| Neđo Kostić – kralj veselja |
 |
 |
 |
| Napisao Zoran Čičarević, Foto: Boris Njerš |
|
- Meni ovde više ništa nije jasno. Doveli smo pevača, a svi traže harmonikaša - rekla je zbunjena voditeljica kada je na TV-u debitovao autor i voditelj nekih od najgledanijih emisija satelitskog programa na srpskom jeziku I zgleda da je i sam Bog želeo da proveri da li su zalihe Neđovog optimizma presušile, pa ga je stavio na surova iskušenja. Kao da nije bilo dovoljno što mu je, prošlog decembra, uzeo majku, nego mu je uoči pravoslavne Nove 2008. godine, odneo i suprugu. Krajem prošle - početkom ove godine, za Neđa su osvanuli ne baš svetli dani.Dva teška udarca, jedan za drugim. ”Mada je teško bolovala u poslednje četiri godine, moja Zdenka je uvek volela da me vidi u radnoj atmosferi. Bila je srećna samo kada sam bio srećan i ja. Od kada je zauvek otišla, radim sve više i više. Samo zato, što znam da bi se i ona tome radovala”,priča Nedeljko. - Nakon pada jedino što valja jeste- ustati. Skupiti svu snagu, otresti prašinu i nastaviti dalje. Ako ostaneš da ležiš, stvari će te pregaziti-, kaže globalni medijski fenomen, nekada samo lokalne televizije ”Duga”, autentični šoumen narodnog melosa, majstor štimunga, hadžija velikog srca, kralj veselja. Jednom rečju, legenda- Nedeljko Neđo Kostić. Naravno, nije samo radom Neđo uspeo da odagna crne misli. Otac, braća, sinovi, ali i kolege s ”Duge”, predvođene vlasnikom televizije gospodinom Dušanom Moračom, bili su tu kada je bilo najteže. - Uspeo sam da se vratim nakon nekih sedam dana. Život teče dalje, mada praznina ipak ostaje. Kada je baš jako teško, ne preostaje mi ništa drugo nego pesma, harmonika i po koja suza-, kaže Neđo, ozbiljna lica, kakvo se retko viđa na ovom jedinstvenom velemajstoru života, kad je na TV ekranu. Odmah zatim, osmeh. Idemo dalje za iste pare. Spontanost je Neđovo srednje ime. U tom ključu ovaploćena je uspešna saradnja sa ”Dugom”. Počelo je neke 2001. godine, kad je Neđo u pomoć pohitao srednjem bratu Rođi. Rođo je u to vreme radio na benzinskoj pumpi, ali je on čovek koji ume iz srca da zapeva. Nekako je dobio poziv da se pojavi, u sada već legendarnoj ”Duginoj željoteci”. Ali, imao je mali problem. Program je trebalo da ide uživo - a Rođo nije imao orkestar.
prvih nekoliko pesama, gledaoci su blokirali telefonske linije. Zbunjena voditeljica obratila se publici u sledećem stilu -Meni ovde više ništa nije jasno. Doveli smo pevača, a svi traže harmonikaša - priseća se. Dva dana nakon debija, kad su braća Kostić razbucala etar, vlasnik ”Duge”, Dušan Morača pozvao je misterioznog harmonikaša na poslovni razgovor. E, upravo tada i tu počinje televizijska priča Nedeljka Neđe Kostića. Stvorena je elekronska legenda i potvrđen osećaj za biznis gospodina Morače. Z a vreme refrena, dok ide foršpil, ja se skroz spontano opustim, pa harmoniku u zanosu cepam gore”...Danas, nakon sedam godina saradnje sa Moračom i televizijom ”Duga”, Nedeljko Neđo Kostić radi neke od najgledanijih emisija satelitskog programa na srpskom jeziku. Teško je oteti se utisku da se ovaj energični čovek ikada skida s malog ekrana duginog spektra. Osim ”Željoteke” u kojoj je debitovao, trenutno radi na još dve muzičke emisije, ”Lek za dušu” i ”Duga šou”. Tu su i telefonski kvizovi i naravno, kultna putujuća manifetacija ”Dugino poselo”. - Taj moj urođeni osećaj za šou, najviše dolazi do izražaja baš kada radimo posela. Koleginica Jovana i ja, u poslednje četiri godine, iza sebe imamo tridesetak “Duginih posela”,gostovanja u Rumi, Sremskoj Mitrovici, Zrenjaninu, Novom Sadu... Mnoge muzičke manifestacije teško se