno ni da si srednjih godina jer posle četrdesete ’oće lako infarkt da udari... Ipak, znam da je to u principu jedan naš simpatično-džangrizavskeptičan stav koji u svojoj suštini nije zlonameran. Verujem da Somborce jedino zanima grad koji vole najviše na svetu, ma koliko o njemu rđavo divanili. I posle, kad nekom istekne mandat, ili ga pak smene, jako dobro pamte šta je dotični uradio. A reakcije starijih kolega u stranci i zaposlenih u zgradi Županije, u kojoj stolujete? Verovatno nisu svi preterano oduševljeni što im je, iz njihove perspektive, šef neko za koga se može pomisliti da ima malo političkog, koliko i životnog iskustva? Iskreno – ima svega! Ali to sam i očekivao. Ipak, ne mogu da se žalim. Ljudi koji su dugo u Županiji imaju jednu vrlo interesantnu osobinu za današnje prilike, a to je da izuzetno poštuju hijerarhiju i autoritet. Funkcija gradonačelnika nosi sama sobom određeni autoritet, ali suština je ono što osoba na funkciji uspe da nadgradi na taj početni autoritet. Znam da će mi trebati vremena da sjedinim početni i zasluženi autoritet, ali radim na tome. Dobro je što te ljude ne poznajem i o njima nemam lični stav, pa ih samim tim posmatram kao saradnike i o njima sudim po njihovoj stručnosti i znanju. Očekujem isto i od njih. Ako se tako složimo, uprava će da funkcioniše savršeno. E, onda možemo i da se družimo. Što se tiče stranke, rivalstvo kao takvo je, naravno, prisutno, što je i razumljivo. Ja to shvatam i poštujem. Ipak, sve ima svoje granice. Dok god je rivalstvo, to jest takmičenje konstruktivno, u cilju iznalaženja najboljeg mogućeg puta, sve je OK. Međutim, ako neko urušava sistem zato što je ličan, sujetan, ili prosto maliciozan, to su stvari koje ne tolerišem.  Šta je sve na spisku Vaših prioriteta?Šta je na samom vrhu te liste? Odakle da počnem? Stvarna, a ne deklarativna reforma gradske uprave je nešto što je neophodno učiniti. Stvaranje uslova za privlačenje i sam dolazak domaćih i stranih investicija – Verujem da Somborce jedino zanima grad koji vole najviše na svetu, ma koliko o njemu rđavo divanili svakako. Reanimacija dva stara somborska brenda (grad zelenila i grad kulture) neizostavno! Poljoprivredni potencijal, lovni, ribolovni turizam, polažaj grada na tromeđi država - sve su to stvari koje moramo iskoristiti. Ne želim sada da idem u detalje. Mislim da je svima dosta priče i obećanja. Hajde, dajte mi malo vremena. Bolje da, za neko vreme, pričam o tome šta sam uradio, umesto da sada najavljujem šta ću uraditi. U svojim, prirodno, velikim očekivanjima od vlasti, građani zanemaruju da je za korenite promene nedovoljan period od četiri godine. Šta je od tih prioriteta uopšte moguće realizovati do 2012. godine? Imamo primere koji svedoče da se može mnogo uraditi za četiri godine. Ipak, postoji i mnogo toga što se uradi, a što građani ne vide. To su promene koje predstavljaju temelj za one vidljive novine koje se vide i prepoznaju. Biću zadovoljan ukoliko za vreme mog mandata napravimo čvrst temelj, ako dovršimo započete projekte u našem gradu i ugovorimo i započnemo nekoliko novih. Verujte mi na reč, čak i ako ništa više ne stignemo da uradimo, biće to značajno poboljšanje u odnosu na sadašnju situaciju. Podrazumeva se da brzina, sa kojom će se realizovati ovaj plan, zavisi od mnogih faktora na koje često ne možemo da utičemo. Somboru je vraćen status grada. Da li je izvodljivo da ponovo ima prestižni status „najzelenijeg grada“ u ovom delu sveta? Da budemo precizni, Sombor je svojevremeno bio drugi grad na svetu, posle Vašingtona, po broju stabala u odnosu na broj stanovnika. Čuveni somborski gradonačelnik Čihaš Bene najzaslužniji je za stvaranje tog brenda. No, da se vratimo u sadašnjost. Turisti koji dođu u naš grad i dalje se dive ”zelenim tunelima” u koje se, s proleća, pretvore somborske ulice. Ipak, zelenilo u gradu je u dosta kritičnom stanju. Verujem da će se u naredne četiri godine stanje značajno popraviti. Postoji projekat katastra zelenila koji uskoro treba da bude realizovan. Sledeća faza je osvežavanje sadašnjeg i planirana sadnja novog drveća. Realno je da tu priču dovedemo do kraja. Šta grad na čijem ste čelu može da ponudi potencijalnim investitorima? Šta, s druge strane, može da ponudi potencijalnim turistima? Može da ponudi mnogo. Na periferiji grada postoji industrijska zona, koja će - uz dodatna ulaganja u infrastrukturu - uskoro imati sve potrebne uslove za investitore. Dobar deo posla je već urađen. Ono što posebno želim da istaknem i što Biografija je od velikog značaja za ujednačen razvoj grada i naseljenih mesta u okolini, jesu regulacioni planovi za naseljena mesta, koji predviđaju mini industrijske zone u selima, što će biti tema na sledećem zasedanju Gradske skupštine. Omogućavanje investicija u najugroženijim delovima grada, jedna je od najvažnijih tačaka našeg programa. Osim što na taj način rešavamo naš problem, istovremeno dajemo izuzetno povoljne uslove za investitore. Kada je reč o turistima, već sam pomenuo lovni i ribolovni turistički potencijal,čemu dodajem i kulturni turizam. U najkraćem, rezervat „Gornje podunavlje“
 Imate li vremena za pecanje – to je svakako jedna od najzastupljenijih pasija žitelja u Vašem kraju? Nemam, ali izmisliću. Ne znam kad, ali budite sigurni da ću naći vremena. Izlazak na vodu je jedino vreme kada se zaista odmaram. Postoji osnovana sumnja da ću zabraniti ribolov na jednom delu Dunava kako bih samo ja mogao da pecam! Ne zamerite mi što se šalim - šta drugo i može da se očekuje od nekog ko ima 29 godina? Pretpostavljam da će vaš angažman u matičnom, somborskom pozorištu trpeti zbog novog angažmana. Da li samo u četiri naredne godine, ili možda planirate da i posle isteka mandata ostanete u politici? To pitanje ćete mi postaviti nakon četiri godine. Jednostavno ne znam šta ću raditi nakon isteka mandata. Žao mi je što neću igrati u pozorištu ali, ne mogu da tražim da se predstave usklađuju sa mojim slobodnim vremenom. To je cena koju moram da platim. Jedino što je sigurno, to je da se nisam oprostio od pozorišta niti to planiram! Kad malo bolje razmislim, i sad sam u pozorištu, samo što se ovde jako teško dobija aplauz, a toliko je brojna publika.
|