mogu pohvaliti da su imale pet, ili šest hiljada posetilaca. Štos je u tome što smo Jovana i ja publiku uspeli da ubedimo da na posela ne dolaze zbog nas, nego isključivo zbog sebe, za svoj groš, zbog svog ugođaja. Najvažnije je da se čovek, kad dođe, lepo provede i opusti u krugu porodice, ili društvu drage osobe. U tome je i tajna uspeha ”Duginog posela”. Na tim skupovima rodile su se i mnoge ozbiljne ljubavi. Do sada sam pevao na šest svadbi parova, čija se ljubav rodila baš na našoj manifestaciji. Cele familije druže se na poselima - objašnjava Neđo. Iako je do saradnje sa ”Dugom” možda i došlo spontano i slučajno, Neđo ima vrlo ozbiljnu kilometražu pevača narodne muzike. Voditeljica te prve ”Željoteke”, u kojoj se pojavio kao ispomoć bratu, verovatno nije imala pojma da je Nedeljko Neđo Kostić još u staroj Jugoslaviji izgradio ime koje se poštovalo u krugovima, koji su znali da cene dobru pesmu i dobrog pevača. Neđo je objavio sedamnest albuma narodne muzike. Vlasnik je zlatne ploče, koju je osvojio još 1986. godine za 150.000 prodatih primeraka albuma ”Ruzmarine moj zeleni”. A koliko je ploča ukupno prodao? Prestao je da broji posle prvih pola miliona. Upravo je publika, pred kojom je žario i palio osamdesetih godina, blokirala telefonske linije, kada je bez ikakve najave, na do tada slabo poznatom kanalu, u ”drugom planu”, primetila svog idola.
- Ja sam pod broj jedan pevač. Sve ostalo nadovezalo se na tu karijeru. Put do prve ploče bio je težak, ali i lep i u svakom koraku, na svakom stepeniku, beskonačno sam uživao. Punih deset godina, pevao sam u celoj Vojvodini dok mi se nije ukazala šansa kod jednog od velikih državnih izdavača. Nema mesta gde ja i moj orkestar nismo nastupili. U to vreme, tačno se znalo kako je koncipiran jedan kafanski nastup. Prvih pola sata pevaju se starogradske pesme, zatim nekih četrdest pet minuta ide izvorna narodna muzika, neki kažu sevdalinka. Taj deo programa bi trajao do 22 sata, možda malo jače. Od tada do fajronta išla bi isključivo novokomponovana.Međutim, bez obzira na bogato iskustvo na terenu, bez nagrade na nekom takmičenju festivalskog tipa nije se moglo do ploče. A šta je pevač bez ploče?: - “Prvi glas Vojvodine”, osvojio sam 1981. godine, u bašti restorana doma JNA u Novom Sadu. Bila je to pozivnica za snimanje prve ploče. Buca Jovanović je tada bio u žiriju. Ja sam izašao sa pesmom “Sam za stolom” Šabana Šaulića. Trebalo mi je nekih desetak godina rada po kafanama da bih to postigao, na tom takmičenju sam se pojavio kao prekaljeni profesionalac, tako da sam bez lažne skromnosti oduvao konkurenciju. Kao posledica bilo je što je Jugoton 1982. izdao album “Zašto je tako moralo bit?”. Poslednji album snimio sam pre godinu dana. Poznat je po čuvenoj veseloj pesmici “Gazdarica” - Gazdarice, gazdarice na kafi cu svrati. Sledeći album će defi nitivno biti posvećen mlađoj populaciji. Gostujući na oproštajnim večerima i svadbama, primetio sam da mladež voli i starije pesme narodne muzike, tako da ću pokušati da napravim spoj tradicionalnog i modernog. Međutim zbog mnogih obaveza na televiziji, na to će se još malo pričekati. Drugačije, jednostavno nije moglo biti, o tim stvarima uvek odlučuje neko drugi: ”Svakom čoveku Bog je podario neki talenat koji ovaj mora da ispoštuje. Ja uvek kažem da je meni Bog dao da širim radost i veselje kroz pesmu. Taj životni put me je i naterao da idem sve dalje i dalje baš kroz pesmu. I eto me, na Dugi”
|
Isto kao što je prepoznao da naši ljudi u rasejanju ne mogu bez pesme zavičaja. Nas dvojica smo samo spojili te dve stvari. Morača je u meni prepoznao šoumena.
